sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43
POGLEDI

Varljivo Trampovo slavlje, ništa nije završeno

Tramp je povukao rizičan potez eliminacije Solejmanija na kakav se nisu odlučila dvojica njegovih prethodnika imajući u vidu nepredvidljive i moguće razorne posledice takvog „ciljnog ubistva”, prakse koju je CIA dve decenije koristila sve dok nije 1970-ih proglašena za nelegalnu
Autor: Boško Jakšićsreda, 15.01.2020. u 18:00

Donald Tramp je svojom brzopletom nepromišljenošću Vašington suočio sa sve glasnijim zahtevima sa Bliskog istoka da Amerikanci posle više od šest decenija aktivnog vojnog prisustva napuste region.

Trampova politika „maksimalnog pritiska” na Iran dovela je do toga da se eho ove poruke širi od kako su američki dronovi na bagdadskom aerodromu likvidirali iranskog generala Kasema Solejmanija.

Region više ne prihvata američko prisustvo, ključna je poruka vrhovnog vođe islamske revolucije ajatolaha Ali Hamneija. Irački parlament, ogorčen ubistvom, usvojio je zahtev da se američke snage evakuišu.

Hasan Nasralah, vođa proiranske šiitske grupe Hezbolaha u Libanu, solidaran je u zahtevu da Amerikanci povuku 60.000 vojnika iz regiona preteći u suprotnom da će „platiti cenu”. Šef palestinskog Hamasa Ismail Hanije prisustvovao je u Teheranu ispraćaju Solejmanija, „mučenika Jerusalima”, obećavajući osvetu Americi.

Oni koje je Solejmani savetovao, obučavao i naoružavao smrt generala koriste kao povod da čitav Bliski istok mobilišu protiv SAD. Kampanja svakako neće imati odziv među američkim saveznicima po Zalivu, u Egiptu i arapskim monarhijama, ali nesumnjivo destabilizuje pozicije Vašingtona u regionu već oslabljene tokom rata u Siriji.

Šta sada Tramp da radi? Da povuče svoje snage, što bi bila kobna kapitulacija koja bi mu ozbiljno umanjila šanse u novembarskoj trci za drugi mandat? Ili da američke trupe ostavi na terenu gde se doživljavaju kao okupatori rizikujući oružane sukobe uprkos obećanju da neće biti uvučen u novi bliskoistočni rat?

Teheran nije imao izbora nego da uzvrati na Solejmanijevo ubistvo. Na revanš se obavezao izjavama ajatolaha Hamneija, predsednika Hasana Rohanija, Solejmanijeve ćerke i miliona ljudi koji su širom Irana tražili osvetu.

Iran je napustio taktiku posrednih napada preko šiitskih saveznika po regionu i izveo prvi direktni udar na američke interese od zauzimanja ambasade u Teheranu 1979. godine. Ali, Teheran je pokazao da ume da bude uzdržaniji od ajatolaha u Vašingtonu. Iran je taj koji je Trampu otvorio priliku da izbegne pravi rat: preko Bagdada je poslao poruku koje će baze SAD po Iraku da gađa. „Proporcionalne odbrambene mere” planirane su da se izbegnu američke žrtve i nanese minimalna šteta. Odabran je pažljivo kalibriran, „najblaži” od 13 mogućih scenarija odmazde koje je Teheran razmatrao.

Nije to samo zbog vojne inferiornosti, jer Iran objektivno raspolaže kapacitetima koji mogu da nanesu ozbiljne štete Amerikancima i njihovim saveznicima po regionu. Da nije poslao poruku, mnogi Jenkiji bi se vratili kući u metalnim sanducima. Radikalni režim odlučio se za racionalnu politiku.

Svi zadovoljni. Teheran je uzvratio, kako je i obećao, a iranska javnost veruje svojoj televiziji koja je prenela da je ubijeno 80 „američkih terorista”. Stanar Bele kuće je barem privremeno skrenuo pažnju sa procedure opoziva, a neki veruju da je ojačao svoj položaj uoči izbora u novembru.

Tramp je kod dela američke javnosti sada hvaljen kao odlučan i nepokolebljiv zbog ubistva arhitekte širenja iranskog uticaja duž bliskoistočnog „šiitskog pojasa” od Jemena i Iraka, preko Sirije do Libana, generala koji je držao i radikalni palestinski Hamas iz Gaze na prvoj liniji fronta protiv Izraela.

Među onima koji Trampa hvale nisu samo jastrebovi koji ga poslušnički slušaju, već i oni koji su Džordža V. Buša uterali u invaziju Iraka 2003, najpogubniju od mnogih američkih ratnih i diplomatskih avantura.

Tramp se pre komande za napad dronova nije prisetio iskustava koje su sa „ciljnim ubistvima” imali Izraelci. Tako je 1996. bio hvaljen i izraelski premijer Šimon Peres posle odluke da putem mobilnog telefona bude likvidiran „inžinjer” Hamasa koji je usavršio pojaseve sa eksplozivom što su ih nosili bombaši-samoubice.

Peresovo herojstvo trajalo je kratko, sve dok Hamas nije poslao džihadiste spremne da kao „šahidi”, mučenici, odu pred Alaha:–  u četiri akcije su za osam dana ubili 59 Izraelaca. Javnost je bila u šoku, ali kampanja „ciljnih ubistava” je nastavljena uz promenljive rezultate. Najčešće se završavala palestinskom odmazdom u kojoj je 2002. čak 130 Izraelaca stradalo posle likvidacije komandanta brigade „Mučenika al-Akse”.

Revanš nije strategija. Tramp je povukao rizičan potez eliminacije Solejmanija na kakav se nisu odlučila dvojica njegovih prethodnika imajući u vidu nepredvidljive i moguće razorne posledice takvog „ciljnog ubistva”, prakse koju je CIA dve decenije koristila sve dok nije 1970-ih proglašena za nelegalnu.

Veliki je broj onih koji ne mogu da Trampovu navodno hrabru odluku razdvoje od njegove impulsivne politike. Zapamtiće mu varvarsku pretnju da će uništiti drevne spomenike kulture persijske civilizacije.

Tenzija je sada na silaznoj liniji, ali varljivo je Trampovo pobedničko slavlje. Njegova slavodobitna izjava da je Iran „u povlačenju” nagoveštava da je izvukao preuranjen i pogrešan zaključak da su opasnosti otklonjene i da može da nastavi po starom.

Najavom „moćnih sankcija” Tramp ne odustaje od politike pritiska , što je put definitivne sahrane nuklearnog sporazuma iz 2015. i novih zaoštravanja. Ništa nije završeno na relaciji „velikog satane” u Vašingtonu i „terorističkog režima” u Teheranu.

Niko ne želi rat velikih razmera. To je retka uporišna tačka zajedništva u ocenama Vašingtona i Teherana. Sve ostalo znači da se decenijsko neprijateljstvo nastavlja sve dok Iran ne ostvari svoj strateški cilj da Amerikanci vojno napuste Bliski istok, što obećava nove konfliktne impulse.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari14
28475
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Коста
Пред рат с Ираком, сви су понављали да је Ирак својеврсна велесила, што се показало патентно нетачим. Иран није никаква велесила. САД му у најкраћем року могу уништити војну, економску и енергенстку инфраструктуру без иједног војника на терену и оснепособити га довољно да ће тој земљи требати деценије да се опорваи. Трампов потез је био перво и последње упозорење да следећи неће бити упозорење.
distanca
Cenim novinara Boška Jakšića, ali mi nikako ne shvatam njegova sklonost Iranu. Da se Iran graniči sa Srbijom verovatno bi imao sasvim suprotan stav...
Ankh
Obožavam da čitam tekstove analitičara o svetskoj politici, kako domaćih tako i stranih. Zašto? Zato što se 90% njih na Trampovu kandidaturu 2015. nije ni osvrnulo, dok je preostalih 10% čoveka ismejavalo kao klovna sve do konačne pobede. Da imaju bar malo obraza nakon tog trenutka ne bi više nikad ništa analizirali. Ali eto...
Siniša Škarica
jedan od 88.
tja
Bar u slucaju ubistva iranskog generala, mozda je vrednije videti Trampa kao promisljenog kockara koji je odigrao dobro svoje karte. Mnogi ce videti njegove poslenje poteze sa Iranom kao uspeh a ne kao neodgovorne greske. (1) Uklonjen je iranski general koji je kriv za smrt vise stotina Amerikanaca. (2) Iran se uplasio rata i odustao od osvete. (3) Svaki sledeci iranski general u Iraku ce ocekivati istu sudbinu. Postoje ljudi za koje Tramp ne moze nista dobro uraditi cak i kad uradi nesto dobro.
zarije bulatović
a nije ti palo na pamet da ni u iranu nije falilo sulejmanijevih neprijatelja, pa da je ovo pozorište uvod u neke nove tajne pregovore. trijumfalizam simpatizera, bilo čijih, baš i nije neka intelektualna veština
Preporučujem 3

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja