petak, 27.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 13.01.2020. u 14:00 Tanja Vujić
TEMA NEDELjE: MIGRANTI KAO POLITIČKO PITANjE

Evropa se brani u Sahari

Kratkovidi Brisel žmuri pred afričkom migrantskom krizom
Шпанска полиција из мора је спасла 30 миграната, 26. децембар 2019. (Фото EPA-EFE/F. G. Guerrero)

Granica Evrope nije na Mediteranu, već u srcu Sahare, u Nigeru.

Svojevremeno „geografsko” upozorenje vlade druge najsiromašnije države sveta Briselu, izrečeno 2015. u jeku „ migrantskog cunamija” prema EU, gorku potvrdu dobilo je prošle nedelje u saharskoj varoši Agadezu.

Najveći i poslednji sabirni centar migranata iz Sahela i zapadne Afrike, pred 300 kilometara dug put ka granicama Libije, Alžira i obali Sredozemlja, Agadez je prošle nedelje bio poprište žestokog piromanskog napada, u kome su gnevni migranti zapalili 290 „kućica kontejnera” namenjenih privremenom smeštaju. Masovni izliv gneva migranata u Agadezu – mestu na početku „auto-puta uranijuma”, izgrađenog 70-ih godina za potrebe zapadnih izvoznika strateške rude – usledio je nakon što su lokalni bezbednjaci iz lokalne kancelarije UN nasilno isterali migrante koji su zahtevali hitro rešavanje svog statusa i prevoz do Evrope. Masovna paljevina „privremenog smeštaja” u Agadezu već je drugi incident od decembra u kome policija Nigera silom razrešava protest sve brojnijih migranata u toj saharskoj zabiti.

Od januara do oktobra 2019. u dvosmernom putovanju kroz Niger, prvenstveno kroz Agadez i Asamake (na granici s Alžirom), prošlo je 540.000 migranata – dva puta više nego godinu dana ranije – i to ponajviše iz Sudana, Nigerije, Burkine Faso, ali iz Sirije, Bangladeša, Jemena... „Migrantskim auto-putem” kroz pustinju, uporedo s „uranijumskim auto-putem”, kreću se istovremeno izbeglice koje se nadaju obećanoj zemlji u Evropi, kao i „povratnici”, proterani iz država Magreba.

Atmosfera u Agadezu napeta je i cinično kosmopolitska.

Naime, pored eksperata za strateške rude i njihovih finansijera, kroz Niger a posebno kroz Agadez, kreće se danas još najmanje 18 radikalnih islamskih grupa koje krstare od Sudana na Crvenom moru do Mauritanije na Atlantiku. U međuvremenu, SAD nedaleko od Agadeza imaju bazu dronova, moderniju od one u Džibutiju. U tom košmaru, migranti su zlosrećna grupa pridošlica u Agadez.

„Imamo samo rudimentarna pomagala za registraciju migranata. Istina je da se ovde kasni s obradom pristiglih izbeglica migranata. Nismo čak ni u mogućnosti da elektronski obradimo svaki pojedinačni slučaj ovih nevoljnika. Nakon paljenja kontejnera, strahujemo od novih pobuna migranata, ali i lokalnog stanovništva”, izjavila je Lorens Braun, predstavnica UN agencije za izbeglice u Agadezu, za Frans 24.

Koliko EU danas mari za preteću izbegličku i humanitarnu dramu u Nigeru, ali i širom Sahela i zapadne Afrike? Naime, „region se suočava s nezabeleženim porastom terorističkih napada na civile i vojne mete. Humanitarne posledice su alarmantne”, istakao je Mohamed ibn Hambas, specijalni izaslanik UN za zapadnu Afriku i Sahel, na prvoj ovogodišnjoj sednici Saveta bezbednosti.

Za udaljeni Brisel prioritet u tom košmarnom delu sveta precizno je lociran na graničnim prelazima Makalondi (između Nigera i Burkine Faso) i Gaji (na međi između Nigera i Benina). „Tvrđava Evropa” bavi se na tim kotama od prošlog leta onim što u svom suočavanju s plimom migranata smatra najvažnijim, a to je bezbednjačko-birokratskim zaustavljanjem pridošlica po svaku cenu.

Na drugoj strani odnosa dva kontinentalna suseda na Sredozemlju novo rukovodstvo u Briselu obećalo je nedavno Afričkoj uniji da će predstojeće međusobne trgovinsko-ekonomske pregovore nadalje voditi kao „razgovor ravnopravnih”. Brisel pri tom nije ispustio da naglasi kako je rešavanje migrantske krize na Crnom kontinentu Evropi nevoljno nametnuta tema. S ovakvim viđenjem afro-evropske migrantske krize ne slažu se svi na Crnom kontinentu. Ugledna fondacija „Mo Ibrahim” skreće pažnju da 70 odsto podsaharskih migranata u seobama ostaje na tlu Crnog kontinenta. Među 270 miliona današnjih migranata širom sveta afričke seobe čine tek 14 odsto iznuđenog izmeštanja stanovništva, što je daleko manji procenat od migracija iz Azije i Evrope (41 odnosno 24 odsto), objavila je fondacija „Mo Ibrahim”.

Međunarodna zajednica, predvođena UN, već godinama je više nego svesna evropske egocentričnosti kada je u pitanju suočavanje s globalnim fenomenom migracija. Koliko u četvrtak UN agencija za izbeglice objavila je spisak preporuka Hrvatskoj i Nemačkoj, predsedavajućim državama EU u 2020, za ozbiljnu promenu politike zaštite pristižućih izbeglica i migranata. Evropa bi morala da preispita svoje viđenje afričkih migranata, upozorio je Stefan Đurić, portparol UN.

Da li će Zagreb, Berlin, a za njima i ostale prestonice EU uvažiti preporuke i upozorenja UN povodom odnosa Starog kontinenta prema nepozvanim pridošlicama zagonetka je. Jednako kao i pitanje kako Brisel opterećen zaštitom od pridošlica s juga planira ekonomsku ravnopravnost u dugoročnim odnosima s Afrikom, kontinentom s drugim najbržim privrednim rastom na svetu?

Komentari4
a2eda
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

sloba car
Zapad je upao u začarani krug. Proizvode siromaštvo u drugim delovima sveta, a onda grade zidove i razne prepreke ljudima koji su posledica tog siromatva.
Mustafa Aga
Slobo care, evo plusa od age...
Јованка Вождовчанка
Зашто ли су они "невољници"? Зато што неће сами да се изборе са својим верским фанатицима, или зато што неће да престану да "производе" прекобројно потомство? Није на другима да решавају такве њихове проблеме и последице религије, културе и традиције. Када се погледају ови снимци, виде се, углавном, млади мушкарци у пуној снази. И, они су угрожени ? Каква глобалистичка пропаганда !
Боро
Европљани да се захвале Средоземном мору, што уопште и постоје, иначе да није тог мора, а и Сахаре, појели би нас за вечеру! И то онако лагану вечеру!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja