petak, 30.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 14.01.2020. u 15:07 Mirjana Sretenović
IZLOŽBE

Patrijarh Pavle na fotografijama

Serija portreta 44. poglavara Srpske pravoslavne crkve, verovatno najomiljenijeg u narodu, na desetogodišnjicu njegove smrti obišla je Čukaricu, Mladenovac i Čačak, seli se u Niš i Vranje, a autor Hadži Marko Vujičić priča o čoveku sa svojih slika...
(Фотографије Хаџи Марко Вујичић)

Patrijarha Pavla srpski narod viđao je u gradskom prevozu, zaustavljao ga na ulici, osećao ga bliskim i svojim. Pisali su mu i pisma tražeći od njega savete. Jednom su ga, tako, pitali šta da rade: imali su smrtni slučaj u porodici, a već su zakazali svadbu sina. Kako žalost i radost da idu zajedno? On im je odgovorio da ne možemo da biramo ni rođenje ni smrt, to je od Boga, a na ljudima je da odluče da li će da prave svadbu uz muziku ili da prirede samo crkveno venčanje... a slavlje nekoliko meseci kasnije.

Ovo priča Hadži Marko Vujičić, autor nedavne izložbe portreta patrijarha Pavla u Kulturnom centru Čukarica koja je prikazana i u Mladenovcu i Čačku, a nastavlja put u Niš i Vranje.

Marko je diplomirao na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao urednik fotografije u časopisu „Patrijaršija” Srpske pravoslavne crkve koji se distribuira u 164 zemlje sveta. Patrijarha je upoznao 1995. godine.

– Patrijarh Pavle bio je 44. poglavar Srpske pravoslavne crkve koji se na toj dužnosti nalazio od 1990. do smrti 2009. godine. Taj period, iako težak za naš narod, zapravo je obeležen nacionalnim buđenjem Srba. Proslava Svetog Save kao školske slave, koja je prekinuta 1946, uspostavljena je u njegovo vreme, obnovljena je verska nastava, išla je Spasovdanska litija – kaže naš sagovornik.

On podseća da su prve fotografije patrijarha Pavla snimili Milinko Stefanović, Života Ćirić i Imre Sabo, a da je patrijarh imao samo jedan uslov: bez korišćenja blica zato što je operisao oči.

Svedočenja o čudima

Na grobu patrijarha Pavla i danas se dešavaju čuda: neki su, moleći se tu da ne dođe do razvoda, sačuvali brak i pomirili se. Postoje i svedočenja o izlečenju nad krstom koji je izdeljao britvom u manastiru Vujan, ili u Blagoveštenju gde se zamonašio. Ljudi dolaze i namenjuju mu, kao najdražima, jabuke i drugo voće, priča Hadži Vujičić.

Seća se i putovanja u Moskvu 2004. u sklopu donatorske večeri za završetak Hrama Svetog Save. Patrijarh Aleksej čekao je našeg patrijarha na aerodromu i to je bio jedini put da je lično dočekao nekog visokog dostojanstvenika iz sveta. Pratila su ih kola sa rotacijom, a patrijarh Pavle pita: „Au, Bog ga video, šta ovo seva?”. Znao je, naravno, ali voleo je da se našali.

– Na obeležavanju 90 godina Cerske bitke u selu Tekerišu, patrijarh je služio parastos palim borcima. Posle smo otišli u Šabac kod vladike Lavrentija. Kad smo pošli kući nastalo je nevreme. Crni oblaci spustili su se do zemlje. Patrijarh se prekrstio i rukama zakrstio put ispred nas. Do Beograda je put bio suv. Posle smo čuli da je selo kraj Šapca „ubio” grad – priča nam Vujičić.

Priziv Svetog Duha, Patrijaršijska kapela Prepodobnog Simeona Mirotočivog, Beograd 2004. (levo), Patrijarh Pavle i Hadži Marko Vujičić

Pogrešno ga citirali

– Koliko je patrijarh Pavle ušao u narod, govori i to da mu se dosta stvari pripisuje da je rekao, a nije. Tako mu pripisuju čuveno: „Budimo ljudi, iako smo Srbi”, a jedino je rekao: „Budimo ljudi”. Za vladike koje voze skupa kola navodno je izjavio: „Šta bi tek vozili da se nisu zavetovali!”, ali ga zapravo nikada nismo čuli da to kaže – veli autor izložbe.

Marko ukazuje da se retko pominje da je patrijarh na prvom mestu bio – naučnik. Postdiplomske studije završio je u Atini. Bio je predsednik komisije Svetog arhijerejskog sinoda za prevod Svetog pisma. Radio je redakture i recenzije knjiga, što, inače, kaže naš sagovornik, nije zaduženje patrijarha. Kao vrstan poznavalac crkvenog pojanja predavao je na Prizrenskoj bogosloviji. Govorio je grčki i ruski, znao latinski, starogrčki, crkvenoslovenski.

Patrijarh Pavle odlazio je na odmor po 15 do 20 dana u manastir Blagoveštenje. Tu je redovno nešto popravljao, menjao brave i kvake, doterivao plot. Mladim bogoslovima jednom je rekao da obrišu prašinu u crkvi, a oni, mangupi, kažu da ne znaju kako i da im on pokaže dok oni drže merdevine. I patrijarh je tako obrisao sve prozore u crkvi!

– Iz Jevanđelja po Mateju je ponavljao: „Ko pretrpi do kraja, on će se spasti”. Govorio je da su iskušenja korisna. Kao kad zlato prolazi kroz vatru i dobija svoju finoću. Tako i čovek treba iskušenja da doživljava kao Božije dopuštenje... – kaže Hadži Vujičić.

Bio je očevidac dolaska stranih delegacija koje su vršile pritisak na patrijarha u vezi sa teritorijalnim pitanjima, a on je govorio da ne možemo da se odreknemo Kosmeta, mada stranci, dodaje Marko, dve decenije to očekuju – da crkva izvrši pritisak na državu.

Kada je patrijarh Pavle putovao u Pećku patrijaršiju 2006. pripadnici italijanskog Kfora stali su u stavu mirno. Na Kosovu, pričao je patrijarh, za vreme Drugog svetskog rata Arnauti su hteli da zapale Visoke Dečane, a italijanske okupacione snage sačuvale su manastir. Patrijarh je više puta primao i italijansku novinarku Mariju Linu Veku koja je, izveštavajući sa Kosmeta, napisala knjige: „Izgubljeno Kosovo?”, „Zatvor pod otvorenim nebom” i druge.

Učen, skroman i štedljiv

– Koristio je zeleno mastilo, što je obaveza svakog patrijarha, i to u bočicama od 100 mililitara ili pola litre, jer je tako jeftinije. Bio je veliki knjigoljubac. Kada ga je neko pitao kako postiti, on bi pogledao kod Tertulijana, Kiprijana Kartaginskog ili Ignjatija Bogonosca, jer ne posti se svaki post isto: vaskršnji je stroži od božićnog, petrovdanskog i gospojinskog. Patrijarh je voleo male crkve (i Pavle na grčkom znači „mali”), u Beogradu posebno onu Svetog cara Konstantina i Jelene na Voždovcu. Tamo je zabeležen jedan njegov portret. Kad je video svoju sliku, ovako je reagovao: „Uh, Bog ga video! Jesam li to ja?” – priča Marko.

Svestan prilike koju je imao fotografišući patrijarha Pavla, on kaže da ima njegovih 500 fotografija i još 700 nerazvijenih traka koje čekaju monografiju u narednim godinama.

Cipele
Prilikom posete Temišvaru, patrijarh Pavle je želeo da kupi cipele. Kada je pošao ka četvrtoj radnji, vladika Lukijan mu kaže: „Vaša Svetosti, samo odaberite, ja ću vam platiti”. Patrijarh je nastavio da traži i kupio najjeftiniji par. Uveče je skinuo đon sa novih cipela i nalepio ga na stare, a kad je neko hteo da baci kožu tih novih cipela, rekao je: „Nikako, to će mi trebati ponovo za opravku”, priča Hadži Vujičić.

Medalje

Od Društva za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova do 1918. Hadži Marko Vujičić je kao urednik fotografije u „Pravoslavlju” dobio zlatnu medalju regenta Aleksandra Karađorđevića, zlatnu medalju kralja Petra Prvog Karađorđevića i medalju vojvode Stepe Stepanovića. Dobio je i medalju Vaseljenske patrijaršije. Učestvovao je u velikom broju knjiga „Svetigore” Srpske patrijaršije, Ohridske arhiepiskopije, kao i eparhija Srednjoevropske, Dalmatinske, Gornjokarlovačke. Predavao je versku nastavu u školama u Beogradu.

Komentari1
1562e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драган Вучетић
Поред цркава у Београду врло често је и обилазио манастир Рајиновац у Бегаљици возећи се градским превозом. Изузетан Патријарх, душеван човек, прави испосник једном речју светац.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja