četvrtak, 22.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 06.01.2020. u 19:52

Britanska dokumenta: Klinton odbio da se Amerika umeša u rat

(Фото Спутњик)

LONDON/BANjALUKA - U američkoj administraciji je u junu 1995. godine bilo ozbiljnog neslaganja o tome kako bi trebalo da izgleda američka politika prema BiH, a prema britanskim dokumentima sa kojih je upravo skinuta oznaka tajnosti, Bil Klinton, tadašnji predsednik SAD, priklonio se umerenoj struji i odbio da se umeša u rat.

Naime, kako proizlazi iz dokumenata iz juna 1995, glavni sukob u američkoj administraciji se vodio između Medlin Olbrajt, tadašnje ambasadorke SAD u UN, koja je zagovarala jači američki angažman, i Sendija Bergera, zamenika savetnika za nacionalnu bezbednost Bila Klintona, koji je zagovarao nemešanje Amerike.

U dokumentu u kojem je prepričan razgovor između Džona Mejžora, britanskog premijera, i Klintona bilo je reči o finansiranju snaga za brzi odgovor UN, koje je trebalo razmestiti u BiH. Tema razgovora je bilo i zalaganje američke administracije i Kongresa da se Bošnjacima ukine embargo na oružje i da SAD obustave finansiranje UN trupa.

U dokumentu je naglašeno da je Klinton želeo da plati snage UN-a i spreči ukidanje embarga, ali da je bio suočen s otporom u Kongresu, prenose Nezavisne novine.

„Predsednik Klinton nam je rekao da su članovi Kongresa naivni ako su verovali da je dovoljno podići embargo na oružje i onda mirno odšetati. Bilo bi jako loše kada bi SAD snosile krivicu za propast misije UNPROFOR-a. Klinton se plašio da su Bosanci pokušali da ga izmanipulišu da učini to“, navedeno je u dokumentu, a našta je premijer Mejžor konstatovao da je iluzorno da Bosanci očekuju da će se SAD boriti na terenu za njih.

Citira se i da je Klinton rekao da niko, ni UK ni SAD, ne bi trebalo da budu umešan u rat na bilo čijoj strani, Mejdžor je na to odgovorio da bi to tako trebalo reći i bosanskoj strani, a Klinton uzvratio da ni on ni iko od njegovih savetnika ne veruje da Bosanci mogu dobiti rat ako bi se UN povukao.

Zanimljiv je i izveštaj o poseti Harisa Silajdžića SAD, kada je okrivio tu zemlju za saučesništvo u genocidu Srba nad Bošnjacima, prenosi Tanjug.

„Kristofer Hil je Silajdžiću danas (14. jun) rekao da je situacija veoma opasna i da će, ako krenu u veliku ofanzivu, Bosanci biti sami. Hil nam je ispričao da je Silajdžić ovo loše primio i čak odbio da se pojavi na pres konferenciji“, navodi se u jednom od dokumenata, koji prenose Nezavisne novine.

Kad je reč o finansiranju UN, kroz dokumente se stalno provlači skepsa Amerikanaca prema sposobnosti svetske organizacije na terenu, a naglašeno je i da je Olbrajtova govorila da problem predstavlja i Jasuši Akaši, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, jer bi pod njegovom komandom, kako je tvrdila, snage za brzi odgovor bile neefikasne.

U jednom transkriptu razgovora u kancelariji britanskog premijera konstatovano je da je uskraćivanje finansiranja UN od strane SAD "neodgovorna i ilegalna akcija". I Pedi Ešdaun je izrazio razočarenje što su SAD odbile da finansiraju snage za brzi odgovor UN, uz napomenu da "UN, Bosanci i naše trupe" plaćaju veliku cenu.

Pitanje finansiranja ove jedinice UN je na kraju rešeno, a prema dokumentima ključna uloga data je britanskoj diplomatiji.
Oslobađanje vojnika UN koje su Srbi uzeli za taoce nakon što su počeli NATO udari bilo je tema brojnih dokumenata koje je nedavno objavio Nacionalni arhiv Ujedinjenog Kraljevstva.

„Nakon prvog talasa uzimanja talaca, Širak je naredio trupama da se svaki vojnik radije bori do smrti nego da dozvoli da ga uzmu za taoca“, rečeno je u jednom dokumentu.

Nakon što su Srbi oslobodili taoce, u jednom od dokumenata ističe se da su Srbi potcenili odlučnost međunarodne zajednice, uz predlog da se nastavi psihološki, politički i vojni pritisak na Karadžića, Mladića i Miloševića.

Vlada Britanije je, kako je naglašeno, poslala depešu na Pale, u kojoj je Karadžiću i Mladiću zapretila da će ih lično smatrati odgovornim ako se nešto desi britanskim vojnicima.

Međutim, napomenuto je i da je potrebno i američkoj i bosanskoj strani objasniti da se UN neće svrstavati na stranu BiH protiv Srba.

Bilo je reči i o tome da je Jeljcin pritiskao Miloševića, ali da je postojala sumnja koliko je Milošević imao uticaja da pritisne Karadžića.

U mnogim dokumentima tema su pregovori s Koljevićem i Mladićem o oslobađanju trupa UN-a.

Osim o finansiranju UN-a, veliki broj dokumenata govori i o upotrebi "dvostrukog ključa", odnosno pravila da NATO sme izvesti vazdušne udare samo ako se i NATO i UN saglase, što je posebno ilustrovano odbijanjem UN-a da da saglasnost za bombardovanje "Mahovljana", aerodroma kraj Banjaluke.

„Rečeno nam je da su Taktičke vazdušne snage NATO-a predložile da se izvrši NATO napad na Banjaluku u naredna 24 časa, kao odgovor na to što su dva aviona otuda juče poletela i vratila se. Ovaj predlog je prihvatio i komandant Južnog krila NATO-a. Konsultovali smo UN i general Havijer je odbio da izda odobrenje. Zbog toga ne treba očekivati bilo kakvu akciju“, navedeno je u dokumentu od 21. juna 1995. godine.

Komеntari10
9350b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Taki
Laž. Imam papire sa njihove vojne akademije upravo vezane za bombardovanje. Klintonu je to bilo usputna i nebitna odluka.
Nebojša
To je bilo 1995. godine. Kasnije se situacija drastično promenila. Pod pritiskom Tonija Blera Klinton je pristao na bombardovanje bivše Jugoslavije. odnosno Srbije, BiH i Crne Gore. Danas taj isti Bler figurira kao savetnik predsednika Srbije Vučića. Zato i ovaj članak, kao pokušaj amnestiranja, pre svega Vučića zbog popuštanja pod pritiscima Zapada..
IlijaSever
Ceo taj dokument je sacinjen da se amnestira Klinton to rade tajne sluzbe ne nasedajte.
Yugocinik
Srpski heroj Princip dao je svoj zivot za zajednicku drzavu Juznih Slovena. Amerika je uz pomoc Francuske 1918-te je srpskoj dinastiji na tacni dala kraljevinu u kojoj su konacno svi Srbi i ostali Sloveni ziveli u jednoj drzavi na uzasavanje Britanije i Italije koji su hteli da "crknu" od zavisti. Posle WWII ta drzava je prosirena i pomagana milijardama $ od strane Amerike. Sta je bilo posle svi znamo. Uvek su nam drugi krivi mi nikad ni za sta. I sada tom "zlom" Zapadu dugujemo 25 milijardi evr
dragoslav kočović
Ovo je providno.Nastoje da nam podmetnu, kao tajna dokumenta, nešto sa čega su skonuli oznaku tajnosti. Hoće da nam poture kako su Buš? Klinton, Bler /Kola,Šredera i Kinkela nigde nema/ bili mirotvorci, dobrice a iz njima znanih razloga za žrtvenog jarca izabrali Olbrajtovu /mada se i to zna: svađa oko bogatstva na Kosmetu/. Ne nasedajte? svi su odreda zločinci i ubice srpdkog naroda i srpske države.
Миша С. Томовић
Браво Драгославе, добро сте побројали учеснике заједничког злочиначког подухвата. Осим тога Клинтон је још као сенатор силовао Полу Џонс зашта је правоснажно осуђен на високу новчану казну. Ово показује да ни у једној земљи на свету а поготово нуклераној сили, не би смео доћи на чело човек са флекавом биографијом већ часни породични људи!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja