ponedeljak, 14.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

„Superbazu” u Iraku, koju su raketirali Iranci, gradili Jugosloveni

Сателитски снимак снимљен после ракетирања базе Ајн ел Асад (Фото Бета-АП)

Baza Ajn el Asad, koja je bila na meti iranskog raketnog napada, jedna je od pet baza koje su nikle osamdesetih godina u Iraku, a za njihovu izgradnju bile su zadužene građevinske firme iz SFRJ.

Prvobitno nazvana Kadisija, po bici kod Kadisije, baza je uključena u projekat nazvan „Superbaza”, koji je pokrenut 1975. godine kao odgovor na arapsko-izraelske ratove 1967. i 1973. godine i pouke izvučene iz njih.

Pet baza našlo su u projektu, koji je nosio građevinsku oznaku „Objekt 202”. Svaka od njih pokrivala je površinu od 40 kvadranih kilometara sa svim pratećim objektima, uključujući i objekte do 50 metara pod zemljom.

Svaka je imala desetine pista i puteva koji su iz vazduha odavali oblik trapeza, a zbog građevinskih firmi iz SFRJ, dobile su nadimak „Jugoi”, objavljeno je na sajtu RTS-a. Baza Ajn el Asad nosila je zvanično građevinsku oznaku „Objekt 202-B“, a izgrađena je između 1981. i 1987. godine.

Menadžer projekta bila je firma SDPR, dok je za projektni inženjering bio zadužen „Aeroinženjering”. Kompanije kojima je povereno izvođenje radova bile su „Granit“, „Vranica“, „I. L. Lavčević“ i „Unioninvest“.

Čitav projekat bio je vredan 280 miliona dolara. Uključivao je ojačane vojne strukture - vojni aerodrom, kasarne, skloništa za osoblje, hangare za bombardere i lovce.

Osim vojnih objekata, izgrađena je i sva potrebna infrastruktura i javne zgrade potrebne za život 5.000 pripadnika i njihovih porodica. To je podrazumevalo gradnju osnovnih i srednjih škola, biblioteka, džamija, bolnica, bioskopa, sportskih centara i bazena.

U vreme izgradnje smatrana je najboljim što se tada moglo napraviti.

 

Komеntari7
51e53
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Desimir
A to sto su nase vlasti dale sve planove svih baza amerima, to ne pominjete
Ivan Zgrozeni
Radili ali nisu bili placeni pa otisli pod led. "17.01.2008. - "Srbija je otpisala Iraku dug nakon dvomesečnih pregovora", kazao je ministar finansija Iraka Bakir Džabr Al-Zubaidi".
Marko Marković
A Amerikanci i Britanci uzeli naftna polja o kojima nitko više i ne piše ili ne smije, kao da iračka nafta ne postoji, kao ni libijska, a srednja Europa ne smije poštenim putem ni do ruskog plina
Kole Pitom
artiljerac... Opstao je i "Granit" iz Skoplja.
Милован Рафаиловић
Послао сам коментар да је фирма из Вогошћа код Сарајева правила оружје за Ирак, али Политика то није хтела да објави. У Вогошћу је радио један мој стари друг, инжењер. Одлазио је чешће у Ирак.
Marko Ivkovic
I ja sam poslao komentar vezano za to da su bivse zemlje SFRJ cije su firme izvodile radove ustupile amerikancima planove vojnih objekata u Iraku, kao i da je Srbija te planove ustupila SAD posle 5.oktobra, ali naravno da Politika to nije objavila.
артиљерац
Од побројаних југословенских(тада)фирми,које су градиле ту базу опстао је једино Југоимпорт СДПР.А и с њим ћемо видети шта ће бити.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja