ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 07.01.2020. u 21:57 Jelena Čalija

Susret čoveka sa čovekom

Volonteri Verskog dobrotvornog starateljstva, humanitarne ustanove SPC, rade u crkvenoj kuhinji i redovno posećuju ustanove socijalne zaštite i bolnice
Слева надесно: Вера, Пеђа, Драгица и Мирослава у просторијама старатељства (Фото Ј. Чалија)

Miroslava, Dragica, Vera i Peđa znaju kako izgledaju beogradski beskućnici, koliko je teška usamljenost u staračkom domu, šta za praznike žele deca bez roditeljskog staranja, koliko je teško suočavati se s teškom bolešću. Nisu ni socijalni radnici ni lekari, već obični ljudi dobre volje koji za sebe kažu da im je glavni motiv – živeti po jevanđelju.

Predrag Stevanović, Vera Mihajlović, Dragica Atanasković i Miroslava Polić volonteri su Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, rade u crkvenoj narodnoj kuhinji, posećuju ustanove socijalne zaštite, bolnice i deo su milosrdne sekcije ove humanitarne organizacije Srpske pravoslavne crkve.

Dragica i Peđa su svaki dan u crkvenoj kuhinji, od ponedeljka do petka, a pomaže im i Vera zajedno s volonterima koji se smenjuju u pripremi i serviranju obroka. Peđa, po zanimanju grafičar, posle toga odlazi na posao, a Dragica je nezaposlena, ali radi punom parom jer se u trpezariji otvorenoj za sve nevoljnike u Francuskoj ulici u Beogradu tanjiri postavljaju šest puta kako bi se nahranili svi oni koji su došli da pojedu verovatno svoj jedini obrok tog dana.

– Imam desetoro dece, sedam sinova i tri kćeri, četvoro još živi sa mnom. Počela sam da dolazim ovde kada su oni porasli. Kad uđemo u kuhinju, prvo se pomolimo, čitamo molitvu i za vreme rada, pri završetku, kao i pre obroka. Svaki dan nam dolazi otac Darko veroučitelj iz Zemunske gimnazije s desetak svojih učenika. Deca su dobra, hoće da rade i pomognu. Volim da u kuhinji sve bude tip-top, a po završetku obroka sve se opere i oriba, kao kod svoje kuće. Vole me deca, vole me i korisnici, leti od njih i cveće dobijam. Neki misle da sam stroga, ali nisam. Samo imam takav glas – priča Dragica.

Vera, pravnik po struci, seća se da je bila ponosna na sebe kada je prvi put, dok se hrana još pripremala u kuhinji u Francuskoj jer sada se dostavlja na nekoliko punktova iz centralne kuhinje u Zemun Polju, spremila obrok u loncu od 100 litara.

– Ovde sada pravimo dodatke uz obrok, krofne, palačinke. Kada mesimo, mera nam je 25 kilograma brašna. I mi, volonteri, kada završimo služenje obroka ručamo zajedno u crkvenoj kuhinji i jedemo istu hranu kao i naši korisnici – kaže Vera.

Miroslava ne radi u crkvenoj kuhinji, ona je deo milosrdne sekcije, ali objašnjava da, gledajući sa strane, ima utisak da korisnicima mnogo znači i to što mogu da sednu za sto i ručaju, da porazgovaraju s nekim, da nisu nevidljivi ljudi bez dokumenata. Volonteri VDS, inače, redovno posećuju prihvatilišta, staračke domove, domove za decu bez roditeljskog staranja i nekoliko bolnica u prestonici.

– To su susreti posebne prirode. Na početku bude vrlo teško, kad vidite čoveka koji je u teškom stanju, ali onda od njih naučite kako da se s tim nosite kad vidite njihovo smirenje, volju za životom i da ih teška sudbina nije slomila. Uglavnom idemo nedeljom posle svete liturgije, dolazimo s ljubavlju, svima prilazimo s pažnjom bez obzira na nacionalno i versko opredeljenje. Tamo gde ima prostora da porazgovaramo o veri, porazgovaramo, ali ne namećemo teme. Mi smo jedna šarena grupa, ima i starijih i mlađih, pa onda svako od korisnika nađe nekog za sebe. Neko voli da priča s bogoslovima koji dođu s nama, manja deca vole stariju osobu da joj sednu u krilo, neko voli da priča o sportu i tako svako nađe nekog svog – priča Miroslava.

Svako od njih podelio je s nama poneku priču o ljudima koje su upoznali baveći se milosrdnim radom. Dragica trenutno brine za ženu koja spava u „fići” i ima karcinom – doneće joj ćebe sledeći put kad je vidi da se bar malo utopli. Na Miroslavu je utisak ostavila priča jednog deke iz staračkog doma koji se seća kako ga je otac vodio na pričešće, što u to vreme nije prošlo bez posledica, i kako mu je majka govorila kao detetu: „Ne budi bogat, budi veran Bogu.”

Peđa s ponosom govori o devojci koju su upoznali u domu za decu bez roditeljskog staranja i koja je, poneta njihovim primerom, i sama postala volonter i radi u staračkom domu. Nedavno su je volonteri VDS-a iznenadili i obradovali došavši na njen rođendan. Ponose se njome: objavila je drugu zbirku pesama i upisala fakultet. Vera dodaje još jedan primer za ponos: mladića koji se leči na onkologiji i koji je tokom terapije pripremao prijemni ispit za Medicinski fakultet. Upisao ga je i bio osamnaesti na listi, hvali ga s razlogom Vera.

Zahvaljujući uplatama i donacijama, u Verskom dobrotvornom starateljstvu obezbeđuje se ona materijalna pomoć: u hrani, svežem voću, kojeg uvek, doduše manjka, paketima za Božić i Vaskrs... Zahvaljujući volonterima i onima koji rukovode i podržavaju njihov rad, u svim tim aktivnostima čovek se susreće sa čovekom. Taj susret podjednako je vredan i korisnicima i volonterima jer i jednima i drugima daruje ljubav, budi nadu i učvršćuje veru.

S blagoslovom patrijarha

Versko dobrotvorno starateljstvo deluje u okrilju Srpske pravoslavne crkve, a predsednik ove humanitarne organizacije je patrijarh srpski Irinej, sa čijim blagoslovom se sprovode aktivnosti. Celokupni rad VDS-a podeljen je u sedam resora: verska prosveta, porodica brak i vaspitanje, pravno i zdravstveno savetovalište, milosrdni rad, crkvena štampa i crkvena kuhinja.

Organizacijom upravljaju upravni odbor i skupština, a generalni sekretar je jerej Vladimir Marković. Među volonterima su i lekari, advokati, socijalni radnici, profesori univerziteta... Sve crkvene jedinice Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke uplatama po budžetu učestvuju u formiranju fonda VDS-a, pomoć pruža i Uprava za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, kao i pojedinačni donatori.

Komentari3
142ed
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljubica
Hvala Politici na tekstu o divnim I humanim ljudima koji vracaju veru u ljude,za pricu o njihovoj dobroti I plemenitosti koje su danas retke osobine.A jedino dobrota moze da spasi svet,da ga promeni - da covek ne bude coveku vuk.Treba nam sto vise ljudi kao sto su Miroslava,Dragica,Vera I Pedja,sto vise susreta ljudi sa siromasnima i bolesnima. Ali I daleko vise priloga u medijima o humanim ljudima koji pomazu onima koji su u nevolji. Ovakvi prilozi uticu da se mnogi zamisle I pomognu
jedanizmase
Prihvatam izvinjenje svih koji se stlano žale da Crkva nikome ne pomaže... Nema na čemu i drugi put :)
mirjana
HVALA OVIM DIVNIM LJUDIMA!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja