četvrtak, 28.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 09.01.2020. u 18:00 Dr Branko Prnjat

Andrić o politici i slobodnoj misli

Иво Андрић (Фотодокументација „Политике”)

Ivo Andrić je u „Znakovima pored puta” zapisao i ovu misao: „Veliki ljudi su dragocen probni kamen u našim opitima i nedoumicama. Ja se, na primer, često pitam šta bi rekao Vuk, i još češće što bismo rekli mi, današnji ljudi, da među nas iskrsne neki novi Vuk, onako mlad, samouk, borben i nasrtljiv, da stane da ruši i pretresa naše osnovne pojmove o „štilu i jeziku” i da nam otvara neke daleke i opasne vidike. Šta bismo rekli mi i šta bismo učinili.”

A Vuk u predgovoru „Novom zavjetu” piše o nastanku reči koje stvara narod kada mu zatrebaju. Sam Vuk je u tom predgovoru naveo osamdeset i četiri reči „koje nije čuo u narodu nego ih je sam načinio.” On je te reči stvorio samo zahvaljujući izuzetnom poznavanju duha narodnog jezika.

Svaki oblik vladavine ima svoje pismo, smatra Rolan Bart, a Umberto Eko tvrdi da „analiza govora i pisma otkriva čitav moralni i politički sistem”.

U jeziku politike ogleda se priroda političkog sistema i položaj čoveka u tom sistemu. S promenama političkog sistema menja se i jezik politike, uvode se nove reči, nove jezičke kovanice. Neke reči ruše prvobitno i poprimaju sasvim novo značenje; mnoge se izbacuju iz upotrebe.

U autoritarnim političkim sistemima, u kojima se prema E. Hejvudu ostvaruje „monopol političke moći”, stvara se jezik koji se odvaja od društvene stvarnosti, od slobode mišljenja i komuniciranja. Politika je u autoritarnim sistemima nadmoćna nad svim ostalim  oblastima ljudske delatnosti, zatvorena za spoljašnji uticaj, sama sebi dovoljna. Jezik politike postaje čuvar njenih kapija.

Taj jezik, odvojen od života i govora naroda, kao i od jezika literature, poseduje onaj nivo savršene uopštenosti kojim se ne dodiruje na pravi i neposredan način niti jedan gorući društveni problem. To je jezik otuđenog centra političke moći koji, neretko, komunicira sa nepostojećim svetom, sa svetom političkih fikcija.

U autoritarnom političkom sistemu, sučeljavaju se oni koji imaju političku moć, sa onima koji imaju drugačije mišljenje.

U jeziku politike ogleda se priroda političkog sistema i položaj čoveka u tom sistemu. Sa promenama političkog sistema menja se i jezik politike, uvode se nove reči, nove jezičke kovanice

Ivo Andrić, u svojim zapisima, kojima vreme nije oduzelo aktuelnost, ukazuje na potrebu da se čovekova misao oslobodi nametnutih ograničenja, da se u javnim debatama sačuva tolerancija prema drugom i drugačijem mišljenju. Andrić o tome piše u vreme kada zvanična politika još propoveda ideju o „jedinstvu misli” i ukazuje na položaj ljudske ličnosti u političkom sistemu pošto ona postaje puki instrument politike.

Andrić upozorava da se ignorisanjem suprotstavljenog mišljenja i uklanjanjem nosioca tog mišljenja, ukida i sama mogućnost da se pođe u susret boljem, ispravnijem gledištu.

„Ne teži se za tim”, piše Andrić, „da se protivnikovom mišljenju stavi nasuprot svoje gledište, više, bolje, tačnije, nego da se protivnik onemogući, ukloni i da tako otpadne i potreba da ga pobijaš argumentima misli”.

A demokratija i živi, rekao bi Edgar Moren, od raznovrsnosti i složenosti.

A kada Andrić piše da se u nas polemike vode „žestinom verskih ratova”, on kao da zalazi u prostor savremenih političkih problema. Savremene polemike obeležava odsustvo tolerancije prema drugačijem mišljenju. Jezik političkih polemika prati, neretko, zbunjujuća upotreba neprimerenih reči. Njih karakterišu kratki misaoni dometi, odsustvo novih, svežih misaonih opservacija. One su ogledalo političke kulture i svedoče o rastojanju koje deli politiku od sveta kulture. Kada političari govore o kulturi, pisao je Andrić, oni su zbunjeni i oprezni „i u svom govoru kreću se kao na poledici”.

Podsećajući da političari „koji upravljaju narodima” ne poznaju ni poruke vrhunskog stvaralaštva, Andrić, ne bez rezignacije, primećuje da to samo „potvrđuje duboku tragiku koja se često krije u osnovi ljudskog delanja.”

Andrić će svetu autoritarne politike suprotstaviti stvaralaštvo koje nastaje iz susreta sa svetom imaginacije.

U stvaralaštvu ćemo naći, piše Andrić, puno dragocenog smisla koji nam je potreban i tražimo ga svuda. Stvaralac otkriva vidike „za koje i ne slutimo da postoje”. Za razliku od političara, „stvaralac operiše stvarnostima istinskog života i on se ne trudi da ljudima zaseni oči, nego da ih otvori za ono što njemu izgleda istinito, lepo i vredno pažnje u tom našem životu.“

U slobodnom stvaralaštvu ogleda se slobodan ljudski duh. Stvaralačka misao ruši dogmu koja je duša svakog autoritarnog sistema. Ta misao je i putokaz u traganju za istinom i u njoj se ona otkriva i prepoznaje.

Autor je redovni profesor Fakulteta političkih nauka i Fakulteta dramskih umetnosti u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari4
26880
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stevo
Kada je Pupin studirao na Kembridzu, osetio atmosferu koja podstice, pitao je jednog od vodecih profesora," koliko je vremena trebalo da se stvori duh Kembrida", ovaj je odgovorio, " ...oko 200 godina!" Mi nismo nakon mnogih vekova uspeli da vaspitamo narod da pristojno izgovorimo "dobar dan" jedni drugima, a ne da uvazavamo misljnje i argumente drugih. Pre samo par godina ministar Velja je sutirao novinara u tv studiju, samo zato sto ga je ovaj nesto pitao. Bez ikakvih posledica.
bogdan basaric
Hvala premudrom dr Branku Prnjatu,koji pokusava da nas upozori na poslovicu,Jao, onome ko se naknadno kaje. Srbija se vec jednom posipala u poslednjih dvedeset godina,pepelom. Bojim se da jos ima starog nepotrosenog ali i da se svaki dan pravi novi... Bice dosta za sve.
Миша Милас
Хвала аутору за тему. Ми, тзв. обични људи смо револтирани језиком, стилом, а посебно примитивном терминологијом тзв. јавних личности, а посебно неких из политичке и "културне" "елите". Никада нисмо имали образованије људе, али, на жалост, ни више тривијалности у медијима. Велик део политичке "елите" се понаша острашћено као пубертетлије навијачи фудбалских клубова. "Интелектуалци" са речником "кочијаша". Свађалачки улични уместо, академског стила преовлађује у реторици неких јавних личности.
Драгољуб Збиљић
Андрић је свакако књижевник и врхунски људски ум међу Србима. Али, није немогуће да и такав ум понекад не задрема. То сигурно ни Андрић не би оспорио као могућност. Тако је Андрић задремао када се питао "што бисмо рекли ми, данашњи људи, да међу нас искрсне неки нови Вук, онако млад, самоук, борбен и насртљив, да стане да руши и претреса наше основне појмове о „штилу и језику” и да нам отвара неке далеке и опасне видике. Шта бисмо рекли ми и шта бисмо учинили.” Џабе би било без кнеза Михаила.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja