utorak, 01.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 08.01.2020. u 19:00 Milica Dimitrijević

Sto asocijacija na Jugoslaviju

Video-intervjui autorki Ane Adamović i Milice Pekić do aprila 2020. izloženi su u „Muzeju 25. maj”. Prevodeći materijalne tragove prošlosti ukazuju na potencijal za budućnost
Милица Пекић, Неда Кнежевић и Ана Адамовић на отварању изложбе (Фото: Ђорђе Томић)

Milica Pekić i Ana Adamović nesvakidašnjom idejom realizovanom na izložbi „Projekat Jugoslavija” imale su čast da istovremeno zatvore prošlogodišnji izložbeni program Muzeja Jugoslavija (u zgradi „Muzeja 25. maj”) i otvore ga u ovoj godini. Ove dve umetnice iz platforme „Kiosk” na postavci koja je nedavno otvorena i koja traje do 15. aprila 2020. publici izlažu video-radove – intervjue sa sto sagovornika i sagovornica različitih uzrasta i profila iz zemalja nastalih nakon raspada nekadašnje države. Specifični su, najpre, zbog samog postupka jer vođeni su tako da su svima njima umesto konkretnih pitanja nuđeni kartoni koji opisuje neki od predmeta iz zbirki ovog muzeja, a na kojima se nalaze osnovne informacije o tom predmetu: opis, datum ili period iz kojeg potiče i poreklo. Beležene su, potom, njihove reakcije.

„Na taj način pokušale smo da kolekciju materijalnih tragova prošlosti posrednim putem prevedemo u formu živih komentara, aktuelnih razmišljanja, ideja i potencijala za budućnost i to kroz pregled razuđenih generacija”, objašnjavaju njih dve.

– Osnovni motiv bio nam je da probamo da razgovor o Jugoslaviji preusmerimo sa prošlosti ka sadašnjosti i, u krajnjoj liniji, onome što nas tek čeka. Činilo nam se da to možemo najdelotvornije da učinimo upravo ako se udaljimo od artefakata koji su, možda, i glavni nosioci nostalgije, odnosno jugonostalgije u ovom slučaju. Delovalo nam je i da su opisi koji se nalaze na pomenutim karticama ono što može da ima izuzetan asocijativni karakter. Naši najstariji sagovornici su oni koji su rođeni dvadesetih godina prošlog veka, oni koji su bili svedoci i građani obe Jugoslavije, dok su najmlađi ljudi rođeni 1991, odnosno one godine kada je Jugoslavija počela da se raspada u ratu. Tu su oni koji su se borili u Drugom svetskom ratu za tu zemlju, oni koji su veoma aktivno učestvovali u njenoj politici, ali i u njenom raspadu osamdesetih i devedesetih godina, oni koji se pitanjem Jugoslavije danas bave profesionalno, „obični” građani te zemlje, i oni koji su u njoj samo rođeni i nemaju nikakvo iskustvo života u njoj. Pokušale smo da uključimo njihova direktna iskustva, perspektive svakodnevnog života, lična sećanja, subjektivne osvrte na prošlost i naučne i istraživačke uvide – naglašavaju Milica i Ana, odgovarajući zajedno i na pitanje da li se može sumirati, bar u nekom smislu, koliko je Jugoslavija ostala u sećanjima anketiranih i koliko ih ona asocira na neka sadašnja dešavanja i na koji način?

– Prema onome što se može čuti, Jugoslavija je izuzetno prisutna ne samo u sećanjima naših sagovornika, već neretko kao upravo ona tačka poređenja iz koje promišljaju današnjicu. Veliki broj njih sugeriše da danas iznova moramo da osvajamo određena prava i slobode koje smo u prošlosti uživali. Aktuelne partijske politike ali i globalna kretanja kapitalističkog sistema u kome živimo dovela su u pitanje i značenje nekad podrazumevanih pojmova, kao što je, na primer, pojam rada. Ponekad kada gledate medije koji su bliski vlastima svih, na ruševinama Jugoslavije novonastalih zemalja imate utisak kao da se ta zemlja raspala juče, pa su njene loše strane glavni krivac što nam je danas ovako kako nam je. Naravno, iz istih tih i takvih medija stičete utisak da rat nikada nije ni prestao. U tom smislu, logično je da je ta država i u sećanjima naših sagovornika i te kako prisutna. Ali, suprotno od onoga što im se nekako sugeriše, Jugoslavija se pojavljuje kao nekakva ne baš idealna, ali svakako bolja prošlost u odnosu na ovo što se sada živi. Kao nešto mnogo bolje u odnosu na sadašnjost gde vlada potpuno podivljali kapitalizam koji sve ove zemlje tretira kao najstrašnije kolonije, ali i mnogo bolje u odnosu na ksenofobiju i nacionalizam, konstantnu proizvodnju netrpeljivosti, retradicionalizaciju, smanjeni kulturni prostor, i tako dalje – prenose nam svoje utiske autorke.

Neda Knežević, direktorka Muzeja Jugoslavije, koja je u godini koja je prošla bila više nego aktivna budući da je, pored izložbenog angažmana, ova kuća preduzimala i intenzivne građevinske poduhvate upravo na objektu „Muzeja 25. maj” gde se sve ovo može pogledati, za „Politiku” dodaje:

– Još nas čekaju radovi na restauraciji i konzervacije fasada i pripadajućih platoa ovog dela našeg kompleksa, projekat je završen, arhitekta je Dejan Todorović. Očekujemo finansijska sredstva za tu poslednju fazu obnove, tada će „Muzej 25. maj” još jednom biti zatvoren za posetu ali nakon toga će biti zaista kompletno renoviran, a biće proglašen i za spomenik kulture, budući da su razvijanje svesti kod javnosti i društvena zaštita nasleđa neki od velikih izazova, možda i presudni deo očuvanja arhitektonskog nasleđa.

Ona napominje i da je, kada je reč o instituciji na čijem je čelu, broj posetilaca nešto što je, takođe, obeležilo prethodnih 365 dana, jer je samo tokom poslednjeg vikenda u oktobru kroz muzej prošlo 2.700 ljudi, a do kraja decembra taj broj premašio je  130.000.

– Prošla godina bila je uspešna i u oblasti akvizicije, nabavili smo značajne predmete kojima smo obogatili naše kolekcije, tu važnu aktivnost nastavićemo i u 2020. Sam početak godine obeležiće više pratećih programa u okviru izložbe „Devedesete: Rečnik migracija”, potom ćemo se podsetiti 75 godina od pobede nad fašizmom, dok izložba „Carski darovi” nastavlja svoj put, zakazana su već njena gostovanja u Aranđelovcu, Skoplju i Valjevu – zaključak je Nede Knežević.

Komentari0
21909
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja