ponedeljak, 24.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:18

Rečnik koji oduzima reči

Iz „Rečnika suvišnih reči” jasno je da je veza između jezika i društvene stvarnosti toliko jaka da govornici ponekad ne uspevaju da razluče reči od pojmova koji su njima imenovani, pa kao glavnu suvišnu reč srpskog jezika izdvajaju „rijaliti šou”
Autor: Rajna Dragićevićnedelja, 12.01.2020. u 21:00
(Фото лична архива)

Izdefinisati, izdominirati, izignorisati, izinicirati, izorganizovati, izreagovati, iskomentarisati, iskomunicirati, ispauzirati, ispozirati, ispregovarati, ispoštovati... Ove novokomponovane tvorenice samo su deo zbirke „suvišnih reči” koje je lingvista i antropolog Gordana Đerić prikupila putem ankete sprovedene među svojim prijateljima i kolegama, izvornim govornicima srpskog jezika, i objavila kao „Rečnik suvišnih reči”, u izdanju Knjižarnice „Zlatno runo” i Instituta za evropske studije. Ispitanici su prema sopstvenim kriterijumima sudili rečima i na svoj način tumačili sintagmu „suvišna reč”.

I baš u toj spontanosti, u izostanku lingvističkih teorija i krutih normativističkih pravila kojima se leksika obično osmatra i ocenjuje, leži intrigantnost ovog rečnika. Govornici, a ne lingvisti, osuđivali su i proterivali po sopstvenim merilima izabrane reči, pokazujući pritom naglašeno uzavreo odnos prema maternjem jeziku kao prema čuvalištu sopstvenog identiteta, nad kojim imaju pravo i koje bi da štite iz sve snage. Tako, sve veći broj glagola s prefiksom iz- govornici pogrdno nazivaju „isizmima” i „iz-novotarijama”, „folkersko-folirantskim rečima”, „školskim primerom ispraznosti i nakaradnosti jezika”, „mafijaškim jezikom”, „novogovorom” i nemoćno otkrivaju da ih te reči „jednostavno poražavaju”.

Ispitanici su s pravom primetili i porast broja glagola s prefiksom od-, naročito u jeziku sportskih novinara: odreagovati, odrentirati, odrizikovati, kao i umnožavanje konstrukcije „za” plus infinitiv: za izbegavati, za izvesti, za nadoknaditi, za obući, za očekivati, za poverovati. Rečnik pokazuje koliko nam smetaju klišei, poštapalice (znači, samo da kažem), eufemizmi (biznismen za kriminalca), pleonazmi (vrhunac kulminacije), nove pojave iskazane rečima iz engleskog jezika (influenser, koučing, pi-ar), hiperbole u novinskim naslovima (jezivo upozorenje, strahovito važno, užasno važno, ultraradikalno, šok cena), reči koje su u uličarskom diskursu dobile nova značenja (respekt, kombinacija, po difoltu).

Iz „Rečnika suvišnih reči” jasno je da je veza između jezika i društvene stvarnosti toliko jaka da govornici ponekad ne uspevaju da razluče reči od pojmova koji su njima imenovani, pa kao glavnu suvišnu reč srpskog jezika izdvajaju „rijaliti šou”, navodeći više od dvadeset obrazloženja za svoj izbor: „najjeftiniji ovovremeni opijum za narod”, „okupacija banalnošću i prostaklukom”, „kolektivna hipnoza”, „voajerizam kao nacionalna disciplina”, „takmičenje u psovanju i vređanju”, „pokazatelj opšte besposlenosti, ispraznog trošenja vremena, bežanja od realnosti; čist eskapizam”. U nepoželjne reči ili izraze ispitanici su uključili i ove (pojmove i pojave, koje ne odvajaju od naziva): akademske i kulturne elite, višak istorije, dve Srbije, demokratski izborni proces, direktne strane investicije, društvo jednakih šansi, emancipatorski potencijal, estradna umetnica, ispratiti događaj, kruna karijere, laka zabava, ljudski resursi, modna ikona, politička korektnost, populizam, sve od Cece, spinovanje javnosti...

Ostali rečnici sabiraju reči, a ovaj ih „oduzima”, kako kaže dr Gordana Đerić u predgovoru. U ostalim rečnicima obrađuju se reči koje su govornicima nepoznate, a ovaj sadrži one koje su svima poznate, vrlo učestale, ali, iz različitih razloga, odbojne govornicima. „Proterane reči” izazivaju čitaoce da razmišljaju o jeziku kojim se služe i da pažljivo oblikuju svoj jezički izraz. U ovom rečniku se sudi rečima, ali nema jednog sudije i njegovog subjektivnog uvida, već se u ulozi sudije javlja kolektiv, pa su iznesene informacije zajedničke, naše. I kao što su nam svima poznate reči koje bi ispitanici udaljili iz srpskog jezika, tako su mnogima od nas bliski i razlozi za njihovo odbacivanje jer razumemo ulogu jezika u mehanizmima i uporištima delovanja simulakruma u kojem živimo.

Reči zabeležene u ovom rečniku i reakcije govornika na njih predstavljaju fotografiju naše stvarnosti, zamrznutu sliku današnjice, koja će omogućiti i sledećim generacijama da istraže našu sadašnju jezičku i društvenu stvarnost. I kakva je ona? Ispitanici, često i nesvesni toga, poručuju da iza reči, konstrukcija i izraza kojima nas mediji zasipaju o eliti, ulaganjima, uspesima, napredovanju, iza multi-, ultra- i naj-, iza slobodne volje, slobodnih građana, slobodnih medija, slobodnog tržišta – puca praznina, izostanak sadržaja i smisla. Većinu reči koje su predložene „za odstrel” u „Rečniku suvišnih reči” povezuje nelagodnost koju osećamo pod teretom praznoslovlja.

*Redovni profesor Katedre za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima Filološkog fakulteta u Beogradu


Komentari57
be8e7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

mara
За мене су ЕДУКАЦИЈА и ДЕСТИНАЦИЈА најомраженије речи које су несхватљиво брзо замениле савршене речи српског језика за те појмове. За ДЕСТИНАЦИЈУ још могу да разумем,туристичке агенције мисле да могу скупље да је наплате од ОДРЕДИШТА. Али ЕДУКАЦИЈА која је здушно прихваћена не само у медијима него и у министарству просвете ми указује на епидемију необразованости и покондирености. И не видим да има неког лека за ту пошаст.
Milos Grubac
Edukacija se ne odnosi nuzno na obrazovanje. Edukacija moze biti i istrazivanje ili bavljenje necim, doskolavanje itd. Destinacija je rec izvedena iz latinskog, a odrediste se, takodje, koristi cesto u nasem jeziku i razumljiva je rec svim generacijama. Kako bilo, prirodno je da uticaj "velikih" jezika modifikuje one "manje". Na kraju, duh vremena diktira strukturu i dinamiku koriscenja pojedinih reci i izraza, a ne mislim da su ti uticaji nuzno maliciozni po jezik, naprotiv.
Preporučujem 1
Tomislav K
Iako je dio navedenih primjera bizaran, velik broj običnih glagola i imenica tvoren je prefiksima iz- i od-. Tako je to u svim slavenskim jezicima (npr. u ruskom je od-> ot-, a iz-> vy-). Npr. u ruskom imate отреагировать. Točno je da je dosta tog zališno i znak polupismenosti, no nemali je broj posve prihvatljiv. Možda je skretanje s teme, no niz izvrsnih riječi koje skovao Stulli u hrv. nije ušao: istoobličan, istoćudan, nepoštovanik, jedinobaštinik, istakmivati, ..I što bi bilo loše?
deder
Svojevremeno je Boza Derikoza minitar finansije u nekom od prehodnih saziva uveo u srbski jezik rusku rec "prinadleznosti" najdirektniji ruski kalk iz zapadnih jezika. Prinadlezati u prevodu znaci pripadati, to jest novcani iznos koji pripada odredjenom licu, sloju drustva, itd. a po naski novcano davanje, izdvajanje, placanje, obaveza. Isto je i sa toliko bliskim nam interfenetnim (preklapajucim po znacenjima) i uticajnim ruskim jezikom. Ono sto su oni u kapitalistickoj trci uzeli ne moramo mi.
Preporučujem 1
Biljana
Nije mi bila namera da kritikujem, ali nisam oduševljena. Klajn je odavno primetio da se prefiks „iz-" koristi za perfektivizaciju glagola stranog porekla, npr. izdiktirati, isplanirati, isprovocirati... takođe i prefiks „od-" te ako je u redu „REAGOVATI", zašto nije i „ODREAGOVATI"? Osim toga za neke reči bih pre rekla da su nepravilne nego suvišne poput „IZREAGOVATI", „ISPAUZIRATI", „IZINICIRATI", a lično ih nisam nikad ni čula. Suvišnih reči imamo, ali nisam sigurna da je pogođena suština...
Драгољуб Збиљић
Кад видим у коментарима како смо ми Срби једини у Европи и свету насели на обману да се жалосно поделимо међусобно по српској буквици и хрватској лаитници, много ми је мучно да ишта читам од тако подфељеног народа. А зашто валст већ 14 годиан одлаже да сачини закон о службеној употреби језика и писма у скалду с Чланом 10. Устава Србије и зашто лингвисти мисле да су они изнад те исте уставне одредбе у српском правопису, па питање писма решавају и даље као у "српскохрватском језику", одговора не
Radoje
Ne postoje suvišne reči, samo društvene "vrednosti" koje i njima pronalaze svoj izraz. Ukinimo potonje, nestaće i reči. A kako se ukidaju, odnosno menjaju ove potonje, malo je poduža priča. Rečnik kupujem, bez svake sumnje. Bravo za autore.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja