subota, 04.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:54

Ako su uništili svoje građane zašto ne bi i Boga u koga ne veruju

Kao što je Đukanović 2016. Crnu Goru „branio” od Vladimira Putina, sad je na red došao patrijarh Irinej i SPC, i samo je pitanje kad će kompletan represivni i pravosudni aparat biti uključeni u ovu svetu borbu protiv „povampirenog srpskog hegemonizma”, kaže Milan Knežević
ponedeljak, 13.01.2020. u 18:00
Полицајац и свештеник на барикадама у Подгорици (Фото ЕПА ЕФЕ - Борис Пејовић)

PODGORICA - Potenciranje obnove nekanonske Crnogorske pravoslavne crkve u programu vladajuće Demokratske partije socijalista ukazuje na moguću zloupotrebu nacionalnih pitanja u predstojećoj izbornoj kampanji.

Identitetska pitanja ponovo će biti deo izborne kampanje DPS tokom predstojećih izbora, a u kojoj meri će se trenutna dešavanja nakon usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti odraziti na izborni rezultat, zavisiće od daljeg razvoja situacije i datuma raspisivanja izbora, ocenjuju sagovornici podgoričkih „Vijesti”.

Vladajuća partija je u svom programu, usvojenom na Kongresu DPS-a 30. novembra prošle godine, podvukla da će raditi na obnovi nekanonske Crnogorske pravoslavne crkve, „kao neodvojivog dela crnogorskog državnog i nacionalnog identiteta”, što ukazuje na moguću zloupotrebu nacionalnih pitanja u izbornoj kampanji.

Redovni parlamentarni izbori u Crnoj Gori trebalo bi da se održe do jeseni ove godine.

Direktorka Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević kazala je da nije iznenađenje, „ali jeste krajnje neuobičajeno”, da partija koja sebe naziva socijalističkom, veroispovest i crkvu pozicionira u svom osnovnom programu mnogo izraženije nego pitanja koja su postala kamen-spoticanja u evropeizaciji i demokratizaciji društva.

Na pitanje da li je primereno levičarskoj partiji, kakva je na papiru DPS, da u programu jedan od prioriteta bude crkveno pitanje, Uljarević kaže da su proklamovane ideološke pozicije crnogorskih političkih partija retko u saglasnosti sa njihovim osnovnim programima, predizbornim dokumentima i praktičnim delovanjem, navodeći da partije, zapravo, plivaju kroz ideološki kontinuitet shodno taktičkim ciljevima koji su najčešće oročeni izborima.

Ocenila je da potenciranje identitetskog pitanja, i to na jedan neizveden i prevaziđen način, ukazuje na dve stvari:

„Prvo, ono će ponovo biti deo izborne kampanje DPS-a, ali tako što ćemo imati promociju cirkuskog umesto građanskog patriotizma u čijem centru su građani i njihova sloboda. Ali, mnogo važnije - to je i vid priznanja poraza DPS-a što 14 godina nakon obnove nezavisnosti imamo građane i građanke koji Crnu Goru ne doživljavaju kao svoju državu, a za to je krivac upravo DPS, koji je hraneći svoje klijentelističko-nepotističke mreže učinio da nemaju svi građani i građanke osećaj jednakih šansi i jednakosti pred zakonom”.

Ona je istakla da to neće prekriti revitalizacija verskih pitanja koja nosi snažni emotivni naboj i mobilizacijski potencijal:

„Verskim pitanjem koje se sada postavlja kao izuzetno važno u oblikovanju identiteta prekrivaju se brojni problemi na koje nam ukazuje i Evropska komisija (EK), a koji se marginalno pominju, poput vladavine prava, depolitizacije državne uprave, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, slobode izražavanja i medija ili, pak, zaštite životne sredine”.

Jedan od lidera Demokratskog fronta, Milan Knežević, kazao je da DPS „uopšte nije levičarska partija”, navodeći da su svojim postojanjem obesmislili ideju socijalne pravde i jednakosti.

„I ako su već uništili sopstvene građane, zašto ne bi i Boga u kojeg ne veruju. Mada je Milo Đukanović verovao na Badnji dan 1998. kad je kao deklarisani ateista ispred Cetinjskog manastira naopačke naložio badnjak.

Tad mu je bilo potrebno da 'osvetli' izbornu krađu na predsedničkim izborima. Zato sad naopačke predlaže i formiranje partijske crkve, ne zbog Boga ili naroda, već zbog sebe, jer je njegov jedini moto - ovde i sada”.

On je istakao da su od samog početka ukazivali da se „ovaj antipravoslavni zakon između ostalog donosi kako bi Milo Đukanović u izbornoj 2020. ponovo 'branio' crnogorsku nezavisnost od spoljnjeg agresora”.

„Još kad u narednom periodu nekoliko manastira bude preknjiženo u vlasništvo države, onda će proces izborne mobilizacije dobiti svoj puni smisao. Kao što je Đukanović 2016. Crnu Goru 'branio' od Vladimira Putina, sad je na red došao patrijarh Irinej i SPC, i samo je pitanje kad će kompletan represivni i pravosudni aparat biti uključeni u ovu svetu borbu protiv povampirenog srpskog hegemonizma”.

Iz vladajuće partije nisu odgovorili na pitanja da li je primereno levičarskoj partiji da joj u programu jedan od prioriteta bude crkveno pitanje i da li to ukazuje na uobičajenu zloupotrebu nacionalnih pitanja u predstojećoj izbornoj kampanji.

Sagovornici Vijesti ocenjuju da će se aktuelne tenzije u Crnoj Gori, ali i u odnosima sa Srbijom, odraziti i na rejting DPS-a i DF-a na izborima.

Direktorica Centra za demokratiju i ljudska prava Milena Bešić, je kazala da je sigurna da će se trenutna dešavanja odraziti na rezultate izbora, „u kojoj meri i u čiju korist ili štetu odrediće dalji razvoj situacije i termin raspisivanja izbora”.

„Svakako da aktuelizacija identitetskih pitanja u izbornoj godini, koja dodatno polarizuju i ovako duboko podeljeno društvo, nisu novina za Crnu Goru”, rekla je Bešićeva, prenosi Tanjug.

Ona je istakla da će pitanje Zakona o slobodi veroispovesti biti obuhvaćeno narednim istraživanjem CEDEM-a.

Istraživanje CEDEM-a iz decembra pokazalo je da SPC kao institucija, uživa veliko poverenje građana (46,4 odsto).

„Ni po tom pitanju nije bilo velikih razlika u odnosu na prethodna istraživanja, što će reći da SPC i dalje uživa veliko poverenje građana (46,4 odsto) nakon sistema obrazovanja (52,8 odsto), dok Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) tradicionalno ima najmanje poverenja građana (17,6 odsto) po decembarskom merenju”, kazala je Bešićeva. 


Komentari1
91ca0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mane
Naslov moze da se primeni i na druge zemlje u regionu ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja