četvrtak, 27.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:50

Za bivše robijaše nema posla u Srbiji

U beznađu, bez institucionalne podrške, mnogi ponovo stave fantomku na glavu, kaže Dušan Mirić iz Kragujevca, koji je 2014. godine, po izlasku iz „Zabele”, osnovao Nevladinu organizaciju „Posle kiše”, za pomoć osuđenicima koji su odslužili zatvorsku kaznu
Autor: Brane Kartalovićponedeljak, 13.01.2020. u 15:48
Душан Мирић (Фото Б. Кар­та­ло­вић)

Kragujevac – Kako da se zaposlimo i počnemo koliko-toliko normalno da živimo, kad nam svi traže potvrdu da nismo osuđivani, pita se Dušan Mirić iz Kragujevca, koji je 2014. godine, po izlasku iz „Zabele”, osnovao Nevladinu organizaciju „Posle kiše” za pomoć robijašima koji su odslužili zatvorsku kaznu.

– Po izlasku iz zatvora morao sam da odem u inostranstvo. U Kragujevcu niko nije hteo da me zaposli. Radio sam godinu dana u Beču. Morao sam, jer sam hteo da izdržavam sina koji se rodio dok sam bio na odsluženju četvorogodišnje kazne. Razveo sam se od žene, a sud mi je odredio alimentaciju od 9.000 dinara mesečno. Kako da platim kad nigde ne radim, pitam ih. Oni ćute. Lakše im je da me kazne nego da se uključe u rešavanje problema. Osamdeset odsto bivših osuđenika u Kragujevcu su u udruženju „Posle kiše” koje ima oko 950 članova, ali skoro niko nema stalan posao – kaže Mirić.

Posle pet godina borbe da ubedi državu i lokalnu zajednicu da je bivšim osuđenicima potrebna institucionalna podrška, Mirić polako gubi nadu da će se išta promeniti.

– Nemačka humanitarna organizacija „Help” nam je pomogla da otvorimo pekaru. Dali su nam novac za opremu. Mi smo kao udruženje tražili pomoć od Nacionalne službe za zapošljavanje, da možemo da plaćamo doprinose. Tražili smo samo ono što nam sleduju, isto ono što dobijaju svi nezaposleni kad hoće da pokrenu neki posao, ali su nas odbili. Zato smo dvojicu od četvorice radnika morali da otpustimo. Znam čoveka koji je zbog tuče u mladosti bio u zatvoru još pre 15 godina, a i dalje je bez posla. Imam utisak da u ovom društvu nema mesta za nas. Ljudi su u beznađu, dođu i kažu mi: „Dule, ja ću ponovo da stavim fantomku na glavu...” – priča naš sagovornik.

Mirić sumnja u delotvornost rešenja kojim su povratnicima u izvršenju krivičnih dela, po novom krivičnom zakoniku, određene strože kazne.

– Razumem poslodavce koji neće da nas prime. Ne mogu ni ja da garantujem za svakog člana udruženja. Znam da ima i onih kojima namere nisu baš časne, ali naš problem nekako mora da se reši. Razvijene države, kao što su Austrija, Nemačka, Švedska, brinu o bivšim osuđenicima. Čine sve kako ne bi ponovo upali u krug kriminala. Daju im olakšice prilikom zapošljavanja, imaju stručne službe koje se brinu o njihovim porodicama. Kod nas se bivši osuđenici odaju alkoholu, vrše nasilje u porodici. Zato se u Srbiji kriminalu vraća šest od deset bivših osuđenika, a u Evropi je to između 20 i 30 odsto. Em nam malo ko pomaže, em su pooštrene kazne za povratnike u izvršenju krivičnih dela. Nisam siguran da će to pomoći. Mora nešto da se menja. Novi Sad je uradio dobru stvar, našao je firme koje hoće da zaposle bivše osuđenike. Tako treba da uradi svaka lokalna samouprava – predlaže naš sagovornik.

Crkvena humanitarna organizacija „Čovekoljublje” pomaže članovima udruženja „Posle kiše”. Podršku im pružaju i volonteri, uglavnom studenti prava. Iako dragocena, ta pomoć je nedovoljna, kaže Mirić. Sa tim se slaže i specijalni pedagog Boris Herman, koji nije oklevao da se uključi u rad udruženja „Posle kiše” kad je osnovano.

– U Srbiji je proces postpenalne podrške i reintegracije bivših osuđenika u društvo na vrlo niskom nivou. Govorimo o ljudima koji su prekršili zakonske norme, pa su samim tim zvanično izdvojeni iz društva u jednom periodu svog života. Društvo sigurno ima razloge da bivše osuđenike ne prihvati u potpunosti. Razlozi su različiti, i racionalni, ali često i iracionalni. Ako želimo da živimo u društvu u kome su svi jednaki, i u kojem se poštuju ljudska prava, a jedno od osnovnih prava je pravo na rad, onda je važno da prihvatimo ljude koji su izašli iz zatvora i pomognemo im. Oni su, odsluživši kaznu, isplatili svojevrsni dug državi. Osim toga, bivši osuđenici moraju da povrate poverenje zajednice. Zato je bitno pružiti im novu šansu. Da bi proces njihove reintegracije u društvo bio uspešan potrebno je da vladin i nevladin sektor međusobno sarađuju – smatra Herman.

Problemi sa kojima se bivši osuđenici suočavaju po izlasku na slobodu istovremeno su problemi i države i društva, smatra Mirić, upozoravajući da jedan bivši osuđenik, bez posla i podrške, može čitavu porodicu da odvuče u ponor.


Komentari5
424ee
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan Mirić
Pa tako i treba da bude. Prvo da se zaposle svi pošteni.
Jeretik
Možda za bivše robijaše bude bolje kada budući robijaši odu sa vlasti.
Mica Bor
Izlazkom iz zatvora covek se srece sa nepremostivim preprekama . Jedna od njih je zasnivanje radnog odnosa . Koja bi mogla da se izbegne donosenjem propisa o "podobnosti" . Narocito za one koji nisu osudjivani za teza krivicna dela ! Nemanje posla je mozda mnoge od njih i dovela u iskusenje .
Milos1980
Hm, nema posla ni za neosuđivane "starce" od 40 god. Jedino ako je neki posao u kom je iskustvo u datoj struci najvaznije (ukoliko ga imaju) ali novajlija u struci od 39-40 godina - pa bolje da odmah zavrsava kurs nemackog. U ozbiljnim zemljama gde su stvarno potrebni radnici se ceni volja i spremnost za rad a ovde se neke cudne stvari desavaju. Pogresne i stetne i po poslodavce ( pogresno biraju pa im cesto beze radnici) i trazioce posla.
феликс1956
Да, друштво, а и појединац су, априори, сумњичави према особама са "затворским стажом" које траже запослење. Тешко је разбити такве предрасуде типа "вук длаку мења, ал' ћуд никада". Неким од њих треба дати другу прилику. Али, коме? Е то је већ ствар процене и послодавца и неких стручних служби, за сваки такав случај понаособ.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja