četvrtak, 03.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 13.01.2020. u 21:00 Dragan Vukotić
INTERVJU: FRANSOAZ ŽAKOB, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji

Društveni lideri treba da poguraju borbu protiv klimatskih promena

Moramo da procenimo koliko će nas na kraće i duže staze koštati upotreba fosilnih goriva i da u tu računicu uključimo važne aspekte kao što je uticaj zagađenja na zdravlje ljudi
(Фото Приватна архива)

Posle nekoliko visokih pozicija koje je u sistemu Ujedinjenih nacija zauzimala u Aziji, istočnoj Evropi i Africi, Fransoaz Žakob je pre nekoliko meseci imenovana za novu stalnu koordinatorku UN u Srbiji. Na početku prvog intervjua za ovdašnje medije pitamo je kakvi su joj prvi utisci kada je reč o putu Beograda ka ostvarenju Agende za održivi razvoj do 2030, strateškog dokumenta svetske organizacije čiji je i Srbija potpisnica.

„Srbija je u periodu od 2013. do 2015. godine aktivno učestvovala u definisanju 17 ciljeva održivog razvoja (COR), koji čine srž Agende do 2030. Dosta je urađeno na donošenju propisa, što pokazuje da se sve više razume značaj COR u utvrđivanju domaće razvojne agende. Sada politiku i planove treba da pretočimo u praksu, Agenda do 2030. treba da se ogleda u državnim i lokalnim budžetima. Potreban je dobar okvir za praćenje da bi se sagledao napredak u svim sektorima.

Sledeći važan korak je da se ciljevi stave u lokalni kontekst. Aktivnosti i promene treba da se odvijaju na lokalu, tamo gde ljudi zaista i žive, u gradovima i selima širom zemlje”, objašnjava Fransoaz Žakob za „Politiku”.

Pre dolaska u Srbiju bili ste predstavnica Kancelarije UN za projektne usluge pri institucijama EU u Briselu. Imajući to u vidu, recite nam nešto više o vezi između ciljeva održivog razvoja i pregovaračkih poglavlja EU.

Agenda do 2030. nalaže da niko ne bude izostavljen u „socijalno inkluzivnom svetu u kom su zadovoljene potrebe najugroženijih”. I globalna agenda do 2030. i strategija Evropa 2020. prepoznaju siromaštvo, nejednakost i društvenu isključenost kao neke od najvećih izazova koje treba da prevaziđemo. Oba pristupa su usmerena ka poboljšanju životnog standarda u Srbiji, s tim što su globalna agenda i COR širi, dok je agenda pristupanja EU više orijentisana ka evropskom kontekstu. Između njih postoji povratna sprega: ostvarivanje ciljeva održivog razvoja će doprineti napretku u pristupanju EU i obratno.

Nedavno je u Srbiji obeležena nedelja ljudskih prava, a u Madridu je održana Konferencija UN o promeni klime COP 25. Kako biste ocenili napredak zemlje u tim oblastima?

Srbija je ratifikovala osam od devet osnovnih međunarodnih ugovora o ljudskim pravima i time se pravno obavezala da svim osobama u svojoj nadležnosti obezbedi ostvarivanje ljudskih prava. Iako je pravni okvir uglavnom usklađen sa međunarodnim standardima, tek treba obezbediti potpunu i delotvornu primenu zakona. S obzirom na to da se unapređenje i zaštita ljudskih prava zasnivaju na saradnji i otvorenom dijalogu, Srbija aktivno učestvuje u univerzalnom periodičnom pregledu (UPR), jedinstvenom mehanizmu Saveta za ljudska prava UN, gde se razmatra stanje i napredak u toj oblasti u svim zemljama sveta. Srbija je u UPR-u dobila 175 preporuka i prihvatila da ih sprovede. I dalje su najveći izazovi promene zakona i njihova primena u praksi, posebno u odnosu na manjine čiji su problemi i dalje nerešeni: romsko stanovništvo, apatridi, LGBT osobe ili osobe s invaliditetom. Ljudska prava se tiču svih aspekata života. U nedavnoj anketi Ipsosa, većina ispitanika i ispitanica je navela da im se najčešće krši pravo na rad.

A gde smo kada je reč o razumevanju izazova koje donose klimatske promene?

U Srbiji, u poslednjih 20 godina, zemljište i infrastruktura su pretrpeli velike štete od suša i poplava, što je veoma uticalo i na privredu i život ljudi. Česte i duge suše pogađaju poljoprivrednike. To utiče na proizvodnju hrane i donosi rizik veće uvozne zavisnosti zemlje, kao i materijalne ugroženosti poljoprivrednika. Uzročnici promena klime utiču i na druge važne aspekte života, kao što je kvalitet vazduha!

U Srbiji je 2014. godine osnovan Nacionalni savet za klimatske promene, koji nadzire i prati sve relevantne javne politike, a čine ga predstavnici ministarstava, državnih institucija, univerziteta i naučnih institucija. Nacrt zakona o klimatskim promenama je pripremljen i treba da se usvoji, a izrađena je i strategija borbe protiv klimatskih promena s akcionim planom, u kojoj su postavljeni prioriteti za poljoprivredu, šumarstvo, vodoprivredu i druge oblasti.

Znamo da je sagorevanje fosilnih goriva – uglja, nafte i gasa – glavni izvor emisije gasova i uzročnik zagrevanja. Za taj problem već postoje tehnološka rešenja, neka su testirana u Srbiji, a uglavnom se mogu obezbediti i finansije. Sada su nam potrebni lideri iz svih sfera društva da „poguraju” taj proces. Po svojoj veličini i razvijenosti, Srbija je, štaviše, idealno okruženje za pozitivne promene.

Imate li u vidu neke konkretne korake?

Uloga privatnog sektora je od izuzetnog značaja, a da bi on više ulagao u zemlju, neophodni su dobra uprava i pravna zaštita. Sistemi poput vodosnabdevanja ili grejanja će raditi bolje ako se istovremeno otklanjaju njihove slabosti i poboljšavaju kapaciteti za pružanje usluga. Na primer, u Beogradu su predložene odlične inicijative za poboljšanje sistema daljinskog grejanja, koji je veliki izvor emisije ugljen-dioksida i zagađenja.

Regionalna saradnja takođe dobija na značaju. Da bi se delotvorno i održivo rešili problemi promena klime susedne zemlje moraju da sarađuju.

U decembru je u fokusu globalne medijske inicijative Ujedinjenih nacija o ciljevima održivog razvoja, u kom „Politika” aktivno učestvuje, bio COR 7 – dostupna i obnovljiva energija. Gde postoji prostor za poboljšanje kada je Srbija u pitanju?

U Srbiji se i dalje dve trećine električne energije proizvodi u elektranama na ugalj. Do 2025, odnosno 2030, biće ugašene neke stare elektrane koje ne ispunjavaju zahteve EU. Koliko mi je poznato, iako se gradi nova elektrana na ugalj, predviđeno je širenje obnovljivih izvora energije umesto postrojenja koja se gase. Moć navike je velika, i ovde i u svetu, a mi smo navikli na model baziran na fosilnim gorivima.

Moramo da procenimo koliko će nas koštati ako nastavimo po starom, a koliko ako promenimo model i uložimo u nove tehnologije. Tu cenu treba da sagledamo na kraći i duži rok i da uračunamo važne aspekte kao što je uticaj zagađenja na zdravlje. Ovde je moguće preći na održiviji energetski miks koji manje zagađuje i manje škodi našoj planeti. Ujedinjene nacije, sa svojim partnerima, privatnim sektorom i državom, već se bave i baviće se tom temom i narednih godina.

Iskoristiti potencijal reka i gradova

Koji COR su vam posebno važni?

Posebno mi je važan COR 14 – život pod vodom, jer volim vodu. Srbija nema indikatore za ovaj COR jer nema more, ali ima veliku mrežu reka, koje su pravo bogatstvo zbog svoje lepote, saobraćaja, vodosnabdevanja, privrede, turizma... To je još jedna oblast kojoj želim da posvetim pažnju. Zagađenje reka se relativno lako rešava, uz sveobuhvatan rad i disciplinu. Potrebno je podizati svest stanovništva u blizini reka, dobro upravljati otpadom, uspostaviti određenu infrastrukturu, doneti dugoročni plan upravljanja i aktivno uključiti lokalne lidere i stanovništvo. Ako sve to uradimo, za samo nekoliko godina možemo da obnovimo ekosisteme, za dobrobit svih.

U Srbiji je posebno važan i COR 11 – održivi gradovi. U dobro uređenim gradovima u smislu stanovanja, prevoza, javnih prostora, usluga i razonode dobro se živi. Gradovi Srbije nude mnogo mogućnosti za to.

Pogledajmo Beograd: on ima ogroman potencijal zbog svoje istorije i geografskog položaja, a i poznat je kao gostoljubiv i dinamičan grad. Ali, saobraćaj je otežan zbog neodgovarajućeg javnog prevoza i malobrojnih biciklističkih staza, uz veliko zagađenje i tenziju. Kako do centra dolazi jedna mlada osoba koja živi u najudaljenijem delu grada? Kako jedan pešak podnosi zagađenje? Kako da što bolje iskoristimo neverovatne potencijale grada, da on postane zdrav i kreativan centar u kom sve generacije mogu kvalitetnije da žive?

Komentari0
93096
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja