subota, 05.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 06.01.2020. u 20:00 Miroslava Derikonjić
RAZGOVOR NEDELjE: NELA KUBUROVIĆ, ministarka pravde

Sud za OVK je velika farsa

(Фото Министарство правде)

Iako se u medijima u poslednje vreme intenzivno najavljuje podizanje optužnica i pokretanje postupaka pred Sudom za zločine OVK, ministarka pravde Nela Kuburović smatra da su ovakvi nagoveštaji samo farsa da bi se zamaglili zločini koji su na Kosovu počinjeni nad Srbima i drugim nealbanskim stanovništvom. I u slučaju da optužnice budu podignute, kako kaže, sumnja da će to biti protiv nekadašnjih visokopozicioniranih funkcionera OVK, poput Haradinaja, Tačija ili Limaja.

Neposredno po usvajanju Zakona o poreklu imovine, ministarka pravde u intervjuu za „Politiku” govori o radu na izradi novih zakona, o tome da li našu zemlju očekuju presude Evropskog suda za ljudska prava zbog zakonskih odredaba koje su počele da se primenjuju 1. decembra, mogućnosti da haški osuđenici kazne izdržavaju u Srbiji, o tome štiti li Srbija prava svojih državljana optuženih za ratne zločine pred sudovima u regionu, zašto se čeka s usvajanjem izmena Ustava...

Rizikuje li Srbija da protiv nje budu pokrenuti postupci pred Sudom u Strazburu zbog kazne doživotnog zatvora bez prava na uslovni otpust na šta ukazuje stručna javnost?

Mogućnost uslovnog otpusta postoji (nakon 27 godina) kod svih krivičnih dela za koja je propisana kazna doživotnog zatvora, osim u slučaju pet najsvirepijih: ubistvo dece i trudnica, silovanje sa smrtnim ishodom i silovanje dece, obljuba nad nemoćnom osobom sa smrtnim ishodom ili ako je nemoćno lice dete bez obzira na ishod, zatim obljuba s detetom sa smrtnim ishodom i obljuba zloupotrebom položaja, ako je nastupila smrt deteta. Srbija nije izuzetak u ovome. Ista rešenja postoje i u pojedinim državama EU, poput Holandije, koja se smatra izvorom ljudskih prava. Podsetiću vas i da je nemogućnost uslovnog otpusta za ovih pet najtežih krivičnih dela bio predlog Fondacije „Tijana Jurić”, čiju je inicijativu podržalo gotovo 160.000 građana Srbije. I kod ovakvih krivičnih dela i dalje postoji mogućnost pomilovanja, koja se upućuje predsedniku države, gde je presudno mišljenje suda koji je doneo presudu. Dakle, nije tačno da su isključeni apsolutno svi mehanizmi preispitivanja kazne. Uprkos tome, želim da verujem da neće biti nijednog monstruoznog zločina zbog koga će sud primeniti ovu sankciju, odnosno ovakvih krivičnih dela, čiji bi počinioci mogli da podnesu predstavku Evropskom sudu za ljudska prava.

Mogu li tužioci i sudije da rade bez zebnje da će njihove odluke političari javno komentarisati?

Kao neko ko je od 2006. godine u pravosuđu, i kao neko ko je radio u sudu, u Visokom savetu sudstva i u Ministarstvu pravde, mogu da kažem da i postojeća zakonska rešenja i Ustav obezbeđuju nezavisnost i samostalnost u radu i sudija i tužilaca. Da li postoje pojedinačni slučajevi vršenja pritisaka, verovatno postoje, ali onda sudije i tužioci treba javno da izađu i kažu ko i na koji način vrši taj pritisak, da li on dolazi od kolega, predsednika sudova, branilaca, funkcionera, političara, bilo iz vladajuće strukture ili predstavnika opozicije, medija. A nezavisna tela i udruženja bez selektivnog pristupa treba da reaguju na svaku vrstu pritiska, ugrožavanja nezavisnosti ili pretnji, naročito na one koje smo poslednjih meseci imali priliku da čujemo, a to je razrešenje pojedinih sudija i tužilaca kad neko drugi dođe na vlast. Da li je potrebno dalje jačati nezavisnost pravosuđa? Apsolutno. To će omogućiti predstojeće ustavne izmene kroz novi sastav i način izbora članova VSS-a i DVT-a, kroz preciznije kriterijume za vrednovanje rada i za izbor na pravosudnu funkciju.

Kako izbeći slučajeve da se za ista ili slična dela kazna zatvora nekome izriče za saobraćajnu nesreću i, na primer, za silovanje ili obljubu deteta?

Izricanje sankcija u pojedinačnim slučajevima za različita krivična dela je pitanje kaznene politike sudova. Delotvornost krivičnog zakonodavstva zavisi ne samo od propisanih, već i izrečenih kazni. Analiza podataka o kaznama izrečenim u toku nekoliko godina pokazuje da je kaznena politika u Srbiji blaga, naročito kod naježih krivičnih dela s elementima nasilja, uz često izricanje uslovne osude ili kazne ispod propisanog zakonskog minimuma. Zato je država nedavno i pooštrila kazne, posebno kada je reč o osobama koje ponavljaju krivična dela i uvela nemogućnost ublažavanja kazni za određena dela koja najteže pogađaju naše društvo i samu žrtvu.

Koji je razlog odlaganja usvajanja izmena Ustava u oblasti pravosuđa i hoće li predložene izmene biti revidirane u odnosu na ono na šta je ukazivala stručna javnost?

Procedura izmene Ustava u oblasti pravosuđa je sada u isključivoj nadležnosti Narodne skupštine. Odluka da se s tom procedurom zastane do novog saziva parlamenta je sasvim opravdana, jer u trenutku kada većina opozicije bojkotuje rad Skupštine nije u redu raspravljati o izmenama najvišeg pravnog akta bez učešća poslanika svih političkih opcija, kao predstavnika naroda. O predlogu da se uđe u postupak izmene Ustava treba da se izjasne poslanici i ako ga usvoje dvotrećinskom većinom, Odbor za ustavna pitanja u obavezi je da organizuje javna slušanja i sačini tekst amandmana. Nacrt ustavnih amandmana koje je sačinilo Ministarstvo pravde može da posluži samo kao osnova za dalji rad odbora. Podsetiću, tekst amandmana koji je izradilo Ministarstvo pravde već sadrži više od 70 odsto preporuka stručne javnosti i civilnog sektora. Taj tekst dobio je pozitivnu ocenu Venecijanske komisije. Konačno, skupštinski odbor je taj koji sačinjava finalni tekst predloga izmena Ustava s kojim će izaći pred poslanike. Oni, kao pri raspravi o bilo kojem zakonu, kroz svoje amandmane mogu da menjaju tekst ustavnih izmena.

Najavljuje se podizanje optužnica pred sudom za zločine za OVK u Hagu. Da li se tamošnji sud ili tužilaštvo obraćalo srpskom Ministarstvu pravde u vezi s predmetima koji se tamo procesuiraju?

Iako su mnoga očekivanja od takozvanog suda za ratne zločine OVK u Hagu velika, vrlo sam skeptična po tom pitanju iz više razloga. Iako će u tom sudu raditi sudije stranci to nije međunarodni sud, već sud koji je formiran u skladu s ustavom takozvane republike Kosovo i koji primenjuje kosovske zakone. Drugo, ako budu i podignute neke optužnice, sumnjam da će to biti protiv nekadašnjih visokopozicioniranih vojnih funkcionera, poput Haradinaja, Tačija ili Limaja. Optužnice se najavljuju još od 2017. godine, a svedoci smo da ih još nema. Mislim da je cela ta priča jedna velika farsa kako bi se zamaglila prava slika zločina koji su počinjeni nad Srbima i nealbanskim stanovništvom na Kosovu. Kakva će dalja komunikacija s tim sudom biti, pre svega, zavisi od njih. Razmena podataka s prištinskim organima odvija se isključivo u skladu s dogovorenim mehanizmom – preko Euleksa ili kancelarija Delegacije Evropske unije, kao što je i do sada postupalo Tužilaštvo za ratne zločine ili Tužilaštvo za organizovani kriminal u slučaju ubistva Olivera Ivanovića. Takva razmena podataka je moguća i sa specijalizovanim tužilaštvom i specijalizovanim većima za ratne zločine sa sedištem u Hagu. Srbija je spremna na saradnju, ako postoji makar i najmanja mogućnost da se procesuiraju oni koji su ubili na stotine žena i dece, mučili, silovali i proganjali srpski narod.

Ko koči ideju da svi haški osuđenici izdržavaju kaznu u Srbiji?

Republika Srbija je pre više od deset godina pokrenula inicijativu da njeni državljani, osuđeni pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKTJ), izdržavaju kazne u Srbiji. Na insistiranja da se ovo pitanje pokrene, iz MKTJ i kasnije MMKS (Mehanizma za međunarodne krivične sudove, naslednika tribunala), Srbija je usmeravana da se obrati Savetu bezbednosti UN, kao njihovom osnivaču. Pri svakom obraćanju Savetu bezbednosti UN, dva puta godišnje, prilikom podnošenja izveštaja o radu MMKS, predlagala sam da generalni sekretar UN zatraži od ovog suda sveobuhvatnu procenu našeg zahteva radi razmatranja postojeće prakse i eventualnog donošenja odluke o njenoj promeni. Savet bezbednosti do sada nije učinio ništa. Osim što nije podržao ovu inicijativu, Republici Srbiji nije dostavio čak ni odgovor. I pored toga, naša je obaveza da ne odustajemo i da se na svakom mestu borimo za zaštitu interesa naših državljana.

Štiti li i na koji način Srbija prava svojih državljana optuženih za ratne zločine pred sudovima u regionu?

Ministarstvo vodi spiskove osoba optuženih i osuđenih za ratne zločine u Hrvatskoj, kako bi se izbegla hapšenja naših državljana. Međutim, Hrvatska često ne šalje potpune podatke, tako da u tom smislu nemamo preciznu informaciju da li se vodi predistražni postupak ili je podignuta optužnica protiv nekog iz Srbije. Pored toga, Hrvatska sudi u odsustvu što kod nas nije slučaj. Srbija ima jako dobru saradnju s BiH kada je reč o ratnim zločinima, preuzimaju se optužnice s obe strane, tako da zamerke koje često čujemo od Bramerca, da ne postoji regionalna saradnja, nisu tačne. Naša konzularna predstavništva i ambasade u regionu prate suđenja i u okviru svojih nadležnosti pružaju pomoć.

Da li se radi na nekim novim pravosudnim zakonima i kojim?

U 2020. godini očekuje nas usvajanje tri važna strateška dokumenta – nove Nacionalne strategije za razvoj pravosuđa 2019–2024. i revidiranog Akcionog plana za poglavlje 23, kao i nove Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela 2019–2025. godine. Rad na sva tri strateška dokumenta pratila je javna rasprava i sve zainteresovane strane su učestvovale u tom radu. Buduće izmene Ustava u oblasti pravosuđa takođe podrazumevaju izmenu niza pravosudnih zakona, za koje je ministarstvo već formiralo radne grupe sačinjene od predstavnika sudova, tužilaštava, stručnih udruženja i Pravosudne akademije. Na predlog Ministarstva pravde, Vlada je utvrdila i predlog zakona o poreklu imovine, i verujem da će se uskoro naći pred poslanicima. O ovom zakonu se govorilo godinama i ovo je prva vlada koja je pred građane Srbije izašla s konkretnim predlogom.

Koliko je novca prikupljeno od oportuniteta i na šta je utrošen?

Na četiri sprovedena konkursa do sada, više od 1,6 milijardi dinara raspoređeno je na 450 projekata, među kojima su škole, vrtići, bolnice, domovi zdravlja, klinički centri, gerontološki centri, biblioteke, kulturni centri, manastiri, udruženja koja pružaju podršku deci oboleloj od raka ili se bave inkluzijom dece sa smetnjama u razvoju, centar za zaštitu žrtva trgovine ljudima, i sigurne kuće. Gotovo da nema opštine u Srbiji, koja nije dobila sredstva zahvaljujući ovom konkursu.

Koliko se u praksi koristi mogućnost izricanja alternativnih sankcija?

Alternativne sankcije trenutno obuhvataju skoro 17 odsto u odnosu na ukupan broj izrečenih kazni. Od januara do decembra ove godine izrečena je 4.381 odluka. Od toga se najveći broj odnosio na kućni zatvor – 3.197, zatim na kućni pritvor 406, a izrečene su i 602 odluke za rad u javnom interesu. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je u 2019. godini nabavila 1.000 novih nanogvica za koje je iz budžetskih sredstava izdvojeno 332 miliona dinara, dok je za 2020. godinu planirana nabavka još 2.000. U povereničkim kancelarijama je povećan i broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, a EU je donirala 24 automobila za rad tih kancelarija.

Ponos i žal

Na šta ste ponosni, a šta mislite da ste mogli bolje da uradite za ove tri i po godine koliko ste ministar pravde?

Završena je potpuna rekonstrukcija najveće pravosudne zgrade u Srbiji – Palate pravde u Beogradu. U Kragujevcu je u toku izgradnja nove Palate pravde, najvećeg pravosudnog infrastrukturnog projekta u poslednje dve decenije, koji se u potpunosti finansira iz budžeta. Zahvaljujući Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, rešeno je više od milion starih izvršnih predmeta, koji su decenijama opterećivali naše sudove.

Nove izmene ovog zakona koje stupaju na snagu od 1. januara 2020. godine donose povoljniji položaj dužnika i uvode elektronsku prodaju nepokretnosti od javnog izvršitelja preko E-aukcije, čime se obezbeđuje potpuna javnost. Elektronska razmena podataka između pravosudnih i drugih državnih organa zamenila je dopise u papiru i omogućila dostupnost informacija „na klik”, čime se ubrzavaju postupci i štiti vreme i novac. Kancelarija javnog beležnika je zamenila građanima odlazak na pet različitih šaltera prilikom kupoprodaje nepokretnosti i omogućen je direktan upis u katastar, čime se znatno uticalo na pravnu sigurnost. Najponosnija sam na Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, koji su građani Srbije čekali duže od decenije.

Tu je i formiranje četiri specijalizovana regionalna antikoruptivna centra koja su za samo godinu i po dana podigla optužnicu protiv 1.269 osoba i donela 749 pravnosnažnih presuda za koruptivna dela. Naravno, uvek može bolje i više, i ako dovoljno visoko postavite ciljeve, ostvarićete i više nego što mislite da možete. Žao mi je što nismo uspeli u mandatu ove vlade da zaokružimo proces izmene Ustava, ali nekada ne možete da predvidite kako će se stvari odvijati.

Komentari2
0f23f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Radovanka
Na pitanje "stiti li Srbija i na koji nacin prava svojih drzavljana...."....gospodja kaze da Hrvatska ne salje neke spiskove,sudi u odsustvu,a sa BiH razmenjujemo optuznice....Gospodjo,ima nas mnogo koji smo dobro razumeli pitanje,ali vi izgleda niste....ili se pravite. Da vam ponovim pitanje ??!!
Миша С. Томовић
Госпођо Кубуровић, зашто ми не судимо у одуству, зашто ми стално узмичемо, зашто не користимо све расположиве могућности, упорно и доследно, као например да у сваком Међународном суду за бившу Југосалвију учествују и судије из Кине и Русије. Имају ли те две земље правнике и у опште битишу ли на овој планети и да ли сте икада размишљали шта значи атрибут "међународни" без Руса и Кинеза. Зар је могуће да одмах нисте знали, из искуства, да од суда за УЧК неће бити ништа и зашто им тепате - ОВК !?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja