petak, 28.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:03

Svako ima pravo na sutra

Biti novinar koji se bavi temama i životom Srba na Kosovu i Metohiji veliki je profesionalni izazov, smatra Tatjana Manojlović, urednica emisije „Pravo na sutra” (RTS)
Autor: Ljiljana Petrovićutorak, 14.01.2020. u 15:45
Татјана Манојловић (Фото лична архива)

Emisija „Pravo na sutra” proistekla je iz programa „Život i standardi” koji se više od deset godina bavio svakodnevicom Srba na Kosmetu. U njegovu pripremu i realizaciju uključila se pre šest godina i novinarka Tatjana Manojlović koju ne vezuju zavičajne veze sa Kosmetom. Kaže, za nju je to bio novinarski izazov. Kada je postala deo Redakcije aktuelno-dokumentarnog programa RTS, poželela je da bude deo ekipe ove specijalizovane emisije o životu Srba na Kosovu i Metohiji. Zanimalo je koliko se javnost redovno obaveštava o položaju ovih građana.

Zato je poslednjih godina sa koleginicom Svetlanom Vukmirović često na terenu jer naizmenično rade ovu emisiju koja se emituje na Drugom program RTS-a i koja, nažalost, nema stalni termin zbog drugih sadržaja, od sportskih utakmica do prenosa iz Skupštine.

Osmice u pšeničnom polju

Na šta je sve nailazila na terenu? Priča da se život na Kosovu razlikuje od sredine do sredine, bezbednost više nije gorući problem za naše sunarodnike već je to siromaštvo. Srbi na Kosmetu se danas bore sa ekonomskim nevoljama i nezaposlenošću.

– Domaćinstva koja se bave poljoprivredom imaju problem sa plasmanom proizvoda – ističe Tatjana Manojlović. – Mnogi su srpski posedi uzurpirani, seku im se šume, kradu cela imanja. Nedavno sam posetila selo Preoce, kod Prištine. Jednom našem čoveku uništeno je tek izniklo pšenično polje. Ne može da se kaže da je reč o saobraćajnoj nesreći, da je tu automobil sleteo s puta. Jasno se vidi da je neko kolima pravio „osmice” po celom zasadu. Takve pojave su onespokojavajuće.

U najtežoj situaciji su oni koji žive u enklavama. Naročito, u novobrdskom području. Osnovna škola u selu Straža, u kojoj nastavu pohađa 38 učenika, nema toalet već poljski klozet. Pita se kako ova deca mogu da žive u takvim uslovima, naročito kada je loše vreme, kada padaju kiša, sneg. Pita se ne samo kao novinar već i kao majka Tijane i Matije i baka Tee i Tare.

Ono što ohrabruje je da se građani udružuju kada imaju problem, bez obzira na nacionalnost.

Dve emisije je posvetila Srbima i Albancima iz Sirinićke župe, u opštini Štrpce. Oni su se udružili u odbrani svoje reke jer se gradi mini-hidroelektrana. I pored protesta meštana, lokalna samouprava ništa ne preduzima da spreči izgradnju, već je iznikao objekat. U to se uverila pre godinu dana, a i nedavno kada je drugi put posetila ovu opštinu. Od kosovskog ombudsmana je dobila uverenje da su pokrenuli postupak i preduzeli sve što je u njihovoj nadležnosti. Kako se čeka formiranje nove kosovske vlade, u tom nekom zakonskom vakuumu investitori ubrzavaju svoje radove da bi otežali eventualno rušenje.

I u Goraždevcu su se udružili Albanci i Srbi. Oni protestuju zbog hemijskog otpada za koji sumnjaju da je opasan po život ljudi.

– Pitanje je kako će se razrešavati situacija i problem opstanka Srba na Kosmetu – kaže naša sagovornica. – Prodaju se i dalje srpska imanja, kuće, migracija je u toku. Srbi sa Kosova se sele u centralnu Srbiju i u inostranstvo. Ali i Albanci masovno odlaze. Svedoci smo da su u toku velike migracije.

Šta je suštinska pomoć za te ljude? Dati im posao. Za mene je fascinantno to što rade humanitarac Arno Gujon i Fondacija „Solidarnost za Kosovo”. To su suštinski potezi. Uz pomoć dobrotvorne organizacije Eparhije Raško-prizrenske „Majka devet Jugovića”, napravljeni su farma koza, plastenici za proizvodnju povrća, cveća, mlekara za proizvodnju sira, kajmaka. Imaju i farmu krava, svinja. Sve je to izniklo u poslednjih nekoliko godina u selima oko Novog Brda, gde mahom žive starci i tek po neko mlado čeljade. Da nije tog posla i narodne kuhinje teško da bi opstali. Od penzija gledaju da pomognu svojoj deci pa im novac šalju u centralnu Srbiju. Ponavljam, mladim ljudima nije rešenje davati socijalnu pomoć, već im treba dati zaposlenje. U selu Straža upoznala sam mladi bračni par, žena je profesor književnosti, suprug lekar. On ima još dva rođena brata koji su, takođe, nezaposleni lekari. To je život u začaranom krugu. Bez izlaza.

Svetla tačka na Kosmetu su Gračanica i Dom kulture koji organizuju pozorišne predstave, festivale, projekcije igranih i dokumentarnih filma na čemu im može pozavideti bilo koji manji grad u Srbiji. Ovu ustanovu uspešno vodi Živojin Rakočević. Kada je u prilici, Tatjana Manojlović rado beleži takve događaje. Ima i uspešnih sportskih kolektiva, odbojkaša, fudbalera, karatista, rukometaša i mnogima će, nada se, posvetiti emisije u ovoj 2020. godini. Već jednog mladom teniseru iz okoline Novog Brda predviđaju veliku karijeru. On svakodnevno trenira sa ocem koji je policajac i njegov trener.

– Želja dece iz sela Straža je da posete Beograd i imaju ozbiljnog trenera za fudbal. Sa izbušenom košarkaškom loptom igraju basket i fudbal na malom terenu, na jednoj strunjači rade kolut napred i ostale vežbe u učionici koja im je i fiskulturna sala.

Zavičajna zbirka

Razgovor skreće i na druge teme, naša sagovornica priča kako se opredelila za novinarstvo... Kaže da je oduvek znala da će se baviti novinarstvom, tu nije bilo dileme. Majci je govorila: „Ja ću biti drugi Goran Milić!” Volela je da gleda Dnevnike koje je vodio i uređivao.

Tatjana Manojlović je politikolog, specijalista za nenasilne društvene promene, ima svoj blog Tanjinkod. rs i autor je dokumentarnih i putopisnih emisija. Dok je radila emisiju „Ovo je Srbija” trudila se da ostavi poseban autorski pečat.

– U novinarstvu sam od 22. godine. Profesionalno i pre toga, kao srednjoškolka. Prve korake sam napravila u lokalnom Radio Valjevu tokom školske prakse. Sarađivala sam sa omladinskom redakcijom. Najponosnija sam na „Zavičajnu zbirku”, ciklus dokumentarnih emisija koje sam napravila kao Valjevka o slavnim Nenadovićima, književniku Milovanu Glišiću... Moja prabaka je iz kuće Mišića, pa sam snimila i dokumentarac o vojvodi Živojinu Mišiću. Volim da kažem da sam feministkinja. Ne zalažem se za dominaciju žena već za društvo u kome žene i muškarci imaju jednake šanse. Mislim da je dosta toga u poslednjih dvadesetak godina urađenom po tom pitanju. Zato volim što radim emisiju „Pravo na sutra”. Do sada smo uspeli da izbegnemo sve konfliktne situacije na terenu, tokom snimanja. Često smo u Prištini, Novo Brdu, Prizrenu...

Mi običan narod, mi smo veliki mučenici

Jednog dana možda će napisati i knjigu. Puna je utisaka.

– U Lipljanu ima malo Srba. Razgovarala sam sa Albancima iz tog kraja. Kažu da su za sve krivi političari i politika. „Mi običan narod, mi smo veliki mučenici koji ispaštaju sve to. Lepo smo živeli sa našim komšijama Srbima”. I Albanci u Prizrenu, gde ima Srba toliko da može na prste dve ruke da ih izbrojite, ne računajući one mlade ljude koji pohađaju bogosloviju slično govore. „Nama je žao naših komšija Srba. Mi smo se s njima lepo slagali. Neki drugi su nam ovo napravili...”

Svi negde žele da zaborave ova tužna vremena.


Komentari0
5a1d2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja