sreda, 19.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:56

Stambeni krediti i dalje atraktivni zbog niskih kamata

Zajam isplativiji od zakupa je mesečna rata, a uglavnom je ista ili čak manja od troškova rentiranja nekretnine
Autor: Jovana Rabrenovićponedeljak, 06.01.2020. u 18:00
(Фото Пиксабеј)

Kamate na stambene kredite i dalje su niske, jer je euribor, koji je merodavan za zaduživanje u evro valuti, i dalje negativan i trenutno iznosi minus 0,38 odsto, pa banke mogu da se pohvale sa tridesetak odsto više odobrenih ovih zajmova u prošloj godini. U 2019. godini Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) osigurala je gotovo 8.000 stambenih zajmova. Broj odobrenih zajmova za krov nad glavom sigurno je i veći, jer ih banke sada odobravaju i bez tog osiguranja. Inače, od osnivanja, NKOSK je osigurao 100.259 takvih kredita.

Stambeni krediti odobreni u domaćoj valuti tek se stidljivo odobravaju i prema podacima NKOSK-a osigurali su 34 takva zajma, što je na nivou statističke greške.

Da nije NKOSK-a ne bi bilo ni preciznog podatka koliko klijenata ima problem sa vraćanjem kredita. Prema njihovim podacima 813 klijenta ne otplaćuje redovno kredit i njihovi zajmovi su proglašeni dospelim, što znači da je NKOSK nastavio da bankama isplaćuje mesečna zaduženja. Prinudno je prodato 477 nepokretnosti.

Kratka anketa po bankama pokazala je da se građani, u proseku, zadužuju na manje iznose, jer je prosečan iznos odobrenog stambenog kredita 40.000–45.000 evra. To znači da je kreditirani iznos za 20 odsto manji, koliko iznosi obavezno učešće.

U Inteza banci kažu da su i u 2019. godini ostvarili znatan rast plasmana stambenih kredita. Tokom prvih 11 meseci 2019. godine, banka je realizovala 150 miliona evra stambenih kredita, što predstavlja rast od 36 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Oni odobravaju stambene kredite sa godišnjom kamatnom stopom počev od 2,47 odsto, odnosno 2,89 odsto, plus tromesečni euribor. Efektivna kamata je 3,04 odsto, i to bez naknade za održavanje kredita i bez obavezne premije životnog osiguranja. Prosečan iznos odobrenog stambenog kredita u njihovom slučaju je 45.000 evra, sa minimalnim učešćem od 20 odsto.

U Erste banci kažu da je prošle godine nastavljeno veliko interesovanje klijenata za stambene kredite. Odobreno je oko 2.200 stambenih kredita, prosečan iznos bio je oko 45.500 evra, za 1.700 evra više nego prošle godine.

– Kamatne stope i dalje su na niskom nivou, te se promenljiva efektivna kamatna stopa za stambeni kredit u evrima kreće od 3,31 odsto. U ponudi imamo i dinarski stambeni kredit sa fiksnom kamatnom stopom, kojom su klijenti osigurani od rizika valutne klauzule ili promene vrednosti belibora. Uz rok otplate od 10 godina, efektivna kamatna stopa za taj kredit iznosi 5,75 odsto. Pored toga, inicijalni troškovi, koji mogu iznositi i po nekoliko hiljada evra, svedeni su na najmanju moguću meru. Klijenti nemaju trošak osiguranja kod NKOSK-a, ne plaćaju obradu kredita, niti postoje troškovi održavanja kredita, dok je životno osiguranje opciono – kažu u ovoj banci.

U Komercijalnoj banci odobrili su oko 30 odsto više stambenih kredita u odnosu na prethodnu godinu. Prosečan iznos realizovanog stambenog kredita u 2019. je oko 40.000 evra, što predstavlja približan prosek iznosa realizovanih stambenih kredita i u 2018.

– Karakteristika bankarskog tržišta u Srbiji već duži period je stabilno okruženje, stoga je realno očekivanje da će se trend niskih kamata nastaviti i u budućnosti. Imajući u vidu izuzetno povoljne uslove kreditiranja i niske kamatne stope, povećava se broj kreditnih zahteva klijenata za odobrenje stambenih kredita, koji na takav način nastoje da reše stambeno pitanje. Mnogi klijenti banke, koji su do sada plaćali rentu zakupa nekretnine u određenom iznosu, odlučuju se za stambeni kredit, zato što je iznos anuiteta stambenog kredita uglavnom isti, ili čak i u manjem iznosu od troškova rentiranja nekretnine – kažu u ovoj banci.


Komentari6
a314d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Cudno da su ovi ''strucnjaci'' zaboravili glavnicu koja treba da se otplati za, kazimo, 30 godina. Zajmoprimaoc se posle prve rate oseca ''vlasnikom'' mada je 99% vrednosti nekretnine u obliku hipoteke kod zajmodavca. Visina kamata zavisi i od ''zaloge'' koju zajmoprimaoc ponudi banci. Nekretnina kao zaloga daje vecu sigurnost banci nego ''lepe oci'' kod komzutivnih kredita. Ko nema zalogu taj placa najvisu kamatu. Niske kamate povecavaju traznju a time i povecanje cena stanova.
srbijaspace
Kod stambenih kredita je problem što se dugo otplaćuju. Sada je možda kamata niska, ali da li će takva da bude i psole 20-20-30 godina koliko se otplaćuju stambeni krediti. Stalno se upozorava da je kriza tu iza ugla. I sam predsednik Vučić je rekao da je naložio Narodnoj Banci da kupuje zlato kao mera odbrane od potencijalne krize. To unosi nemir kod stanovništva posebno tamo gde su pate prosečne. Za podizanje kredita se mahom odlučuju dobrostojeći koji ne brinu za svoja buduća primanja
milic
Samo da podsetim nas "mlade" koji smo preziveli onu uzasnu partokratiju i diktaturu,pa da upoznam sa kreditnim uzasima tog vremena mlade koji sa tim nisu upoznati.Samo kratko u stilu komedije Ckalje i ostalih.Krenete sa kreditom i ratom recimo 10 000 dinara,a posle 10,ili 15, ili vise godina,opet vamje rata 10 000 dinara.Uzas.Bile neke davno GG firme,pa je preko jedne moj kolega zanatlija krajem 60-tih imao ratu oko 280 din,a oko 80-te opetoko 280 din.I uz groznu muku otplatio kredit.Tiha jeza.
Милош М.
И сада би то било лако извести - али под условом да је штедња грађана у динарима и да они мирно гледају како је инфлација не десеткује него сведе на десети део кроз те ''деценије благостања''. Тако да с једне стране имамо оне због којих банкарски биланси губе - корисници неисплативих кредита - а с друге стране имамо и оне због којих банке добијају - штедише чије се штедње топе. Али онда људи престану да штеде у динарима. И нема више динарских кредита. Рачуница је проста.
Preporučujem 4
Саша Микић
Слажем се са вама и да додам још нешто. Кожу су нам драле: Југобанка, Беобанка, Војвођанска банка, Новосадска банка и још неке друге, а не као сада када ови млади уживају у европском и културном пословању: Рајфајзен банке, банке Интеза, Сосијете женарал, ОТП, Еуробанке и осталим милим нам банкама са цивилизованог Запада.
Preporučujem 14
Milos miokovic
...... u toj "komunističkoj" Svedskoj, kada uzmes stambeni kredit, otplatis 20%, kamata se smanjuje, otplatis 50% jos se smanjuje a posle toga ako ne zelis, nemoras glavnicu ni da vracas, vec kamatu samo placas pa makar doveka...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja