ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:18

Cilj odbraniti prava i interese Srpska pravoslana crkva u Crnoj Gori

nedelja, 12.01.2020. u 11:50

Srpska pravoslana crkva(SPC) ima na raspolaganju niz pravnih mera koje može da preduzme u odbrani svojih prava i interesa u Crnoj Gori, kaže pravni zastupnik Sinoda SPC Miroslav Nikolić, koji očekuje da će tamošnji Ustavni sud utvrditi pravnu neodrživost Zakona o slobodi veroispovesti pri čijoj izradi, kako kaže, nisu usvojene preporuke Venecijanske komisije koje se odnose, pre svega, na imovinsko-pravna pitanja.

O inicijativama za ocenu ustavnosti Zakona o slobodi veroispovesti, koje su za sada podneli dvojica advokata iz Beograda i Eparhijski savet Mitropolije crnogorske-primorske, koji je apelovao da se ovakve inicijative ne podnose samostalno, Nikolić kaže da takve mehanizme može da koristi svako, a pre svega ko ima pravni interes u ovom slučaju.

„A interes imaju eparhije u Crnoj Gori, koje prema Ustavu SPC imaju određenu samostalnost u delovanju, ali isto tako i Sinod SPC, Patrijaršija i SPC. Određene pravne mere preduzimamo svi zajedno i do sada smo imali visok stepen saradnje. Suština je odbraniti prava i interese naše crkve”, kaže Nikolić za Tanjug.

Dodaje da osim inicijativa za ocenu ustavnosti zakona, postoje i druge pravne mere koje se mogu preduzeti u ovom slučaju, ali nije želeo da ih navodi jer, kako kaže, veruje da će Ustavni sud Crne Gore preispitati usklađenost tog akta sa Ustavom te države, ali i sa međunarodnim ugovorima kao što je Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

„Siguran sam da će, kada uporede odredbe tog zakona sa unutrašnjim, ustavnim standardima, kao i sa međunarodno-pravnim, sudije Ustavnog suda uočiti veliki broj odstupanja”.

Govoreći o najspornijim imovinsko-pravnim odredbama tog zakona, Nikolić ukazuje na članove 62, 63, 64 i 38 i naziva ih „trostrukim makazama” za SPC.

Primećuje da u javnosti Crne Gore vlada mišljenje da je Venecijanska komisija podržala zakon, iako je to savetodavno telo Saveta Evrope u junu prošle godine dalo svoje mišljenje i preporuke od kojih se, kako tvrdi, mnoge odnose upravo na imovinsko-pravna pitanja.

pravni zastupnik Sinoda SPC Miroslav Nikolić (Foto Tanjug)

„To je daleko od istine, a predlagač zakona suštinski nije otklonio nijednu primedbu na koju je ukazala Komisija”, navodi advokat uz ocenu da je suština tog zakona ''podržavljenje crkvene imovine''.

Prema njegovim rečima, prvi korak ka tome je utvrđivanje prava državne svojine što, primećuje Nikolić, nije prezentovano u samom zakonu koji u tom slučaju ne predviđa postupak sa dve suprotstavljene stranke, u ovom slučaju države Crne Gore i crkve ili verske zajednice, kao što predviđa uobičajena praksa svugde u svetu.

„Međutim, nikakav postupak nije propisan što znači da bi se to odvijalo jednosmerno, a to je suprotno onome što je stav, mišljenje i preporuka Venecijanske komisije. Kako je to prošlo u parlamentu, nije mi jasno”, navodi Nikolić.

Kako kaže, osim što nema postupka za utvrđivanje prava na imovinu, nema ni prava na žalbu.

„Nije propisano da SPC ili bilo koja druga crkva ili verska zajednica učestvuje u utvrđivanju prava, tu nema ničega osim da službenici ministarstva zaduženog za imovinu, utvrđuju šta bi od imovine trebalo da bude u državnoj svojini”, objašnjava Nikolić.

Druga sporna tačka je, napominje on, podnošenje zahteva za upis prava državne svojine Upravi za nekretnine Crne Gore, odnosno, katastru nepokretnosti, a to po ovom zakonu nije predviđeno upravnim postupkom.

To, prema Nikolićevim rečima, znači da u postupku ne učestvuje niko osim države što je, takođe, u suprotnosti sa stavovima Venecijanske komisije koja u svojim preporukama eksplicitno navodi obavezno učešće crkve i verske zajednice kao stranke u postupku.

„Postupak se odvija pred Upravom za nekretnine, a crkva ne učestvuje nego se samo na kraju obavesti. Inače, sam Zakon o državnom premjeru i katastru nepokretnosti u Crnoj Gori propisuje da stranka ima pravo na žalbu. Međutim, ovde nema ni prava na žalbu ni prava na upravni spor”.

Dodaje da u preporukama Venecijanske komisije stoji da je potrebno da se sačeka konačnost odluke Upravnog postupka, pa da se tek onda izvrši upis, a to ovim zakonom nije tako regulisano.

Kad se utvrdi pravo državne svojine i izvrši upis u katastar, crkva ili verska zajednica koja je koristila te nepokretnosti prema izričitom stavu Venecijanske komisije ima pravo korišćenja.

„Ovde je propisano da crkva na određeno vreme nastavi da koristi imovinu i zemljište , odnosno, dok nadležni organ državne uprave u nekom drugom upravnom postupku ne odluči kome će to dati na korišćenje ili prodati što je, takođe, propisano zakonom”, napominje Nikolić i dodaje:

„To ne samo da je u suprotnosti sa Venecijanskom komisijom nego je nečuveno i predstavlja potencijalnu samovolju državnih organa'', ocenjuje Nikolić, koji je uveren da će pravnu neodrživost zakona uočiti ''svaki iskusan pravnik i sudija u Crnoj Gori” i da neće biti potrebne druge pravne mere.


Komentari2
03ad4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Pretpostavka da ce Ustavni sud suditi ''contra legem'' je prilicno optimisticka. Ali navedena Venecijanska komisija pruza sigurniji put zalbe kod evropske komisije koja ispituje i utvrdjuje uslove clanstva EZ. Zakon je ''kamuflirano'' nazvan kao ''sloboda veroisposvesti'' koja nema veze sa tom slobodom. Ta sloboda spada u domen Ustvanog prava u okviru ''ljudskih prava''. Kasnije kod mogucih ''oduzimanja'' zalbe treba uputiti evropskom sudu u Strazburgu. Sa tim zakonom Crna gora ne moze u EZ.
Slobodan Mikavica
Ajde to objasni crnogorskim rukovodecim mangupima!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja