četvrtak, 09.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 09.01.2020. u 11:15 Jelena Stevanović

Sto godina ere koja je izrodila Al Kaponea

Prohibicija se završila fijaskom, a ni kasnije zabrane nisu bile mnogo uspešnije, uključujući borbu protiv droge
Ал Капоне у музеју воштаних фигура (Фото ЕПА/Anatoly Maltsev)

Prošao je vek od uvođenja prohibicije, pokazavši da je podjednako teško bilo iskoreniti i ostale poroke pa i drogu, kojoj je objavljen čak i rat.

Zabrana proizvodnje, transporta i prodaje pića počela je da se primenjuje u Americi početkom januara 1920, označivši eru u kojoj je mafija procvetala zahvaljujući ilegalnoj manufakturi alkohola. Uprkos prvobitnom uspehu koji se ogledao u manjem broju uhapšenih u alkoholisanom stanju, prohibicija je doživela fijasko.

Mnoge Amerikanke su se nadale da će zabrana alkohola smanjiti nasilje u porodici, ali je alkohol nastavio da se nesmetano toči. Mafija je preuzela biznis proizvodnje i trgovine pićima pa su nezakonite destilerije i barovi zamenili regularne fabrike i pabove. Pripremljen je teren za generaciju gangstera poput Al Kaponea, koji je, prema procenama kanala Histori, preuzeo tržište ilegalne proizvodnje pića, vredno milijardu dolara godišnje u današnjem novcu.

Suprotno željama zakonodavaca, prohibicija je povećala nasilje na ulicama usled učestalih obračuna rivalskih bandi. S početkom Velike depresije 1929, podrška je dodatno opala zbog stava da bi mnogi nezaposleni mogli da rade u fabrikama za proizvodnju pića kad bi to ponovo bilo dozvoljeno.

Kongres je 1933. ukinuo prohibiciju uz blagoslov predsednika Frenklina Ruzvelta. Za razliku od Ruzvelta, njegov prethodnik na mestu šefa Bele kuće Herbert Huver podržavao je zabranu, videvši u prohibiciji „socijalni i ekonomski eksperiment s plemenitim motivima”.

Drugi veliki „eksperiment” izvodi se od 1971, kad je predsednik Ričard Nikson zvanično objavio rat narkoticima, oličen, između ostalog, i u visokim zatvorskim kaznama čak i za posedovanje male količine opojnih supstanci namenjenih ličnim potrebama.

Kritičari smatraju da su ove višedecenijske mere pogrešne jer su dovele do toga da čovek uhvaćen sa džointom može da dobije deset godina robije, koliko se ne dobija ni za znatno teža krivična dela. Nije zanemarljiv ni rasni predznak politike nulte tolerancije prema narkoticima jer su pogođene najslabije karike – uživaoci droga i dileri sa ulica – što su u najvećem broju slučajeva Afroamerikanci. Bosovi ostaju nedodirljivi, podsećaju kritičari.

Ipak, ni kad je njujorški sud ove godine poslao šefa meksičkog kartela Sinaloa Hoakina Guzmana, zvanog Čapo, na doživotnu robiju, to se nije osetilo u borbi protiv droge. Ni Čapovo hapšenje, ni slanje američkih agenata preko granice, ni najava šefa Bele kuće Donalda Trampa da će podići zid, nisu sprečili unos opijata iz Meksika u Ameriku.

Uprkos ratu protiv droge, Amerika se poslednjih godina suočava s pandemijom narkomanije. Zbog predoziranja 2017. je preminulo 70.000 ljudi. Od politike koju je započeo Nikson i koju su nastavili njegovi naslednici odustaje se na nivou nižih vlasti pa je 11 saveznih država legalizovalo pušenje marihuane dok 33 države dozvoljavaju upotrebu kanabisa u medicinske svrhe.

U red uspešnih „prohibicija” ubraja se borba protiv duvana. Visoki porezi na cigarete, kampanja o štetnosti nikotina i zabrana pušenja na javnim mestima doveli su do pada broja pušača u Americi na oko 13 odsto (u Srbiji puši oko 40 odsto stanovnika). Proizvođači su nadoknadili gubitke preusmeravajući se na tržišta sa slabijom svešću o štetnosti pušenja kao i na proizvodnju elektronskih cigareta.

Iako su promovisane kao manje štetne od tradicionalne verzije, elektronske cigarete su poslednjih meseci u centru pažnje zbog izazivanja ozbiljnih zdravstvenih problema. Zbog njih se činilo da je na pomolu nova prohibicija. Tramp je najavljivao da će van zakona staviti elektronske cigarete s ukusom, ali je odustao kad su mu saradnici predočili da gašenje fabrika elektronskih cigareta ne bi naišlo na dobar prijem među biračima.

Konačno je prošle nedelje pronašao kompromis – zabranio je elektronske cigarete sa voćnim ili ukusom nane, ali ne i one sa ukusom mente i duvana. Bela kuća je reagovala posle izveštaja da je udisanje mešavine nikotina, vode i arome (vejping) izazvalo bol u grudima, kašalj, visoku temperaturu, nesvesticu i otkazivanje rada pluća 450 korisnika. Smrt šestoro ljudi pripisana je vejpingu, koji je najzastupljeniji među tinejdžerima i mladim ljudima između 18 i 25 godina, prenosi Si-En-En.

Pored stvari koje su zabranjene ili zabranjivane, postoji i značajan uzročnik smrti o čijoj prohibiciji gotovo da se i ne razmišlja. Zbog uticaja lobija i straha političara da će izgubiti podršku konzervativnih birača, Amerika ostaje zemlja u kojoj se brzo i lako dolazi do oružja.

U SAD ima više pušaka i pištolja nego stanovnika. Dok se zagovornici slabe regulative pozivaju na ustavom zagarantovano pravo na nošenje oružja, protivnici masovnog naoružavanja podsećaju da se u Americi u proseku svakog dana dogodi pucnjava s velikim brojem povređenih ili mrtvih.

Komentari2
06430
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jedna učiteljica
Kakva je razlika između mente i nane?
Zivojin
Ista stvar ce se desava sa drogom.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja