petak, 21.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:39

Klinička ispitivanja – nauka protiv neukosti

Autor: Milorad Stamenovićutorak, 14.01.2020. u 18:00
(Фото ЕПА/Business Wire/BIOTRONIK SE&C)

Kod nas se decenijama ne vodi dovoljno računa o kliničkim studijama i njihovom uređenju, a pre svega o delu u kome država i zdravstvene institucije imaju nadležnost. Takođe, klinička ispitivanja su ovde predmet brojnih kontraverzi o kojima se može pročitati u pojedinim medijima s vremena na vreme, a u velikoj meri su zasnovane na nepoznavanju materije i spekulacijama – neukosti!

Prema jednom od planetarnih registara u svetu je od 2000. godine do danas urađeno oko 320.000 kliničkih ispitivanja kojima je bilo obuhvaćeno više od 100 miliona pacijenata! S obzirom na to da je više od 13 puta veći broj uključenih pacijenata globalno u kliničke studije od ukupnog broja građana Srbije, onda možemo i da formiramo stav o sigurnosti i značaju kliničkih studija?!

U svojoj dosadašnjoj karijeri aktivno sam bio uključen u radu na međunarodnim projektima medicinskih istraživanja i ostvario saradnju sa prestižnim svetskim medicinskim institucijama (poput Univerziteta u Kembridžu, APHP iz Pariza, Karolinska institutom i dr.) što mi je omogućilo da steknem uvid u funkcionisanje i značajne kliničkih studija u zemlji i inostranstvu. U Srbiji ključni problem predstavlja nedovoljno poznavanje materije što se ogleda i u izrazito negativnim tekstovima o kliničkim ispitivanjima koji se s vremena na vreme mogu pročitati u štampi. Neki od naslova govore o „srpskim pokusnim kunićima” i služeći se sličnim „novinskim udicama” obmanjuju čitaoce koji uglavnom o ovoj problematici ne znaju mnogo (istini za volju – oblast je vrlo kompleksna i uključuje etiku, medicinu, pravo, ekonomiju i dr.).

Međutim, činjenica je da bez kliničkih studija nema novih lekova i nema napretka medicine! Ono što im se često zamera jeste problem sigurnosti pacijenata u ovakvim istraživanjima, a pravila su rigorozna Dobre kliničke prakse koja prate sigurnosne aspekte pacijenta značajno su striktnije od standardnih bolničkih praksi. S druge strane, problem koji se predstavlja u vezi je sa uključivanjem pacijenata u ove studije gde takođe postoje veoma rigorozne procedure.

U knjizi Svetska trgovinska organizacija – životna sredina i zdravstvena zaštita (IMPP, 2018) dat je proračun da bi Srbija, ukoliko bi uspela da obezbedi transparentnost i veću angažovanost ALIMS-a i etičkog odbora kod dobijanja odobrenja za izvođenje kliničkih studija, time doprinela ne samo većem benefitu za pacijente koji boluju od retkih i neizlečivih bolesti, kao i onih kojima je preterano skupa terapija,  već bi to direktno uticalo i na značajan transfer tehnologija i dodatno obučavanje medicinskog kadra po najvišim svetskim standardima. Svi ovi efekti bi takođe propratili i značajan rast bruto domaćeg proizvoda kroz sredstva koje farmaceutske kompanije ulažu u ovim procesima.

Kod nas se transparentnost čini kao ključni problem iako se za oblast kliničkih studija često navodi da je to najstrože regulisana oblast! Transparentnost u smislu broja radnih sati koje glavni istraživač opredeljuje za projekte pored redovnog posla, broj kliničkih studija koje glavni istraživač vodi ili na kojima učestvuje (postoje istaknuti stručnjaci koji su svojevremeno vodili i više od 10 projekata!), broj godišnjih sastanaka ALIMS-a (koji se održavaju 8–12 godišnje poslednjih decenija bez izričitog objašnjenja zašto se ne održavaju češće), nizak broj zaposlenih u ALIMS-u koji se bavi problematikom kliničkih studija i dr. Srbija je poslednju deceniju na nivou od oko 100 kliničkih studija godišnje a ima infrastrukturni kapacitet za oko 400!  Obrazovanje u ovoj oblasti je neophodno za široku populaciju kako bi se građani upoznali sa svojim pravima ali i rizicima i benefitima koje kliničke studije nesporno nose sa sobom.

Otvaranje Nacionalnog centra za medicinska istraživanja bi značajno doprinelo razvoju srpske nauke i prakse u medicini, a koštalo bi manje  od jednog nacionalnog stadiona, pa stoga vredi razmotriti takav predlog!

Dr ekonomije spec. med.

Prilozi objavlje­ni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari6
0b29f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Џејми Шеј
Отварање Националног центра за медицинска истраживања би значајно допринело развоју српске науке и праксе у медицини - jeste, doprinelo bi. Ali da bi imali Nacionalni centar, prvo je neophodno da imate drzavu. Dok stranci imaju drzavu Srbiju, nema teorije da se otvori Nacionalni centar za medicinu. Za sada su stadioni i "zadruge" u prvom planu.
М. Обрад
Јавно здравство захтева постојање центра за клиничка истраживања. Центар би контролисао провођење истраживања одобрених од биоетичких комисија, које укључују и немедицинске чланове. Одређивао би приоритете у истраживањима и координирао рад на различитим универзитетима. Сагледати место клиничких фармаколога у једном свеобухватнијем приступу овим истраживањима. Осим испитивања ефекта лекова/терапијских процедура важна су и дијагностичка истраживања. P.S. Не „српска наука” већ наука у Србији
Gorica
Koliko novca dobijaju pacijenti na kojima se ispituje lek? Koliki je iznos osiguranja u slučaju oštećenja zdravlja ispitanika?
Svetlana NS
Zašto bi plaćali pacijentima za eksperimente, kad nas već uveliko koriste kao zamorce? I jedan naš stariji stručnjak, epidemiolog, je slučajno to izrekao u vezi jednog leka. Kod nas, ako ne znate, nema obeštećenja posle primene nekog eksperimentalnog leka jer nema ni oštećenih. Pare dobijaju lekari koji prepisuju te lekove. Tako funkcioniše naše zdravstvo.
Preporučujem 0
B
Gospodjo Gorice, davanje novca pacijentima nije etično i zakonom je zabranjeno, osim u slučaju zdravih dobrovoljaca. Korist od ispitivanja za neizlečive pacijente se ne moze meriti novcem, niti bi trebalo.
Preporučujem 6
Dika
Pravila su rigorozna, ispitivanja netransparentna, a javnost neuka. Jedna jednačina sa tri nepoznate. O červrtoj ni reči. Kako i kuda protiče novac?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja