subota, 05.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 19.01.2020. u 18:00 Dr Zoran Milivojević

S Milanovićem se otvara novi prostor za dijalog

Зоран Милановић (Фото EPA-EFE/ Daniel Kasap)

Opredeljenje hrvatskih birača za kandidata opozicionog SDP gospodina Zorana Milanovića u drugom krugu upravo završenih predsedničkih izbora, odraz je pre svega unutarpolitičke situacije u Hrvatskoj i većinskog raspoloženja njenih građana u ovom trenutku. Činjenica da je u Hrvatskoj na vlasti HDZ s pristojnom parlamentarnom većinom i da su dva kandidata iz iste desne političke opcije zauzela drugo i treće mesto u prvom krugu, davala je izgledne šanse i za konačan uspeh te opcije u drugom krugu. Međutim pokazalo se da je hrvatska unutrašnja politička scena izmenjena, što je i uslovilo opredeljenje birača za opozicionog kandidata. O kakvoj se promeni radi? Prvi utisak je da je većina u Hrvatskoj želela i izborom iskazala volju za promenama. Sigurno da je jedan od razloga i nezadovoljstvo ukupnom političkom klimom u zemlji koja je proizvod dobrim delom i politike vladajućeg HDZ. To najbolje odražava činjenica da je pobednik predsedničkih izbora gospodin Milanović pobedio u urbanim sredinama sa glavnim gradom Zagrebom na čelu, potom Splitom, Rijekom, a najzad i naročito ubedljivo u bogatim i razvijenim Istarskoj i Primorsko-goranskoj županiji. To upućuje na drugi utisak o nezadovoljstvu političkim, ekonomskim i drugim efektima vladajuće politike.

Pobeda gospodina Milanovića je potvrdila i ozbiljne podele na hrvatskoj desnici i samom vladajućem HDZ, imajući u vidu da je desnica, to jest dve grupacije iz istog izvora HDZ: aktuelni HDZ i njeno, ovoga puta osamostaljeno, desno krilo s kandidatom Škorom, u prvom krugu ostvarila u zbiru ubedljiv rezultat (46 procenata prema 29 odsto) s realnom šansom da objedinjena u drugom krugu pobedi. Međutim, očigledno da je podela u HDZ ipak značajna. Dobar deo desnice i dela nezadovoljnih birača HDZ definitivno je uskratio lojalnost i glasove desnoj i HDZ političkoj opciji. Ovo upućuje na zaključak da u narednom periodu na unutrašnjoj političkoj sceni Hrvatske predstoji ozbiljan napor HDZ da se konsoliduje, predupredi dalje slabljenje i stvori uslove za uspešno okončanje mandata i pozitivne pretpostavke za buduće izbore. Vodećoj SDP na levici, s druge strane, predstoji politička ofanziva s odgovarajućim programom na valorizaciji uspeha s Milanovićem i kapitalizaciji nezadovoljstva tekućom politikom i iskazanog raspoloženja većine građana u korist promena.

Kada je reč o spoljnoj politici glavni utisak je ostavilo izjašnjavanje kandidata aktuelne predsednice gospođe Grabar Kitarović i gospodina Milanovića u završnom sučeljavanju 2. januara uveče i razlike u strateškom opredeljenju koje su tom prilikom iskazali. Na pitanje o ključnom spoljnopolitičkom opredeljenju zemlje Grabar Kitarović je bila izričita da je oslonac na SAD najvažniji, dok je Milanović prednost dao Nemačkoj i potom Briselu, odnosno EU. Na ovaj način Milanović je iskazao i elemente svog političkog programa i SDP, kao izborne baze, potvrđujući ujedno značaj i težinu nemačkog uticaja u Hrvatskoj uz indirektno podsećanje da je Nemačka odigrala odlučujuću ulogu u osamostaljenju Hrvatske početkom devedesetih, kada je prva priznala Hrvatsku i otcepljenje od SRJ, kao i kasnije kod prijema Hrvatske u EU, za šta je uticaj Nemačke bio od presudnog značaja. U kontekstu opredeljenja za glavno strateško partnerstvo sa SAD Grabar Kitarović je u evropskoj politici naglašavala ulogu inicijative „Tri mora”, koju podržavaju SAD, dok je Milanović i to relativizovao dajući apsolutnu prednost EU.

U pogledu srpsko-hrvatskih odnosa Milanović je „sveža krv”, jer nije strogo vezan na političke stavove HDZ. To je potvrdio i konstruktivnijim opredeljenjem protiv posebnih uslovljavanja Srbije u pristupnim pregovorima s EU. Milanović je političar povratnik s daljim ambicijama i sigurno neće praviti greške prošlosti (izbeglička kriza, zatvaranja granice, neodmerene antisrpske izjave i slično) na štetu sopstvenog i rejtinga svoje izborne baze, mada se u osnovi hrvatska politika prema Srbiji neće menjati (Srbija agresor, otvorena pitanja), ali se s Milanovićem otvara novi prostor za dijalog na temu suživota na ovim prostorima koji, uostalom, nema alternativu.

Diplomata u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari8
51d94
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

JorgeLB
Vrlo uravnotežena i kvalitetna analiza. Šteta što nema više ovakovih tekstova.
Miza
U prvom krugu izbora Kolinda i Škoro su imali ukupno preko 50% što znači da bi predsjednik već onda bio izabran. Činjenica je da je HDZ=SDP pa je stoga Plenković prvi koji je otvorio šampanjac u izbornoj noći. Prihvatit činjenicu da su Hrvatskoj primarni odnosi sa Mađarskom, Austrijom, Slovenijom i Italijom a sporedni sa prenervoznom državom zarobljenom u balkanskom loncu? Zašto mislite da je 70 godina prisilne zajednice važnije od 500 godina življenja u potpuno različitom okruženju od vašeg?
Branislav
Istina je da je Hrvatska dugo vremena kroz svoju povijest bila pod okupacojim (daleko od toga da je tu bilo neke prisile) zemalja koje ste naveli pa je logicno da sa njima zele odrzavati dublje kontakte. Medjutim, takodjer je istina da je gro danasnjeg hrvatskog stanovnistva (sa izuzetkom Zagorja) iz potpuno istog okruzenja kao i srpsko.
janoš
Još mala dopuna tekstu: osim u Zagrebu, Rijeci, Splitu, Istri, Milanović je imao većinu i u Zadru, Osijeku, cijelom hrv. Zagorju i Međimurju.
janoš
@Max; Sa svim se slažem što ste napisali, plus jedna važna stvar u korist Milanovića: NIJE NACIONALISTA!
Max
Gospodine Petre, citam vase komentare u Politici i slazem se sa vecinom. U odnosu na gdju. Anku vi ste realni i ne prosipate mrznju od koje nema koristi ni srpskom ni hrvatskom narodu. Vezano uz temu: Z. Milanovic je za gdju. KGK gospodin sa velikim G. Ja odnose hrvatskog i srpskog naroda ocjenjujem sa +4. Da nema politicara bili bi cista 5. Pojedini incidenti ne pokazuju misljenje vecine naroda. Ljudi zive,rade,vole se ili mrze. Bilo i bice. Bez politicara bi se puno bolje i brze slozili.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja