sreda, 19.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:47

Sa Teslom u hidrocentrali na Nijagarinim vodopadima

Minule godine muzej obišlo rekordnih 150.000 posetilaca. – U ličnoj arhivi čuvenog naučnika nalazi se 160.000 dokumenata, a predmeti iz njegove zaostavštine razvrstani su po zbirkama
Autor: Branka Vasiljevićutorak, 07.01.2020. u 21:10
(Фотографије Небојша Марјановић)

Kada je Đorđe Genčić, čuveni industrijalac, političar i ministar, naumio da zida dom na uglu ulica Prote Mateje i Krunske dvadesetih godina prošlog veka, sigurno nije ni pomislio da će devet decenija kasnije to biti jedna od najznačajnijih kuća u Srbiji. U njoj je danas najposećeniji muzej u zemlji – Muzej Nikole Tesle kroz koji je sad već minule godine prošlo rekordnih 150.000 posetilaca.

Postavku na oko 250 kvadratnih metara videli su ne samo naši, već iz turisti iz celog sveta. Zbog toga i ne čudi što su pred ovim hramom posvećenom Tesli redovi svakodnevica i što ovde jedni pored drugih na ulazak u muzej čekaju i po sat-dva Kinezi, Japanci, Grci, Amerikanci, Francuzi, Nemci...

U prelepom prostoru čuvaju se uspomene na jednog od najvećih svetskih naučnika. Tu se baštine i njegove stvari zatečene u sobi 3327 hotela „Njujorker” kada je 7. januara 1943. godine napustio ovaj i otišao na neki drugi svet.

U Teslinoj ličnoj arhivi, kako kaže Ivona Jevtić (na slici), direktorka muzeja, nalazi se 160.000 dokumenata, a predmeti iz njegove zaostavštine razvrstani su po zbirkama. Deo muzejske postavke posvećen je njegovom životu i radu, a deo razvoju nauke o elektricitetu i magnetizmu.

– Sadašnja postavka urađena je sredinom 2016. godine. Autor je bivši direktor dr Branimir Jovanović, a u međuvremenu izložba je obogaćena novim tehnologijama i dragocenim saznanjima – objašnjava Jevtićeva i napominje da je muzej osnovan 5. decembra 1952. godine, tako da se ove godine obeležava 68 godina postojanja. Prvi direktor bio je profesor dr Veljko Korać, a u formiranju prve postavke učestvovao je tim profesora sa Elektrotehničkog fakulteta.

– Radne modele po Teslinim zamislima uradio je inženjer i profesor Jovan Surutka, a izložbene eksponate Institut SANU za ispitivanje električnih pojava „Nikola Tesla”. Na institutu je izrađeno 11 od ukupno 15 modela. Ostala četiri modela izrađena su na Elektrotehničkom fakultetu i u Vojnotehničkom institutu Jugoslovenske narodne armije. Eksponati za prvu postavku rađeni su između 1952. i 1955. godine, kada je muzej 20. oktobra  zvanično otvoren. Bio je to prvi tehnički muzej u Jugoslaviji – priča Jeftić. I sada muzej ima odličnu saradnju sa Elektronskim fakultetom u Nišu.

Priča o velikom naučniku počinje prikazivanjem filma koji je titlovan na 11 svetskih jezika. Posetioci tu mogu i da „pipnu” struju, učestvuju u radu velikog transformatora, posmatraju model njegovog teledirigovanog broda... uz pomoć virtuelne realnosti „prošetaju” sa Teslom kroz hidrocentralu na Nijagarinim vodopadima, asistiraju mu u Kolorado Springsu ili Long Ajlendu, borave u njegovoj sobi u „Njujorkeru” ili sa njim zakorače u svemir.

U jednoj od soba su stvari iz Tesline lične zaostavštine – cilindar, rukavice, cipele, različiti merni instrumenti, laboratorijski alati, pribor za pisanje...

Po njegovoj odeći da se zaključiti da je bio izuzetno uglađen i da je vodio računa o svom izgledu. Zna se da je košulje nabavljao kod „Mejsisa”, tada čuvenog elitnog lanca robnih kuća. U muzeju su sačuvane neke od njih, a često su bile karirane ili na sitne pruge različitih boja. Tesla je nosio i rukavice koje su na prelazu između dva veka bile nezaobilazan detalj.  

U njegovoj ličnoj zaostavštini nalaze se i naočare, mastionica, suvi žigovi (pečati)...

I čuvena putna torba od krokodilske kože o kojoj se mnogo ne zna. Nađena je među njegovim stvarima, ali Tesla nije često putovao. Živeo je uglavnom u Njujorku, odlazio u svoju laboratoriju na Long Ajlendu, nekoliko meseci boravio je u Kolorado Springsu, nekoliko puta bio u Čikagu, a samo jednom 1892. godine došao je u Evropu.

Posebno mesto u muzeju zauzimaju Teslino odelo i štap o koji se oslanjao pred kraj života.

U muzeju se, između ostalih eksponata, čuva i Teslina posmrtna maska, odlivak njegove ruke, ali i urna u kojoj se nalazi pepeo.

Soba 3327 u hotelu „Njujorker”

Tesla je čitav svoj život u Americi od 1884. do 1943. godine proživeo u njujorškim hotelima na Menhetnu. Stanovao je u hotelima „Elizabet”, „Metropoliten”, „Sent Ridžensi”, „Menhetn”, „Valdorf Astorija”, „Governor Klinton”...

Poslednjih deset godina Tesla je živeo na 33. spratu hotela „Njujorker” u Njujorku na uglu 34. ulice i 8. avenije u apartmanu koji su činile sobe 3327 i 3328. One su predstavljale njegov dom i u njih je kao stalni gost imao privilegije da unese i neke svoje stvari. Njegov lični nameštaj činili su mesingani krevet, metalni ormar, frižider, dva metalna sekretera i sef. Zajedno sa njegovom celokupnom zaostavštinom koju je nasledio Sava Kosanović, sin njegove sestre Marice, svi ovi predmeti stigli su u Beograd 1951. i od tada se čuvaju u Muzeju Nikole Tesle.

Čestitke za praznike

 


Čestitka koju je A. C. Alen, menadžer hotela „Governor Klinton” u Njujorku, poslao Tesli za Božić

U muzeju se čuva blizu 500 čestitki koje su od 1890. pa sve do decembra 1942. godine upućivane ovom čuvenom istraživaču. Slali su mu ih prijatelji, rođaci, saradnici, poslovni partneri, hotelijeri kod kojih je stanovao, poznati umetnici, novinari, naučnici, profesori, bogati trgovci, ali i poznanici sa ulice – mladi golubar, švalja, bravar... Čestitke su mu stizale iz Amerike i Evrope, čak je jedna doputovala i iz Japana.

Među onima koji su mu slali dopisnice bili su poznati, ali obični ljudi. To osvetljava prirodu njegove ličnosti i pokazuje da je bio blizak sa običnim svetom i da nije bio hladan u odnosima sa drugima.

Nove adrese muzeja

Porodična kuća Đorđa Genčića u kome se sada nalazi muzej podignuta je prema projektu arhitekte Dragiše Brašovana 1929. Zgrada muzeja proglašena je za spomenik kulture 1987. godine.

Do kada će muzej biti ovde nije izvesno. Postoji nekoliko lokacija za koje se smatra da su moguće adrese. Jedna je zgrada nekadašnje Železničke stanice, a druga stara centrala na Dorćolu.

 

 


Komentari20
d5c15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zoran
Da nije bilo milosrđa - George Westinghouse (General Electric) – Tesla bi zaista poslednje dve decenije proveo u izuzednoj bedi. George Westinghouse je u svom testamentu zaveštao (jer je anticipirao šta će se sa Teslom dogoditi) da se Tesli (dok je živ) isplaćuje "penzija" (nešto nalik penziji – otprilike kao danšnja bolja inžinjerska plata). Od toga je Tesla plaćao hotel i imao novac za denvne druge troškove.
milan
Ivona Jevtić, profesorka srpskog jezika - VD DIREKTOR, a zamenik joj Dr.Branimir Jovanović, doktorirao 1995. na Mašinskom fakultetu u Beogradu sa temom „Teslin doprinos metodologiji istraživanja u mašinstvu“. Toliko!!!
bio nekad
Radio Beograd je godinama organizovao Teslino planetarno poselo, sa direktnim radio prenosima iz Budimpešte, Slovačke, Beograda, a trebalo je i Pariz da se uključi, putovali su predstavnici RB i postavljali Tesline biste u radio stanicama zemalja u kojima je bio. Odjednom više nije bilo para. Poslednje je bila dodela Tesline nagrade Đerđu Konradu 2003. u Pešti. Sve dobre ideje se kod nas raspadnu.
Боро
Држава Србија, у сарадњни са својим исељеништвом, пре свега и САД и Канаде, би требала да откупи спомен собу Николе Тесле у хотелу Асторија, где је последње дане провео најславнији Србин свих времена, и да платимо да на улазу хотела стоји далеко већа спомен плоча него сада. Да је Тесла, којим чудом Албанац или Хрват, то би већ било урађено. И не би се постављало питање о томе...
Солитер прхке да граби
Ако је зграда у којој је смештен овај музеј проглашена за споменик културе, зашто држава не понуди новчано обешетећење наследницима Генчића (којима је реституцијом припало власништво над кућом), а Музеј Николе Тесле нека остане где јесте, без нескромних медијских замерки да је садашњи простор премали, а поставка превише сиромашна. За зграду некадашње Железничке станице, најбоље би било да постане Музеј некадашње железнице, а они који су порушили пероне, нека их опет изграде, али из свог џепа.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja