nedelja, 29.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:04
OBIČAJI KOJI NESTAJU

Kad mehandžije i muzikanti čekaju Novu godinu

Kako je 4. januar postao datum okupljanja onih koji su prazničnih dana služili drugima
Autor: Milan Jankovićsubota, 04.01.2020. u 21:46
Некадашња окупљања (Фото Раде Крстинић)

Mada četvrti januar nije ubeležen u domaće niti u međunarodne kalendare kao neki važan datum kad se šta slavi ili obeležava, njega bi mirne duše kao svoj poseban dan mogli da patentiraju oni koji retko kad u toku godine mogu da se posvete sebi – ugostitelji i muzičari. Ništa više nije kao pre, ali danas će se kao godinama unazad neki konobari, šankeri i kuvari, i njihova braća po službi običnom svetu – muzikanti, okupiti za svoju dušu na nekom „skrovitom” mestu i uz dobar zalogaj i kapljicu poželeti jedni drugima srećnu Novu godinu.

A nije nimalo neobično. Jasno je da prethodnih dana zbog prirode posla nisu imali vremena za druženje. I možda baš zato valja podsetiti na taj veseli običaj koji se netragom izgubio, a uspostavljen je takoreći slučajno, u vreme kada je najveća beogradska „berza” estradnih pregalaca stolovala u proslavljenoj kafani koja je goste dočekivala u senci zdanja „Politike”. Reč je o muzičkom ili muzičarskom dočeku Nove godine.

Uz zaposlene u Hitnoj pomoći, Urgentnom centru, Nacionalnom centru za trovanja pri VMA, bolnicama, dežurnim službama komunalnih preduzeća i policiji i miliciji, najpredaniji svom poslu u „najluđoj noći” su muzičari sa kafedžijama. Za njih, muzičare, jednostavno pitanje kuda će za Novu godinu ima značenje „da li si, i gde, pronašao novogodišnju tezgu”. Tri dana i isto toliko noći bi punili dušu i praznili novčanike raspilavljenih kafanskih gostiju, dok bi se 4. januara uveče okupili negde van domašaja pogleda radoznalaca. Pričalo se da su ti njihovi dočeci bili prelepi, na izuzetnom nivou u svakom smislu, bez zaticanja krupnijih banknota za gudalo, meh harmonike ili za grudnjak ljupke pevačice, niti lepljenja na čelo kolegama, već dostojanstveno. Jedino se zna da su ta slavlja bojili sopstvenim pesmama, pevajući ne više od jedne.

Svejedno kako su slavili, šteta je što se nije čvršće zapatilo. Ono, ko zna, možda i jeste?

Prema rečima Zorana Babića, profesora praktične nastave usluživanja Ugostiteljsko-turističke škole, ti dočeci su u njegovo vreme priređivani u tada najmodernijem prestoničkom hotelu „Jugoslavija”, u vreme direktorovanja Krste Crnčevića.

Bila je to prva prilika da se uz druženje istinski opuste oni koji su se prethodnih dana i noći lomili oko veselih gostiju – svi, osim osoblja rečenog hotela, jer su se tek tada ubijali od posla, što zbog ugleda, što zbog kolega pod čijom su „prismotrom” bili.

Da se ovaj običaj zagubio u našim modernim vremenima, potvrđuje i Dragoslav Živković zvani Paja, iskusni menadžer ugostiteljstva hotela „Palas”. Priseća se da su se kelneri do pre desetak godina okupljali svakog četvrtog januara da i sami konačno sednu za one stolove oko kojih su danima i noćima pre toga besomučno obigravali služeći goste.

– Naravno, uz kelnere slavili su svoju novu godinu i muzičari. Ovde su nam redovno tog dana dolazili umetnici AKUD-a „Branko Krsmanović”, popularnog „Krsmanca”, „Spomenari”, „Svilen konac”... Tu bi se družili i veselili za svoju dušu, onako u „civilnim” odelima i bez instrumenata. Ali kad raspoloženje ponese, i te kako su znali i da zapevaju i zaigraju, a i da u ulozi konobara posluže jedni druge – priseća se Živković.

Priča Paja kako su se stvari promenile. Ranije se išlo u hotele na proslave, a sada je sve manje hotela sa sopstvenim, kvalitetnim restoranima. U samom centru grada, recimo, na prste jedne ruke mogu da se pobroje, a poznato je da se u kafanu ne ide zbog dobre kafe, već zbog dobre hrane.

– Zamiranju ovih četvrtojanuarskih okupljanja doprinele su i razne zabrane, pre svih ta uredba o ograničenom noćnom radnom vremenu. To naravno ne znači da su ugostitelji i muzikanti prestali potpuno da se okupljaju 4. januara, ali očigledno su morali da potraže neka „zabačenija” mesta – kaže Živković.

I tako, svima koji tek danas planiraju svoju „najluđu noć”, srećno...

Kod gazde i sinova

„Politikini” sagovornici sećaju se čak i da su se u nekim novinama pojavljivali oglasi koji su pozivali mehandžije na doček takozvane konobarske Nove godine u privatnim ugostiteljskim objektima. U jednom od takvih poziva stajalo je: „Drage kolege, svi vi koji ste prethodnih dana naporno radili, dođite da se opustite i da i vi dočekate Novu godinu... Cene niže za 15 odsto... Dok se vi zabavljate, celu noć vas poslužuju gazda i sinovi...” Poznato je i da neki od bivših kultnih restorana u centru Beograda – neki ne postoje, a neki nisu ni nalik onome što su bili – nisu morali da se oglašavaju jer se znalo da je 4. januar rezervisan upravo za sve one koji nisu mogli da slave ni 31. decembra, a ni prvih januarskih dana...


Komentari2
908b0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Срба, Велика Британија
Дај Боже да замре и бесмислена прослава Нове године. Чекати и славити 1. јануар има исто толико смисла као и славити 2. фебруар или 3. март.
realno
Svasta!
Preporučujem 0

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja