utorak, 31.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 01:24

Mošti afričkog mučenika čuvaju se u Srbiji

U manastiru Lešju kod Paraćina nalazi se kivot Svetog Flavijana Kartaginskog, mučenika iz trećeg veka, a o ovom svetitelju objavljena je kod nas i knjiga i napisan akatist
Autor: Jelena Čalijanedelja, 12.01.2020. u 21:00
Хор „Свети свештеномученик Флавијан Картагински” (Фо­то­гра­фи­је из књи­ге „Ака­тист и жи­ти­је Све­тог све­ште­но­му­че­ни­ка Фла­ви­ја­на Кар­та­гин­ског”)

Drevni grad Kartaginu znamo pre svega po njenom vojnom komandantu Hanibalu Barki koji je stigao „pred vrata” Rima i stekao ratnu slavu po kojoj ga pamti istorija. Manje je poznato da je Kartagina, nekoliko vekova kasnije, bila poprište još jedne „bitke” s Rimljanima. Taj boj protiv surove i represivne vlasti vodili su Hristovi vojnici, kartaginski mučenici. Za hrišćansku veru u trećem veku postradali su tako učenici ranije pogubljenog Svetog Kiprijana, Sveti sveštenomučenik Flavijan i s njim još sedmorica hrišćana, a gotovo svi, pretpostavlja se, bili su u sveštenom činu.

Ki­vot s mo­šti­ma Sve­tog Fla­vi­ja­na u Leš­ju

Svetitelj iz severne Afrike, sveštenomučenik Flavijan Kartaginski, našao je svoj put i do Srbije. U martu će se navršiti pet godina otkako se u manastiru Lešju kod Paraćina, posvećenom Pokrovu Presvete Bogorodice, čuvaju njegove mošti. To je bio glavni pokretač da manastir objavi knjigu posvećenu ovom svetitelju i kartaginskim mučenicima, ali da širu javnost upozna i s ranim hrišćanstvom u severnoj Africi. „Akatist i žitije Svetog sveštenomučenika Flavijana Kartaginskog” s dva diska na kojima su snimljeni akatist svetitelju i njegovo žitije, ova knjiga je u uvodu opisana kao pisani i melodijski vodič kroz hrišćanstvo severne Afrike. Izdanje je osmislio i uredio protosinđel Jovan (Milenković), duhovnik manastira Lešja, koji je sastavio i akatist, a žitije je priredila antropolog kustos Mila Radovanović, koja je napisala i propratne tekstove o istoriji prostora severne Afrike, prožimanju kultura na ovim prostorima i životu hrišćana prvih vekova.

Sve­ti Fla­vi­jan

Stradanje osam učenika Svetog Kiprijana dogodilo se u vreme surovih progona cara Valerijana. Neposredan uzrok bile su pobune koje su izbile u Kartagini, kada je bes iskaljen na hrišćanima koji nisu hteli da se klanjaju rimskim bogovima i koje su Rimljani i ranije proganjali strahujući da bi njihova zatvorena zajednica, koja se okrenula od slavljenja paganskih bogova, mogla da se okrene i protiv carske vlasti. Septembra ili oktobra 258. godine uhapšen je veliki broj hrišćana u Kartagini, među njima i Flavijan, Lukijan, Montan, Julijan, Viktorik, Ren, Primol i Donacijan. Oni su zajedno tamnovali, trpeli i delili mučenja, glad i žeđ. Njihovo žitije i stradanje opisano je u spisu koji postoji u mnogo prepisa, a za potrebe knjige odabran je onaj koji se smatra najpribližniji autentičnom. Prvi deo žitija napisali su sami mučenici, opisujući svoje tamničke dane, dok je drugi deo delo nepoznatog hrišćanina, pretpostavlja se Flavijanovog prijatelja, gde se opisuje smrt petorice zatočenih.

Srebrna kašika sa Hristovim monogramom, Kartagina 5. vek, Britanski muzej u Londonu

Za Svetog Flavijana navodi se da je bio narodu najdraži od mučenika, „veliki u vrlini”, u službi kartaginskog đakona bio je vešt govornik, budući da je izučavao retoriku i pre primanja hrišćanstva poučavao pagane. Sa sabraćom je u tamnici proveo nekoliko meseci i bio je poslednji pogubljen. U zatvoru su ubrzo umrli Donacijan i Primol. Kako se navodi u žitiju, Ren, Viktorik, Montan i Flavijan u tamnici su imali vizije koje su im potvrđivale ono što su zapisali da „što su iskušenja bila veća, to je silniji bio Onaj koji ih pobeđivaše u nama”. Drevni spis svedoči i o ljubavi i jedinstvu prvih hrišćana mučenika koji su delili tamnicu i stradanje. Montan, „snažan telom i umom”, na gubilištu je tražio da se pored njegovog groba sačuva mesto za Flavijana, koji je pogubljen tri dana kasnije. Nepoznati hrišćanin piše da su u samrtnom času stajali blizu Flavijana, „potpuno ujedinjeni u duhu”, držeći se za ruke. Flavijan je po ovom svedočanstvu bio ispraćen u smrt „kao vojskovođa”, okružen mnogim sveštenicima. Braći je pred smrt uputio jevanđeljske reči: „Neka bude mir među vama, ako hoćete da vidite mir u Crkvi i da očuvate jedinstvo ljubavi.”

Vodeća crkva severne Afrike

Drugi deo knjige donosi prikaz života hrišćana na severu Afrike.

Kako se navodi, već krajem prvog veka pojavljuje se hrišćanstvo u Kartagini. Hrišćani su se u prvo vreme sastajali na grobljima, van rimskih gradskih zidina i sve do sredine četvrtog veka okupljali su se u svojim kućama. Pod stalnim nadzorom rimskih vlasti, služili su Gospodu u rizičnim okolnostima, sastajali se u sumrak i koristili retke prilike da javno propovedaju svoju veru. Neretko su terani da prisustvuju paganskim ceremonijama, episkopi su slati u progonstvo, a hrišćanska okupljanja zabranjivana. Ipak, uticaj Kartaginske crkve rastao je i ona je postala vodeća crkva severne Afrike, a mnogi crkveni sabori održavani su upravo u Kartagini.

Početkom trećeg veka, univerzalni jezik hrišćana u prokonzularnoj Africi bio je latinski, a Kartagina postaje centar hrišćanske literature na ovom jeziku. Zasluga za to delom pripada i Svetom Kiprijanu Kartaginskom, za kojeg se navodi da je bio duhovni vođa hrišćana tog vremena, rođen od neznabožnih roditelja visokog roda. Sveti Kiprijan bio je prvi episkop koji je doprineo hrišćanskoj pisanoj tradiciji u Africi a, kako se objašnjava u knjizi, zahvaljujući svojoj srčanosti i trezvenom maniru pastira, ovaj najčitaniji hrišćanski autor srednjeg veka prozvan je Ciceronom ranog hrišćanstva.


Komentari9
457ee
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Оштроило
Kartagina - srpsko pleme Vandali su je osvojili 439. a takodje od Rima Siciliju, Sardiniju I Korziku. Rim je 460. neuspesno pokusao da to povrati. Poznati su po rusenju Rima ali su bili veliki graditelji, pisci, muzicari I naucnici. Propovedali su arijevsko hriscanstvo I progonili Nicenske hriscane. Po naredjenju Justinijana, Belisarius je 534. osvojio kraljevinu I pripojio Romeji. Oba su bili Srbi. Iza Vandala su ostali mnogi srpski toponimi kao sto je ostrvo Djerba (tj. Serba) I mnogi drugi.
Desko
A kako su mošti pre pet godina stigle u Srbiju?
Милош
Хвала Вам за овај текст. Нека би Господ дао да нам новине буду пуне оваквих текстова.
Ljiljana Ljiljana
Vrlo lep i poucan tekst. Bilo bi lepo objasniti kako su se i kada mosti Svetog Flavijana nasle u Srbiji i koji je bio razlog za to preseljenje?
Boris
Stvarno fascinantno..Srpska Pravoslavna Crkva čuva mošti svetitelja iz ranog hrišćanstva. To je velika stvar i znači da smo na pravom putu. Čuo sam i da su se u Manastiru Lešje čudesna ozdravljenja desila ispred moštiju Svetog Flavijana

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja