subota, 05.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 08.01.2020. u 22:00 Ljiljana Petrović

Dobro sam izabrala

Redosled njenog obrazovanja nije nagoveštavao da će biti glumica. Svirala je obou, pohađala muzičku školu i mislila da će biti nastavnik muzičkog obrazovanja. Ipak... „Bavljenje glumom je kao baviti se advokaturom i psihologijom u isto vreme. Proučavate ljude i njihovo ponašanje, a opet ih više od advokata štitite, dajete sopstveno telo i emocije u odbrani njihove ličnosti”, objašnjava Paulina Manov
Паулина Манов (Фото Небојша Бабић)

Paulina Manov igra u debitantskom filmu „Ajvar” Ane-Marije Rosi. Glumicu i rediteljku vezuju lepe uspomene. Paulinin prvi susret s kamerom bio je u prvom studentskom filmu Ane-Marije, istih godina su studirale na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu...

Posle je svaka krenula svojim putem. Ana-Marija je režirala TV emisije, dokumentarne filmove i omnibus „Neke druge priče”, a Paulina je glumila u gotovo svim beogradskim pozorištima. Na televiziji igrala je u serijama „Lift”, „Samo večeras”, „Cvat lipe na Balkanu”, „Majmunoljubci”, „Komšije”, „Sinđelići”, „Nek` ide život”, u TV filmu „Čorba od kanarinca”. Pojavila se u filmovima „Apsolutnih sto”, „Bumerang”, „Nebo iznad nas”...

Život ih je ponovo spojio, sa „Ajvarom”, melodramom koja je osvojila publiku i žiri na domaćim festivalima i već je dobila šest nagrada.

Paulina Manov igra malu ulogu, ali naglašava da joj je drago što se našla u tom projektu.

O prvom susretu s kamerom ispričala nam je anegdotu:

– U prvom studentskom filmu sam igrala frizerku. Trebalo je da feniram mušteriju, izađem iz lokala i pozdravim se sa svojim „dečkom” koji je, inače, drug Ane-Marije. Bili smo udaljeni pet metara od kamere, što je dosta daleko. Nije moglo da se vidi da li se ljubimo, međutim, on me je stvarno poljubio. Bila sam baš ljuta. Možete zamisliti izraz mog lica kada sam ga sledeće godine, u oktobru, ugledala na fakultetu i čula da je upisao glumu. Još mi je rekao: „Pitao sam profesora Vladimira Jevtovića da li sam ispravno postupio i on mi je potvrdio da sam se ponašao u skladu sa zadatom ulogom”. E, tada sam bila stvarno besna, i na njega i na profesora Jevtovića. „Ma, kakav profesor, trebalo je da se dogovorimo! Kako si mogao tako nešto da uradiš”, odbrusila sam. Kada se setimo tog snimanja moj „nesuđeni dečko” Pavle Pekić i ja se smejemo.

Glumac Pavle Pekić je njen dobar prijatelj i oboje su članovi pozorišta na Crvenom krstu. Sada glume u „Ajvaru”.

A zašto je jedno vreme nije bilo u glumačkim vodama ovako objašnjava:

– Posvetila sam se porodici! Za mene je ona rasadnik naših mogućnosti za sreću i najvažnije polazište u životu. Kada sam rodila ćerku Minu igrala sam devojčicu od 16 godina u predstavi „Buđenje proleća” u BDP-u. Sreća je što me je tadašnji upravnik pozorišta Nebojša Bradić, sa još šestoro kolega, primio u stalni radni odnos 2008. i od tada je moja pozorišna karijera vezana za Beogradsko dramsko pozorište. Zbog ćerke i sina promenila sam prioritete u životu. Kada su dovoljno porasli mogla sam da se posvetim poslu. Mina je danas peti razred osnovne škole, a sin Rastko prvi.

Prošle godine snimala je seriju „Jutro će promeniti sve” posle deset godina odsustva sa malog ekrana. U isto vreme snimala je i „Ajvar” i peti nastavak serije „Sinđelići” (Prva TV) u kojoj je igrala Emiliju. Nedavno se oprostila sa ekipom ove popularne serije i kaže da joj je bilo zadovoljstvo da radi sa Vojom Brajevićem, Borisom Komnenićem, Brankom Pujić, Goranom Radakovićem. Često su se šalili: „Svi smo Zemunci, osim Voje Brajevića, on je vanzemunac...”

(Foto lična arhiva)

Zbog jednog sna postala riđokosa

Posle dužeg vremena Paulina je bila gost „TV revije”. Zrači vedrinom, unutrašnjim mirom i toplinom. Očekivali smo crvenokosu Paulinu, ali smo se prevarili...

– Malo sam posvetlila kosu.

Prvi put se ofarbala u crveno na drugoj godini Fakulteta dramskih umetnosti tokom spremanja ispitne predstave „Iza zatvorenih vrata”... Profesor Milenko Maričić joj je rekao: „Mila, sanjao sam te sa riđom kosom i tako mora da bude”. Udario je pesnicom o sto i ja sam se sutradan ofarbala u crveno. Boja kose mi je donela prvu veliku ulogu u Ateljeu 212. U predstavi „Kući” moj lik se zvao Tanja Riđa, verovali ili ne. Od tada sam bila crvenokosa.

Nedavno je na kanalu Superstar TV premijerno emitovana humoristička serija „Nek` ide život”, obeležena prepoznatljivim rediteljskim stilom Slobodana Šuljagića. Paulina Manov je u ovoj seriji ćerka Silvana i kaže da je ova uloga za nju bila veliko iskustvo u glumačkom i životnom smislu. Igra slobodnu umetnicu u četrdesetim godinama, neudata je, a slaba tačka su joj oženjeni muškarci. Kroz 44 epizode prodefilovalo je više od stotinu glumaca. U glavnoj podeli su Ljiljana Stjepanović, Miodrag Fišeković, Milan Kovačević, Nebojša Dugalić, Anđelka Prpić, Katarina Marković, Jelica Sretenović, Zlata Numanagić... „Nek` ide život”, za koju je Vladimir Đurđević napisao scenario, prikazivaće se u martu i na TV Pink.

O pozorišnoj situaciji kaže:

– U pozorištu je sada teško napraviti predstavu jer su glumci jako zauzeti. Mislim da će morati da dođe do nekih promena. Vidim da će kod nas u BDP te promene biti vezane za koprodukcije. Da će se, konkretno, moje pozorište više baviti koprodukcijama i da će na taj način doneti nešto novo u Beogradu i Srbiji.

Naša sagovornica trenutno igra u predstavama „Tri klase i gospođa Nušić”, „Klošmerl”. „Fine mrtve devojke”, diplomskoj predstavi Patrika Lazića.

Spojio ih komad „Ne igraj na Engleze”

Redosled njenog obrazovanja nije, na početku, nagoveštavao da će joj životni poziv biti gluma. Svirala je obou, pohađala muzičku školu „Josip Slavenski” i mislila da će biti nastavnik muzičkog obrazovanja. Ipak...

– Nisam pogrešila. Bavljenje glumom je kao baviti se advokaturom i psihologijom u isto vreme. Proučavate ljude i njihovo ponašanje, a opet ih više od advokata štitite, dajete im sopstveno telo i emocije u odbrani njihove ličnosti. Volim glumu.

Obou je kupila 2003. kada je snimila prvu reklamu, a pre nekoliko meseci i saksofon. Sada vežba i svira saksofon.

Razgovor skreće ponovo na porodične teme. Paulina Manov je u braku sa scenaristom i dramaturgom Vladimirom Đurđevićem. Priča nam da se njena porodica trudi da dotakne sreću, a radost je prvi korak do sreće. Sada može da razume koliko je teško biti dramaturg jer se uverila koliko njenog supruga svaki posao opseda, koliko je neprospavanih noći uloženo u svaki tekst, kako preispituje svaku repliku... Ponosna je na sve što je izašlo iz muževljeve radionice („Ono kao ljubav”, „Komšije”, „Kuku, Vasa”, „Pomeri se s mesta”, TV film o Panti Draškiću...).

Paulina Manov i Vladimir Đurđević upoznali su se kada je on napisao svoj prvenac „Ne igraj na Engleze”, kultnu predstavu Beogradskog dramskog pozorišta igranu od Vardara do Triglava, pa i dalje. Dobila je i filmsku verziju. Uskoro se očekuje premijera.

– „To je komad koji me je oženio”, tako moj suprug u šali kaže. Napisao ga je na trećoj godini fakulteta. Na premijeri predstave smo se upoznali, ja sam bila slobodna umetnica, on student. Zavoleli smo se i venčali. Bila sam u drugom stanju, trebalo je da dobijemo prvo dete. Kako ćemo, sa kreditom u švajcarcima, pitali smo se. Od straha nema leka. On je tada rekao: „Da bismo rešavali problem moramo prvo da ga napravimo. Stvaranje porodice, naravno, nije problem”. Kada se odlučite na tako veliki korak uglavnom se nešto desi pozitivno, pa se stvari reše. Živeli smo od njegovih scenarističkih honorara. I, eto, desilo se da je sve što je napisao – igrano. Naravno, to nije bilo dovoljno da isplatimo kredit. Ali, srećni smo!

Paulina u seriji „Nek ide život” (Foto promo)

Viljemovka iz Krčedina i šljivovica sa Kosmaja

– Kada sam upoznala Vladu imao je 20 stabala šljiva na Kosmaju gde ima porodičnu kuću i proizvodio je rakiju. Rekao je: „Ti si glumica, sada ću morati da zasadim bar još deset stabala. Glumci vole rakiju”. Završio je i kurs za proizvodnju rakije. Tako da smo na mom placu u Krčedinu zasadili kruške. On sada pravi viljemovku iz Krčedina i šljivovicu sa Kosmaja. Voli da sadi. U Krčedinu imamo i zimzeleno drveće, lavandu, tu smo sadili i organski paradajz koji nas košta hiljadu dinara kilogram. Otac je kupio vikendicu od svog nasledstva u Dimitrovgradu. Da se novac ne bi potrošio tek tako kupio je tu kuću koju sam kao jedinica nasledila – priča Paulina Manov.

Komentari0
430b6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja