petak, 28.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:03

Kosovo je naša Masada i Jerusalim

Kulturom sećanja borimo se protiv revizije istorije, to je instrument „meke diplomatije”, dokazane činjenice koje opominju – ne odbacujte stare prijatelje, ističe ambasadorka Ljiljana Nikšić
Autor: Biljana Bakovićponedeljak, 13.01.2020. u 22:55
Бив­ши ко­ман­дант Ун­про­фо­ра ка­над­ски ге­не­рал у пен­зи­ји Лу­ис Ме­кен­зи с Ју­сти­ном Пу­пин (Фо­тографије МСП/Сло­бо­дан Би­бић)

To što je bulevar u „Beogradu na vodi” nedavno dobio ime 28. predsednika SAD Vudroa Vilsona i što je u junu na Filološkom fakultetu obeleženo 830 godina od susreta Fridriha Prvog Barbarose i Stefana Nemanje u Nišu 1189, ili što je osamnaesti premijer Kanade Brajan Malruni od Ivice Dačića dobio povelju „Najbolji srpski zet svih vremena”, a na visokoškolskim ustanovama u Beogradu i Jerusalimu su otvoreni srpsko-jevrejski centri – ima jednu zajedničku nit. Srpska karijerna diplomatija pripremila je teren za ove događaje iz minule godine, kao zalog za budućnost, za još jače povezivanje s pojedinim državama i narodima s kojima već imamo dobre odnose, za obnovu onih koji su vremenom poljuljani, za izgradnju novih veza i podsećanje na stara savezništva i prijateljstva.

„Sve to spada u zaštitu kulture sećanja koja predstavlja temelj nacionalnog identiteta. Šta se ne zabeleži – nije se desilo. Šta se ne prikaže, ne pokaže i ne forsira – pada u zaborav. Godišnjice i jubileji su prilika da se predstavi naša kulturno-istorijska riznica, kao važan diplomatski instrument u zaštiti interesa srpskog naroda, koji se nalazi pred velikim izazovom kada mu se uporno od nekih centara nameće ’krst genocidnog naroda’”, objašnjava za „Politiku” ambasadorka dr Ljiljana Nikšić.

Načelnica Odeljenja za migracionu politiku, dijasporu i socijalne sporazume i koordinator za očuvanje diplomatske tradicije u MSP-u, inače prvi karijerni diplomata u istoriji moderne srpske diplomatije ovenčan Poveljom Viteza reda zmaja za diplomatske zasluge, ambasadorka podseća da je tokom 2019. bilo dosta „zgodnih” povoda da se diplomatija iskaže: obeleženo je 100 godina Versajskog mira i modernog diplomatskog arhiva, 180 godina od osnivanja Knjaževske kancelarije inostranih dela (29. maja, koji je uzet za Dan srpske diplomatije), 790 godina od prvog hodočašća Svetog Save u Svetu zemlju, 830 godina od susreta Barbarose i Stefana Nemanje.

Bra­jan Mal­ru­ni od Ivi­ce Da­či­ća do­bija po­ve­lju „Naj­bo­lji srp­ski zet svih vre­me­na”

Srpska diplomatija, kako često ističe ambasadorka, baštini tradiciju nemanjićke diplomatije svetosavskog pacifizma i zato je posebno ponosna na nedavnu diplomatsku akciju „povratka Svetog Save u Svetu zemlju”, uspostavljajući identitetske, ali i „akademske mostove” Srba i Jevreja. U proteklih godinu dana naše diplomate nastavile su da učvršćuju veze sa Izraelom i sa jevrejskim narodom. Jedan od vodećih istraživača Holokausta prof. dr Gideon Grajf na čelu je oba pomenuta srpsko-jevrejska centra.

Stalni saradnik MSP-a „Knjiga-komerc” napravila je izdavački poduhvat godine, predstavljajući na poslednjem Beogradskom sajmu knjiga čak 10 kapitalnih dela od nacionalnog značaja, među kojima se izdvaja trilogija dr Grajfa sa oko 2.500 strana dokumenata. „Ustaško konačno rešenje pre nacističkog” na 1.000 strana, samo dokumenata, bez komentara, dokazuje da je ustaško konačno rešenje počelo šest meseci pre nacističkog. „Alojzije Stepinac modus operandi: pokrsti se ili umri”, na 700 strana daje 54 dokaza zašto Stepinac ne može biti kanonizovan, a objavljeno je i ćirilično, dopunjeno izdanje dela „Jasenovac – Aušvic Balkana”.

„Nije uvek sve izvesno i definisano i ne ide sve kako smo planirali. Akademski okrugli sto o srpsko-izraelskim odnosima i kulturi sećanja na Jasenovac, održan u novembru u Jerusalimu, na primer, bio je davno zakazan, ali su okolnosti bile neočekivane: raketiranje Gaze, zbog čega umalo nije otkazan, zatim bolest prof. Grajfa, a povrh svega i unakrsno širenje dezinformacija iz krugova koji vode ’rat sećanja’ na Balkanu... Lako je kad postoje utabane staze, i uobičajene okolnosti, ali kad mora da se probija neka nova trasa, onda se vidi kakav je ko diplomata”, ističe dr Nikšić.

Uporno plasiranje kulture sećanja je najbolji odbojnik od paušalnih i neistinitih optužbi i zamene teza. To je instrument „meke diplomatije”, koji probija crvene linije i omekšava rigidne stavove, jer su to stvari o kojima nema rasprave, dokazane činjenice iz prošlosti i one opominju – ne odbacujte stare prijatelje i saveznike. „Srpski narod je, u stvari, narod nad kojim je samo u 20. veku najmanje dva puta izvršen genocid. Da ne govorimo o strahotama u periodu osmanske  imperije. Treba češće podsećati na reči Viktora Igoa, koji je u avgustu 1876. u časopisu ’Rapel’ napisao proglas ’Za Srbiju’ (posebno pominjući masakr u Aleksincu): ’Ubijaju jedan narod. Gde? U srcu Evrope. Ima li koga da to posvedoči? Svedok je jedan: ceo svet. A vlade, vide li to? Ne vide...’”, podseća naša sagovornica.

Ukazuje i da je kultura sećanja važna posebno u ovo doba revizije istorije, kada se, recimo, srpske crkve i manastiri na Kosovu i Metohiji pripisuju vizantijskom nasleđu, a Nemanjići proglašavaju za staru albansku porodicu Nimani. Na kulturno-istorijskom nasleđu i identitetskom kodu Kosovskog zaveta bazira se odbrana KiM i zaštita interesa Srbije, navodi ona, kako kroz fakte predstavljene na način da ih ceo svet razume, tako i kroz podsećanje na poruku Vudroa Vilsona iz vremena Prvog svetskog rata: „Slavite Dan Kosova kao Dan časti”.

Bra­jan i Mi­la Mal­ru­ni, s am­ba­sa­dor­kom Lji­lja­nom Nik­šić, Ma­jom Ko­va­če­vić i nje­nom de­com

„Otuda, akcija povlačenja priznanja Kosova koju vodi ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, veoma je delotvorna i dokazuje da nema bespovratnih procesa u diplomatiji”, napominje dr Nikšić dodajući da su to procesi koji se ne dešavaju za dan-dva. Posebno ukazuje na rastući trend revizionizma koji dolazi iz određenih centara, koji tendenciozno šire neistine i dezinformacije o ulozi srpskog naroda u prošlosti. Dodaje: „Nažalost, postoji zabrinjavajući trend i u određenim delovima domaće elite, koja se odriče kulturno-istorijskog nasleđa, tradicije i narativa, a samim tim i svog identiteta. Sve češće se javljaju zastupnici aktuelne teze da Srbi ne treba da budu okrenuti ’prošlosti’, i da postoji ’neophodnost’ promene svesti o kolektivnom identitetu. Kosovski boj se proglašava za ’srpsku mitomaniju’ i stranputicu srpskog naroda, što je u vreme bitke za povlačenje priznanja – krajnje kontraproduktivno i neprimereno kada dolazi iznutra, slabeći pregovaračku poziciju Srbije.”

S tim u vezi, ambasadorka ističe da treba učiti od Jevreja koji hiljadama godina čuvaju svoj identitetski kod. Bitka kod Masade, kada se 960 jevrejskih ustanika pod opsadom nadmoćnih Rimljana odlučuje na samoubistvo, dogodila se sedamdesetak godina posle Hrista, a izraelska armija danas redovne godišnje manevre završava baš u tom mestu, zakletvom: „Masada, nikada više”. Masada je danas kulturno nasleđe čovečanstva, pod zaštitom Uneska, a sigurno je da Jevreji ovim ne slave prošlost, poraz i samoubistvo, već „moralnu vertikalu” i „požrtvovanje”, kaže dr Nikšić i zaključuje rečima: „Kosovski boj je naša Masada, a Kosovo je srpski Jerusalim.”

Malrunijevi kupuju penthaus u „Beogradu na vodi”

Osim „teških” tema i ne uvek prijateljskih sagovornika, diplomatija ima i trenutke koji se čine glamuroznim i ekskluzivnim zbog druženja sa ljudima iz svetskog džet seta, ali i njima prethodi dug i naporan rad. Tako je i ambasadorka Nikšić dočekala Malrunijeve, koji su svojim privatnim avionom doputovali u Srbiju, posle dugih priprema i „savezništva” sa Bobom Pivnički, majkom Milice (Mile) Malruni. Malrunijevi, koji su „vladali” Kanadom od 1984. do 1993, Brajan kao premijer, a Mila kao svetska trendseterka, posetili su Srbiju krajem oktobra 2019. godine. Ćerki srpskih iseljenika uručeno je tada priznanje Vitez svetosavskog pacifizma, kao istaknutoj članici naše dijaspore. Istovremeno, opština Novi Bečej, u saradnji sa Ljiljanom Nikšić, izdala je knjigu „Milina zemlja predaka – Porodica Pivnički u istoriji Novog Bečeja”.

Za tih nekoliko dana njihovog boravka u Srbiji Malrunijevi su obišli razna mesta, uglavnom bez kamera i novinara, ali uvek u pratnji Nikšićeve, koja je od njih dobila i čestitku za profesionalizam i „diplomatske veštine”. Brajan je na kraju posete uputio kompliment da bi još bio premijer da mu je ambasadorka Nikšić šef izbornog štaba, govoreći o dinamičnosti programa njihove posete. Tokom posete Mila je posadila drvo prijateljstva i saglasila se da se u porodičnoj kući Pivničkih otvori muzej srpske dijaspore. Drvo prijateljstva posadili su i potomak Mihajla Pupina, Justina Pupin, i kanadski general u penziji Luis Mekenzi, nekadašnji komandant Unprofora u BiH, koji je u isto vreme bio u Srbiji radi promocije njegove knjige „Mirotvorac” (objavljene na srpski jezik tek posle 20-25 godina, opet uz zalaganje ambasadorke) na Beogradskom sajmu knjiga.

„Mila Malruni, general Mekenzi i Jelka Aćimović, aktivistkinja Kola srpskih sestara iz Montreala, bili su i na Institutu za onkologiju i razgovarali su o posledicama osiromašenog uranijuma sa dr Čikarićem i generalom Petrovićem iz Društva za borbu protiv raka”, kaže Nikšićeva. O tome nije bilo vesti u našim medijima, kao ni o dirljivom susretu Malrunijevih s porodicom udovice Maje Kovačević sa jedanaestoro dece, iz Kraljeva, koji je organizovala ambasadorka  radi „kontrateže” tužnim slikama sa dečjeg odeljenja onkologije. Pošto je ovoj hrabroj porodici bio potreban bunar, Brajan Malruni, danas uspešan biznismen, samoinicijativno im je dao novac u tu svrhu. Na početku uzdržan, Brajan je na banketu zapevao i dokazao da dobro peva (snimio je svojevremeno ce-de sa pesmama po svom izboru). Malrunijevi su iz Srbije otišli razgaljeni. I sa idejom da u „Beogradu na vodi” kupe penthaus za sina Marka, koji najviše naginje Srbiji.


Komentari10
c319b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар Петровић
Најбољи архитекта мостова пријатељства је амбасадорка Љиљана Никшић (на слици са Луисом Мекензијем). Канадски НАТО генерал Мекензи је по задатку требало да буде против Срба у Босни. Његови извештаји о стању на терену у Босни су били у супротности са НАТО циљевима, због чега је превремено пензионисан. Бранећи своју људску и војничку част генерал Мекензи је жртвовао своју каријеру. Велика хвала за људске принципе и војничку доследност. Свака ЧАСТ генерале Луис Мекензи!
Paralela
Bio na Masadi al' uspinjacom. Vodic veli da je penjanje na Masadu pjeske obavezno u obuci vojnika Izraela. Mozda neko dobije ideju o "nasem" Kosovu.
Milan Pantic
Svaka cast na informacijama. Imamo cega da se dicimo i samo nam je sloga potrebna. Da, na dobrom smo putu iako imamo dosta kukaca i neprijatelja a to ako smo pametni treba jos da nas ujedini, sve Srbe na svim prostorima. Svet je u krizi i ako izbegnemo da celu negativnu energiju na nama isprazne, kao u poslednja tri rata, imamo sansu da "izrastemo".
Зоран
Допринос култури сећања неопходно је придодати појављивање књиге коју су приредили Живко В. Марковић и Милан Старчевић "др Арчибалд Рајс РАТНИ ИВЕШТАЈИ ИЗ СРБИЈЕ И СА СОЛУНСКОГ ФРОНТА, необјављени текстови на српском језику", Геополитика, Београд 2014. Такође и књигу мр Живка В. Марковића, "СРБИ У ШВАЈЦАРСКОЈ, СТУДЕНТИ 1863-1918 I, Цирих 2018. и СРБИ У ШВАЈЦАРСКОЈ 1914-1918 II, чије су издавање финансијски помогли Министарство спољних послова Србије и Министарство културе Србије.
честитке
Сјајан текст! Браво, Политико!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja