utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 10.01.2020. u 22:00 Mirjana Sretenović

Naš Amerikanac – slikar i poeta

Iako je ostario lep uspeh u Francuskoj i Sjedinjenim Državama, umetnik Jovan Radenković u domovini je ostao stran i nepoznat
Јован Раденковић у свом атељеу у Корнволу 1974. (Фотографије из Зборника Народног музеја у Београду, 1982.)

Kada je zatvorena poznata francuska kafana „Rotonda” i 1959. otvoreno istoimeno pozorište, u enterijeru su postavljene tapiserije sa stotinak imena slavnih posetilaca stare kafane na Monparnasu – uz Koktoa, Lenjina, Trockog, Pikasa, Stravinskog i Modiljanija nalazi se i ime Jovana Radenkovića, uz natpis Žaka Prevera: „Na ovim zidovima su imena ljudi svih vrsta koji su davno posećivali ovo mesto i koji su se tu osećali kao kod kuće. Kao i nekada, ovo pozorište pripada njihovim snovima i uspomeni na njih.”

Iako je zapaženu slikarsku karijeru ostvario u Francuskoj i Americi, Radenković – o kome su izveštavali: „Njujork tajms”, „Herald tribjun”, „Mond”, AFP, Frans pres i mnogi drugi, u rodnom Beogradu nije zaboravljen, već je gotovo nepoznat.

Rođen 1903, diplomirao je na arhitektonskom odseku Visoke tehničke škole u Beogradu. Stipendiju francuske vlade dobija 1928. i u Parizu se druži sa Derenom, Vlamenkom, Difiom, najviše sa Matisom. Prvi put sam izlaže u pariskoj galeriji „Bernem žen” 1931, a veliki broj izložbi ima i u SAD gde živi od 1932. do smrti.

Jednom je govorio o običaju da se u francuskim kafanama izlažu slike i da se tu igra uz egzotičnu muziku. „Tada je u Parizu ušao u modu džez. Mnogi umetnici tu su našli svoje ljubavi. Bilo je čisto i toplo i svakog jutra je bilo dobre kafe s kiflama”, sećao se slikar.

„Umetnici su mahom bili siromašni i zimi su živeli u kafanama, jer u skromnim mansardama na periferiji Pariza nisu imali grejanje. Tu su dobijali jeftiniju hranu i privlačili su turiste. Radenković je bio stalni gost kafane ’Kupola’”, zapisala je profesorka prava Jelena Lopičić-Jančić, jedna od retkih koja se bavila njegovim delom, pored istoričarke umetnosti Vere Ristić, koja je primetila da je slikar imao sreću da dva semestra u Parizu sluša predavanja čuvenog vizantologa Gabrijela Mijea.

„Mijea je sreo pre kada je profesor Petar Popović vodio studente arhitekture da vide naše srednjovekovne spomenike. Mije je bio u Srbiji, sa suprugom, i proučavao je srednji vek. U manastiru Staro Nagoričino sreo je studente, među njima i Radenkovića”, piše ova istoričarka umetnosti.

Jovan Radenković, Luvr, 1978.

Posle Pariza, živeo je u Njujorku i na prvoj izložbi 1932. u „Argent Gallery” prikazuje akvarele iz Jugoslavije, Francuske i Švajcarske. Od prodaje nasledstva na Terazijama kupuje kuću, i pravi atelje u Glosteru, blizu Bostona, gde je bio predsednik udruženja umetnika, a 1955. pazari imanje u Kornvolu, u Konektikatu, u predelu punom šuma i jezera, gde se viđa poneka veverica i skakuću rakuni.

Bavio se skulpturom i poezijom, autor je zbirke „Moods and Moments”. Uskrs i Božić prijateljima je čestitao stihovima, a jedinu pesmu na srpskom posvetio je vojnicima u Prvom i Drugom svetskom ratu.

Imao je više od 40 samostalnih izložbi: više puta u Njujorku, San Francisku, Čikagu, Bostonu, Parizu, Dejtonu, a radovi su mu sada u Muzeju umetnosti u San Francisku, Muzeju „Toledo” u Ohaju, Masačusetsu, Konektikatu, Bruklinu...

Dve godine pre smrti priredio je retrospektivu u Francuskoj, u Briju na Marni, kada je platno „Buket za Francusku” poklonio Muzeju grada Pariza. Suviše uzbuđen da bi se obratio, pročitali su njegov govor:

„Ja nastavljam tradiciju slikara na Monparnasu: volim oblake, volim more, reke, šume i ako mogu da dodam malo radosti vašoj radosti za životom, biću srećan. Pre 50 godina sam došao iz Beograda u Pariz, kao stipendista. Radio sam na Sorboni, bio u ’Rotondi’, gledao velike slikare, prisustvovao otvaranju ’Kupole’. Pariz se smešio… i taj osmeh ostao je u našim srcima. Gotovo ceo taj svet je otišao. Ostalo ih je dvoje ili troje. Ali ne! Svi su oni s nama, uvek iznova. Kao što je pesnik rekao: ’Stvari imaju onakav izgled kakav im dade naša duša.’ Mi smo zajedno. S Parizom i Brijem, s ukusom trajanja…”

Tapiserija u pozorištu „Rotonda” u Parizu s Radenkovićevim imenom

Vera Ristić je navela da je Edit Blum, Amerikanka u Parizu, toliko očarana njegovim talentom da je ustanovila fondaciju za njega sa velikim novčanim iznosom, koja mu je omogućila stvaralački rad i nezavisnost od ćudljivosti umetničkog tržišta.

Prvi put posle emigriranja slikar je posetio Beograd 1974. Testamentom je zaveštao 20 slika Narodnom muzeju u Beogradu: „Katedralu u Remsu”, „Devojku s voćem”, „Otapanje snega”, „Ciganku”... Supruga Žanin Radenković, slikarka, dala je muzeju i izvode iz štampe, kataloge, poeziju. Umetnik je preminuo 1979. u Kornvolu, u bolnici „Sharon”, gde u holu stoji jedna njegova slika, poklon umetnika. Radenkovićevu smrt, prenosi Vera Ristić, nije zabeležio nijedan list njegovog rodnog grada.

Komentari9
80790
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zoran stokic
@Lazar Siriški, @Rajko Radojević Video - hvala - naš umetnik koji je uspešno kombinovao elemete fovizma i apstrakcije....
Rajko Radojevic
Ima ga na Netu: Yovan Radenkovitch
zoran stokic
Tražio na netu, nisam uspeo da nađem nijednu sliku Jovana Radenkovića... Ps. Bez Rubensa i Ticijana ne bi bilo A.van Dajka, Mocarta ne bi bilo bez Gazanige, Paizjela, Gretrija, J.C. Baha, E. Baha, Mislivečeka..Zašto nema velikih savremenih slikara i kompozitora? Zato što su žrtva MITA o ORGINALNOSTI. Umesto da "popravljaju" dela svojih predhodnika (jer je to najbolja škola) oni svu energiju potroše ne bi li pronašli "zlatnu žicu orginalnosti" što udaljeniju od bilo kog predhodnika, savremenika.
Lazar Siriški
Zorane, evo sam našao nešto slika, pa pogledaj, ukucaj - yovan radenkovitch - treba da se pojavi pozdrav Lazar
@Слобо Н
Dosta više floskula o nebrizi za naše ljude. Čovek je ceo život proživeo u Francuskoj i Americi. On je naš samo po imenu i poreklu.
Слобо Н
ТО смо ми, баш нас брига за наше људе од којих немамо никакве "користи", ако не можемо да се "уградимо" онако добро-интерешџијски ... Хвала Политици на откривању оваквих наших великих-малих једноставних људи.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja