sreda, 19.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:54

​Dobro je dok moraju da nas lažu

Autor: Vladimir Vukasovićnedelja, 05.01.2020. u 22:00

Sreća da imamo „Tviter”, inače ne bismo ni znali da smo prespavali još jedan početak trećeg svetskog rata, onog što je dosad imao toliko lažnih otvaranja da mora da je vrhunski šahista ili da naprosto uopšte ne postoji, to jest nikako da se zaista stušti na naše glave, mada ničim nismo zaslužili da ga izbegnemo.

Zatrpan je „Tviter”, i to ne isključivo na Balkanu nego širom sveta, komentarima u kojima se američka likvidacija iranskog generala Kasema Solejmanija poredi s atentatom na Franca Ferdinanda i očekuje da ona dovede do istovetnih posledica, nezaustavljivog posrtanja u oružani sukob grozomornih razmera, kojeg pošteđeni neće biti ni oni što su u opštem podizanju uloga učestvovali samo zato što su mislili da će šnjur sa stola odneti blefiranjem, ne morajući da, osim kečeva, iz rukava potegnu i pištolj. Sa celokupnim autoritetom osobe koja zna za jednu nategnutu povesnu paralelu, pa misli da iz nje može iščitati budućnost, što je logika po kojoj bi profesori istorije bili nepogrešivi proroci, ubeđuju nas sada da, nakon ovoliko pretnji i udaraca muklo razmenjenih između suparnika na Bliskom istoku, spektakularno ubistvo figure visoke poput Solejmanija može biti ona iskra što će najzad kresnuti sve te pištolje kojima razni Arapi, Persijanci i Izraelci drže jedni druge na nišanu.

Kad Tramp puca na Franca Ferdinanda: Koliko god lokalnih konflikata, dugotrajnih i krvavih, da je izazvao, Bliski istok je nekim čudom još više puta izbegao treći svetski rat, tako da i dalje ima izgleda da se izvučemo. Premda, argumenti u prilog predviđanju suprotnog raspleta nisu bez soli. Iran je, kako kažu, previše velika i previše pritisnuta sila da bi oćutala to što su Amerikanci odstrelili čoveka koji joj je bio, osim nacionalnog heroja, i nešto između – po poređenjima koja se nabacuju – šefa CIA, načelnika generalštaba i ministra odbrane, pa možda i budući predsednik, ličnost u praktičnom i simboličnom smislu od važnosti veće nego što je to Austrougarskoj bio neomiljeni prestolonaslednik Franc Ferdinand.

Takvo gatanje o nadolaženju svetskog rata može služiti isključivo širenju straha i demonstraciji površne, ako ne i lažne učenosti. Ali, primetna nesposobnost komentatora da u američkom, to jest zapadnjačkom državnom uređenju nađu pandan položaju koji je Solejmani zauzimao – ta nemogućnost već ukazuje na nešto o čemu vredi govoriti, na sličnosti i razlike između SAD, odnosno Zapada, i Irana, na komparacije što nisu bez praktičnih posledica po slobode koje uživamo i prava kojima se još možemo nadati.

Kasem Solejmani na molitvi (Foto EPA-EFE/Iranian Supreme Leader's Office)

Sličnosti su očevidne. Ništa što je Solejmani u ime svoje države radio – rovarenje po stranim zemljama preko špijuna i paravojski, slanje sopstvenih trupa u inostranstvo uz pozivanje na međunarodno pravo, borbu protiv terorizma i humanitarne pobude, čudna mešavina ideološkog fanatizma i ogrezlosti u nepotizam i korupciju, jer njegova Revolucionarna garda je, delom zvanično, delimično bez proknjižavanja, vlasnik zamašnog dela iranske privrede – ništa od toga nije, makar u uglađenijim formama, van repertoara Sjedinjenih Država.

Razlike su naoko banalne. Na Zapadu ne postoji osoba koje bi istovremeno bila šef špijuna, glavnokomandujući vojske kad je ona u tajnom ratu i  ministar odbrane. Takvog čoveka nema u bilo kom vidu, naročito onom Solejmanijevom, koji se prvo, iako je bio na zvaničnoj funkciji, čuvao od javnosti i pokušaja da ga fotografišu, toliko napadno da je to samo jačalo misteriju i skretalo pažnju na njega, da bi zatim počeo da se slika na frontu, gradeći legendu o sebi. Zapad to radi drugačije: postavi barem tri različite, što je moguće više neupadljive osobe na pozicije kakve je zauzimao Solejmani, kako niko ne bi akumulirao previše sile u svojim rukama – ako ništa drugo, zato da svaka interesna klika dobije svoj udeo u aparatu moći – pa onda te tri osobe lažu parlament i ostala nadzorna tela da ne čine nepodopštine kakvima se poginuli iranski general gotovo sam hvalisao.

Sahrana uz pesmu i otrov: To ne znači da su iranski i zapadnjački sistem suštinski isti. Na izvesnom nivou možda, ali površinsko licemerje je ovde spasonosno. Sve dok se zapadnim špijunima i vojnicima ne dozvoljava da otvoreno grabe veliku moć, dok ih ne puštaju da budu heroji paradirajući „prljavim“ operacijama, dok ih primoravaju da lažu o svojim akcijama, vojni i obaveštajni kompleksi i dalje će biti pod barem minimalnom stegom. Izigravaće je oni na bezbroj načina, kao što to već rade, naročito u inostranstvu, ali barem neće moći, kao što je nedavno, izgleda, učinila Solejmanijeva Revolucionarna garda, da pobiju stotine domaćih demonstranata i da za to nikome ne polažu račune.

To je ono što biva sprečenim zahvaljujući tako često prokazivanom licemerju Zapada i, uopšte, demokratije. Ne ispunjava ta zapadna demokratija sva očekivanja, ali vas ostavlja u životu i otvara prostor za to da imate ikakva očekivanja od vlasti umesto da samo ona ispostavlja zahteve vama. Zato za tu hipokriziju ne valja priželjkivati da bude odbačena, onako kako mnogi misle da bi stvari bile poštenije kada bi zapadne sile i javno odustale od međunarodnog pravnog poretka i ostalih privida kojima ponekad nema druge svrhe sem da obavijaju njihove psine.

U tom slučaju, međutim, svet bi dobio jedino to da više niko ne može ni pitati Donalda Trampa s kakvim je pravnim osnovom i moralnim opravdanjem naložio atentat na Solejmanija, zvaničnika jedne strane države, nego bismo se radovali tome što SAD takve činove napokon preduzimaju neskriveno, ne prepuštajući ih špijunima i specijalcima da ih obavljaju u senci. Uz pesmu bismo sahranili poslednje ostatke međunarodnog prava, svojeručno ukopavajući nade da će ono ikad zaživeti i ubrizgavajući otrov i u srce nacionalnih zakona. Utoliko je dobro sve dok moraju da nas lažu i da održavaju fantazam: to malo nam je poslednja odbrana i šansa da se laži jednom približe istini.

A otvorenost, nelicemernost s kojom je smaknut Solejmani jeste uvreda koju će Iran nekako pokušati da spere s obraza, što zaista može pogurati prilike u regionu ka daljoj eskalaciji na više frontova, sve to na puškomet od Evrope. Uz moguću tursku vojnu intervenciju u Libiji i neumirene masovne protestne pokrete u raznim zemljama šireg Bliskog istoka, južna granica ne obećava Evropljanima previše stabilnosti.


Komentari4
58fd0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pipin
Odlican clanak
Milan
Srbija je puna funkcionalno-nepismenih...!
Ђоле
Може ли аутор у некој форми да нам ово мало појасни?
Боба
Укратко каже - добро је док вас лажу да живите у "демократији", бар не убијају демонстранте, док додуше они који имају несрећу да живе у "варварским" земљама могу да буду и колатералне жртве одбране "демократије".
Preporučujem 44

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi / Međunarodni pregled

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja