sreda, 25.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 09.01.2020. u 20:00 Milica Dimitrijević

Veličkovićeva tragika u Bretanji

U prostoru Fondacije Elene i Eduara Leklerk, u nekadašnjem skladištu Kapucinskog manastira u Landernou, do proleća 2020. traje velika retrospektivna izložba dela našeg akademika
(Фотографије архива Галерије Рима)

Ogroman prostor nekadašnjeg skladišta Kapucinskog manastira u Landernou, u Bretanji, do sada je ugostio remek-dela nekih od najvećih umetničkih imena 20. veka – Huana Miroa, Žana Dibifea, Alberta Đakometija, Marka Šagala, Pabla Pikasa, Henrija Mura… Sada je među tim velikanima i naš Vlada Veličković. Fondacija Elene i Eduara Leklerk postoji od 2012. i njihovom ličnom inicijativom desile su se dve stvari – pomenuto zdanje prvo je prilagođeno za izlaganje monumentalnih radova svih navadenih autora, a sada je upriličena i retrospektiva našeg letos preminulog slikara i akademika, što će francuskoj publici, istančanog ukusa i želje za istinskim uživanjem u umetnosti, biti dostupno do 26. aprila sledeće godine.

„Veliki stil i tragika” naziv je ove izložbe i na njoj je više od stotinu radova iz svih perioda Veličkovićevog bogatog opusa, počinje o utiscima Irina Subotić, istoričarka umetnosti, koja je bila među našim umetnicima i galeristima pozvanim da uveličaju samo svečano otvaranje, održano sredinom decembra. Od najranijih slika koje su u vezi sa slikarevom bliskošću sa grupom „Medijala” pa do poslednjih iz 2019, pre nego što je preminuo.

– Šest segmenata jasno su odvojeni i odlično zastupljeni odgovarajućim platnima i crtežima. Kustos (Francuzi još koriste termin komesar!) izložbe, veoma cenjen i aktivan kritičar Žan-Lik Šalimo, nazvao ih je: „Mladost”, „Integracija vremena”, „Harmonija”, „Ritam”, „Grinevald” i „Skorašnje godine”. Nije se mogao zamisliti reprezentativniji odabir dela koja su pozajmljena iz mnogih javnih i privatnih kolekcija i fondacija, između ostalih iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, iz Nacionalnog muzeja moderne umetnosti/Centra Pompidu i Muzeja moderne umetnosti grada Pariza, Muzeja savremene umetnosti u Marseju – kaže Irina Subotić.

Irina Subotić: U pripremi je Vlada dugo i temeljno radio zajedno sa kustosom Šalimoom, napravio je čak i maketu prostora i u nju stavio male fotografije svakog odabranog eksponata – niko nije mislio da će to, nažalost, biti komemorativan događaj  Vlada Veličković sa svojim delima, detalj sa izložbe Monumentalni radovi na postavci

Budući da sam vlasnik fondacije smatra da narativna figuracija danas nije našla adekvatno mesto i da nije dovoljno valorizovana, a da je za svoju ogromnu zbirku dela savremenih umetnika kupio jednu Vladinu sliku i pre no što ga je lično upoznao, zamisao da se organizuje ovakva velika postavka bila je sasvim logičan sled okolnosti. Kako otkriva naša sagovornica, u pripremi je Vlada dugo i temeljno radio zajedno sa Šalimoom, napravio je čak i maketu prostora i u nju stavio male fotografije svakog odabranog eksponata – niko nije mislio da će to, nažalost, biti komemorativan događaj.

– Šalimo je bio dugogodišnji Vladin prijatelj koji je verno pratio i pisao o gotovo svim fazama njegovog rada, tako da je i njegov nastup, kao, uostalom, i drugih prisutnih stvaralaca i kolega, bio ispunjen emocijama i toplim sećanjima na proteklo vreme, početke u zajedničkim ateljeima, druženja, izlaganja i putovanja, sve ono što čini umetnički život posebnim i dragocenim. Otvaranje izložbe bilo je prepušteno sentimentima. Posebnom doživljaju doprinela je i izvanredna arhitektura stare zgrade u novom ruhu, širina i visina prostora omogućavaju da dela velikog formata budu adekvatno postavljena, besprekorno, bez senki, zenitno osvetljena; svaki segment izložbe je podređen slikama i crtežima pomeranjem zidova… Takav prostor ne postoji u našoj zemlji a moglo bi se adaptirati i neko od naših skladišta, na primer, u Luci Beograd. Tako bismo dobili mogućnost da organizujemo velike izložbe bez potrebe da se skidaju muzejske postavke. Ali, za to treba imati razumevanja i shvatanja značaja savremene umetnosti – emotivna je Irina Subotić, koja ne zaboravlja da naglasi posebnu prateću reprezentativnu publikaciju, u kojoj su objavljene teorijske i filozofske rasprave o Vladinom slikarstvu.

Katalog nalikuje odličnim monografijama, sa svim reprodukcijama, kompletnom dokumentacijom i brojnim tekstovima, a objavljen je i vodič kroz postavku i nekoliko dodatnih informativnih publikacija o Veličkoviću.

Tokom trajanja izložbe biće organizovani i časovi iz istorije umetnosti i istorije, biće reči o Veličkovićevom odnosu prema crtežu, o pokretu u njegovom stvaralaštvu, posebno o korišćenju iskustava Edvarda Mejbridža, o bestijarijumu koji se javlja na njegovim slikama i crtežima. Izložba će poslužiti i kao medij za šira saznanja publike – o anatomiji, o socijalističkom realizmu, o istorijskim uzorima kojima se umetnik služi, o dekompoziciji pokreta, zatim o Jugoslaviji tokom drugog svetskog rata, o ratovima tokom devedesetih godina prošlog veka, o komunizmu u Jugoslaviji... Biće tretirane i teme koje kritika i teorija vezuje za Veličkovićevo stvaralaštvo, a koje se kreću od „Aristotelovog shvatanja katarze”, „Paskalove misli o smrti” i definicije iz čuvenog Ničeovog dela „Tako je govorio Zaratustra” o „velikom stilu koji obesmišljava malu i kratkotrajnu lepotu”, do pitanja konačnosti života i apsurda koji se vezuje za Beketa, Joneska ili Kafku, za čiju „Metamorfozu” je Veličković radio scenografiju za pozorište Bobinji 1995.

Komentari1
30b5c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милош Лазић
Од 2005. године Влада Величковић је и француски академик, а у њихову "кућу бесмртних" ступио је на место Бернара Бифеа, који му је својевремено био узор.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja