sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:55

Novi sjaj Gardoškog brda

Na tek obnovljenoj Zemunskoj tvrđavi postavljena nova rasveta, tako da je ovaj prostor sa Milenijumskom kulom dobio novi izgled
Autor: Branka Vasiljevićnedelja, 05.01.2020. u 21:21
Реконструкција је за­вр­ше­на по­ло­ви­ном де­цем­бра и кули је вра­ћен лик ко­ји је има­ла с по­чет­ка два­де­се­тог ве­ка ка­да су је ове­ко­ве­чи­ли та­да­шњи фо­то­гра­фи (Фото Ђ. Чубрило)

Milenijumska kula na Gardošu i tek obnovljeni ostaci Zemunske tvrđave obasjani su novim sjajem. Postavljena je dekorativna rasveta i ceo kraj ovog dela Zemuna noću je dobio sasvim drugi izgled.

Osim kule i tvrđave, osvetljen je parking ispred njih, što utiče i na bolju bezbednost posetilaca.

– Tvrđavu osvetljava deset takozvanih fokalnih reflektora koji su usmereni na određene tačke na objektu zbog čega oni dobijaju poseban izgled. Za dekorativno osvetljavanje zidina upotrebljeno je i 30 „tera” reflektora ugrađenih u zemlju. Unutrašnjost tvrđave i parkinga takođe se bolje vidi jer je na dvadeset stubova postavljena led rasveta – objašnjava Đorđe Čubrilo, vlasnik galerije koja se nalazi u Milenijumskoj kuli.

Novo osvetljenje i izgled ovog zemunskog prostora već su uticali da se poveća i broj posetilaca.

– Obnova tvrđave je zaista pun pogodak. Od kako su radovi završeni povećan je broj turista i danju, ali i noću, jer se veliki broj gostiju fotografiše pod ovim svetlima. Posebnu pogodnost predstavlja uređenje jugoistočne kule koja je za sve one koji ne mogu da se popenju na terasu kule postala vidikovac. Sa ovog mesta, kada je jasan dan, pogled doseže čak do Vršca. Odavde, inače, mogu da se vide delovi Borče, Dunav, Kalemegdan, Avala, Novi Beograd... – kaže Čubrilo.

Kula je prvi put osvetljena 2012. godine. Poklopilo se da je upravo tog dana kada je postavljena rasveta, u „Galeriji” Čubrilo otvorena izložba fotografija autorke iz Londona pod nazivom „I bi svetlost”. Sedam godina kasnije tek obnovljena tvrđava dobila je novu rasvetu, a zajedno sa njom posebno osvetljenje dobila je i Milenijumska kula. Obnova tvrđave završena je polovinom decembra i to posle više stotina godina. Vraćen joj je lik koji je imala s početka dvadesetog veka kada su je ovekovečili tadašnji fotografi i putopisci. Na osnovu toga uređeni su njen osnovni gabarit i forma.

Projekat rekonstrukcije i restauracije tvrđave urađen je još 2016. godine. Inicijator je Aleksandra Dabižić, istoričarka umetnosti, a autori su arhitekte Ljiljana Konta i Rade Mrlješ, svi iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada.

Uređenje je sprovedeno u dve faze i to sredstvima iz različitih izvora. Prvu fazu projekta finansiralo je Ministarstvo pravde, a drugu Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. U obnovi su pomogli i grad Beograd i opština Zemun, a ukupno je za ovaj posao izdvojeno 34 miliona dinara.

Zemunska tvrđava je spomenik kulture jedan od prvih utvrđenih u našoj zemlji, i to od 1946. godine.

Mnogi već godinama mešaju ostatke zemunske tvrđave i Milenijumske kule. Između ova dva orijentira na Gardošu ogromna je vremenska distanca – oko tri stotine godina. Mnogi kulu nazivaju i Kula Sibinjanin Janka, što takođe nije tačno jer je Janko, odnosno velikaš koga svojataju i Srbi i Rumuni i Mađari Janoš Hunjadi umro u zemunskoj tvrđavi mnogo pre izgradnje Milenijumskog spomenika.

A prostor Gardoša gde se nalaze tvrđava i kula od davnih vremena bio je prostor gde se živelo, radilo i mesto za koje se ratovalo.

Arheološka istraživanja potvrdila su da su ovde bila naselja u doba neolitske, eneolitske i kulture gvožđa koja se vezuje za Kelte. Smenjivale su se kroz vekove i milenijume na ovom mestu civilizacije, vojske… Prošli su Gardošem Rimljani, Huni, Varvari, Avari, Sloveni… Iz tog perioda, prema jednom od predanja, potiče ime Gardoš. Sloveni su mu prvi nadenuli ime, a kasnije su mu Mađari dodali sufiks -oš pa je nastao Gardoš.

Oko ovog uzvišenja koplja su ukrštali Ugri, Turci… U vreme prvih prodora Turaka porasla je važna utvrda na Savi i Dunavu. Krajem 14. i početkom 15. veka obnovljene su tvrđave na južnim granicama Ugarske, među kojima su Slankamen, ova u Zemunu i Kupnik. Ali, utvrđeni Zemun imao je značajnu ulogu i u odbrani Ugarske od turske najezde. Posebno se izdvaja slavna pobeda koju je protiv Turaka 1456. godine izvojevao Janoš Hunjadi (Sibinjanin Janko). Godine 1521. prilikom treće opsade Beograda Osmanlija predvođenih Sulejmanom Velikim napadnut je i Zemun. U ovoj borbi izginula je posada zemunskog grada predvođena šajkašima. Najverovatnije da je tada pružen poslednji otpor u Zemunskoj tvrđavi.

Od tog trenutka počelo je njeno postepeno urušavanje. Stiglo se dotle da je ona poslednjih godina, sve do 2018, bila prava ruina.

Jedan od sedam milenijumskih spomenika

Izgradnja Milenijumske kule završena je 1896. godine na hiljadugodišnjicu prisustva Mađarske u Panonskoj niziji. Svečano je otvorena 20. avgusta.

Ona je jedna od sedam milenijumskih spomenika izgrađenih na različitim stranama sveta, a sve u spomen na mađarsko prisustvo na tim prostorima.

Dva milenijumska spomenika nalaze se u Mađarskoj, u gradovima Opustaser i Panonhal, dva u današnjoj Slovačkoj, u Nitri i Devinu, jedan u Ukrajini, u blizini grada Muhatčeva, jedan u Rumuniji kod Baroševa i ovaj u Zemunu. U centru Budimpešte podignuto je centralno obeležje. Svaki objekat bio je različit, tako da je naša kula bila najjužnije i kao spomenik jedinstvena.

Milenijumska kula visoka je 36 metara i zidana je od kamena peščara i specijalnih šupljih cigala kako se ne bi opterećivala struktura građevine. U prečniku temelja široka je 18 metara.

Očuvani skeleti Rimljana

Prilikom arheoloških istraživanja milenijumskog spomenika 2012. i 2013. godine, koja je radio Zavod za zaštitu spomenika kulture, između istočne i južne kule otkriveni su ostaci očuvanog rimskog groba iz drugog ili trećeg veka.

– U grobu su nađena dva netaknuta skeleta, posude za umrle i nekoliko različitih artefakata. Oni su popisani i odneti u Zavod – kaže Đorđe Čubrilo.


Komentari0
00add
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja