sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43

Brazilski darovi Srbiji

Markos Roland, „Politikin” fudbalski komentator iz Rija, po nekoliko meseci provodi u Beogradu, studira i prevodi srpski, propagira brazilsku muziku i srpsku hranu, te na retko viđen način pomaže naš šah
Autor: Marjan Kovačevićpetak, 10.01.2020. u 19:00
Маркос Роланд решава шаховске проблеме у својој продавници здраве хране у Бразилу (Фото лична архива)

Čitaoci „Politike” prvi put su čuli za Brazilca Markosa Rolanda krajem 2009, kada je u našem listu proslavljao ulogu Dejana Petkovića Ramba na putu ka šestoj državnoj tituli Flamenga. Zahvaljujući Markosu, mogli smo iz prve ruke da podelimo osećanja prema „najvoljenijem klubu i najvoljenijem strancu u Brazilu”, a kasnije i trenutke najtežeg bola u zemlji fudbala, na Svetskom prvenstvu u Riju 2014. Tada je, u seriji specijalnih izveštaja za naš list, opisao i poniženje u polufinalu, porazom od Nemačke 7:1, i ruganje argentinskih navijača sve dok komšije i ogorčeni rivali nisu i sami izgubili od Nemaca, u finalu.

Od 2015, Markos Roland svake godine dolazi u Beograd i provodi ovde po nekoliko meseci. Uči i prevodi srpski, zavoleo je naše ljude (posebno žene), otkrio kajmak, ajvar, kulen i sir i pokušao da ih izvozi u Brazil i prodaje u svojoj prodavnici zdrave hrane.

Neobična srpsko-brazilska saradnja počela je krajem 2009. Slučaj je hteo da se Svetski kongres šahovskih problemista održi u Rio de Žaneiru, baš u vreme kada je na pominjanje Srbije svaki Brazilac oduševljeno izgovarao Petkovićev tamošnji nadimak Peć i rukama pokazivao broj 37, s koliko je godina naš fudbaler mudro vodio Flamengo. Od tada smo počeli da delimo tri najveće Markosove pasije: fudbal, šah i literaturu.

Poslednjih pet godina naš brazilski prijatelj je pridruženi član Društva šahovskih problemista Srbije, a prošlu je obeležio nezaboravnim gestom. U vreme priprema za Svetsko prvenstvo u rešavanju šahovskih problema, u Viljnusu, organizovao je „Brazilsku letnju ligu rešavača”. Tokom deset kola, svakog ponedeljka, pripremao je zadatke (sa svim materijalima ispisanim na srpskom) i vodio takmičenja, a na kraju sve iznenadio dodeljujući i vredne nagrade za najbolje.

Glavna nagrada, avionska karta za Viljnus, pripala je petnaestogodišnjem Iliji Serafimoviću. Tako se naš najperspektivniji problemista našao na Svetskom prvenstvu, gde je Markos nastavio da vodi brigu o njemu. I bez mnogo reči, bilo je jasno da mu je bilo žao što naša ekipa muku muči sa finansijama i odlaskom u najjačem sastavu.

I to nije sve. Svečano proglašenje pobednika Markos je iskoristio da predstavi muziku svoje zemlje, od tradicionalne, preko Toma Žobima i bosa-nove, do moderne. Svaki učesnik je mogao da bira muzički disk, tako što ga je prethodno odslušao, uz prevode tekstova na engleski i srpski.

O svojoj darežljivosti nije želeo da govori, osim da je najlepše kada pomažući drugima pomažeš i sebi. Rekao je da je sve to bilo korisno i njemu, da bira i rešava zadatke, vežba srpski i deli svoju ljubav prema muzici.

Pomislili biste da je Markos proveo profesionalni vek u umetničkom miljeu, ali kakve veze imaju jezici, literatura, šah i publicistika sa poslom fiskalnog revizora u federalnoj upravi javnih prihoda?

– Čitav moj pofesionalni život bio je obeležen rezultatom prijemnog ispita posle osnovne škole, u rodnom mestu Bara do Pirai. Kao dete sam obožavao da čitam i imao samo jednu želju – da postanem pisac. Sa 11 sam konkurisao za prijem u ugledni koledž Pedro Drugi u Riju i svi u porodici očekivali su da budem primljen, a pao sam već na prvom delu ispita. Neobično je bilo da sam matematiku odlično prošao, a portugalski nisam. Umesto književnosti završio sam u Riju studije za građevinskog inženjera, menjajući planove i poslove.

Radio je u državnoj bacni za ekonomski razvoj i završio postdiplomske studije ekonomije u Braziliji, gde je kasnije bio član poslaničkog doma, ali ga je napustio razočaran uzaludnošću u završnim godinama vojne diktature. Onda je proveo dve godine na postdiplomskim studijama u Kampinasu, u Sao Paulu, gde je velika naftna kompanija Petrobras nudila dobar posao, ali je odustala upravo kada je završavao disertaciju.

Već naviknut na promene i avanture, Markos je sa 41 godinom konkurisao za dobro plaćen posao fiskalnog revizora u federalnoj upravi javnih prihoda, u Riju. Tu je proveo narednih četvrt veka, do odlaska u penziju, 2016.

– Kroz čitavu profesionalnu karijeru pratila me je neobična činjenica da su izveštaji i tekstovi koje sam pisao, ocenjivani kao vrlo dobri. Postepeno sam se oslobađao od traume pada na prijemnom ispitu iz portugalskog, vraćajući se prvoj ljubavi, literaturi. Da čitam – Dostojevskog, Hesea, Ramosa, Andradea – nikada nisam ni prestajao, ali literatura se sporo vraćala na vrh moje liste hobija, menjajući mesto sa šahom. Između 1995. i 1999. preuzeo sam uređivanje Brazilskog šahovskog žurnala, što je više bilo rezultat frustracije neostvarenog pisca nego šahovskih ambicija. Bez lažne skromnosti, tih 29 brojeva obeležilo je jednu eru brazilskog šaha. Potom sam dobio mesto predstavnika Brazila u tehničkoj komisiji Svetske carinske organizacije, u Briselu. Tamo sam studirao i 2002. dobio diplomu francusko-portugalskog prevodioca. Konačno, 2013. sam ispunio svoj dečiji san i završio studije portugalskog jezika.

Odluku da posle penzionisanja deo godine provodi u Evropi, Markos objašnjava sudbinom pisca:

– Uobičajena je za pisce – stvarne, umišljene ili frustrirane – ta neutoljiva želja da upoznaju druge zemlje i druge jezike. Prvo sam otišao u Nemačku, ali posle tri meseca nisam želeo više da se tamo vratim. Nisam osećao previše simpatija za ljude, a za vreme – nimalo. Kada sam iste 2015. prvi put došao u Beograd osećao sam se sasvim drugačije. Bio je kraj maja, vreme je bilo kao u Riju, a priroda ljudi slična brazilskoj.

Zašto baš Beograd?

– U Beogradu je održan meč SSSR – Ostali svet 1970, tu je stvoren „Šahovski informator”, veliki Bobi Fišer se u Beogradu osećao kao u svom gradu. I u problemskom šahu je isto. Mislim da nije preterano reći da su Jugosloveni i posebno Beograđani pravi ambasadori šaha, slično značaju koji je Jugoslavija imala u pokretnu nesvrstanih. Možda se zato kod vas osećam tako dobro, a biću srećan kada jednoga dana budem čitao velikog Ivu Andrića u originalu, na srpskom jeziku.


Komentari1
dc446
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

momabrazil
Parabens!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport / Sportske priče

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja