utorak, 01.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 14.01.2020. u 22:55 Aleksandar Apostolovski
UZ NOVI FELjTON „POLITIKE”: VUK DRAŠKOVIĆ

​Edip i svinge DOS-a

Posle dve decenije od formiranja Demokratske opozicije Srbije, niko od članova koalicije koja je srušila Miloševića, nije se setio značajnog jubileja iz novije političke istorije. Niko, osim kuma i osnivača
(Фото Небојша Марјановић)

„Imam nešto što čuvam godinama”, rekao mi je Vuk Drašković, a zatim iz vitrine u njegovoj kancelariji, izvadio podebeo materijal koji podseća na skriptu. Naslov do sada neobjavljenog, eksluzivnog materijala je: „Stenografski zapis o konstituisanju DOS-a”.

Posle dve decenije od formiranja Demokratske opozicije Srbije i prvog sastanka, održanog u sali SPO-a 10. januara 2000. godine, niko od članova koalicije koja je srušila vlast Slobodana Miloševića, nije se setio značajnog jubileja iz novije političke istorije. Niko, osim kuma i osnivača DOS-a Vuka Draškovića.

Konstitutivna sednica održana je u sali u kojoj je, priča se, obelodanjeno krunisanje kralja Milana za prvog kralja Srbije posle Kosova. Priča se i da je na zidu bila freska toga događaja, ali da su je komunisti 1945. godine zamalterisali.

Kako je sve, zapravo, počelo?

– Nepuna tri meseca posle zločina na Ibarskoj magistrali, pred kraj decembra 1999, povede se u mojoj kući priča o savezu protiv režima svih i svakog u opoziciji. Bez procenata, bez cenkanja, bez sujeta, bez ikakvih uslova. Da nas sve pomiri i okupi zajednička borba protiv državnog terorizma. SPO, Savez za promene, DSS, Novu demokratiju, Vojvođansku ligu, Seljačku stranku, nastajuću partiju generala Momčila Perišića, stranku Nebojše Čovića, sve i svakoga. Moji prijatelji su se zalagali za stranku Sulejmana Ugljanina, a ja sam, tvrdoglavo, bio za partiju Rasima Ljajića. Presekao sam onako kako sam ja hteo. Pošto sam te večeri, krstio i Depos i Zajedno, koaliciji ću, i treći put, dati ime. Predložiću ostalima da sastanak bude održan u prostorijama SPO, 10. januara 2000, i da se nazovemo Demokratska opozicija Srbije, skraćeno DOS – kaže Vuk Drašković.

Došli su svi, sem Zorana Đinđića. Vojislav Koštunica, Dragoljub Mićunović, Dušan Mihajlović, Rasim Ljajić, Žarko Korać, Vladan Batić, Momčilo Perišić, Nenad Čanak, Vuk Obradović, Mile Isakov, Jožef Kasa, Dragan Veselinov, Momčilo Trajković i vladika raško-prizrenski Artemije.

– Neki nisu ni govorili između sebe, a pljuštale su i uvrede. ,,Sa ovom režimskom slugeranjom neću ni da sedim za istim stolom!”, galamio je Čanak na Veselinova. ,,Ti si za psihijatriju!', sledio je odgovor. Nenad Čanak je napustio sastanak, ali sam ga stigao i zamolio da se vrati. I Perišić je hteo da ode. Trajković je osoran prema Koraću, Korać i Čanak prema Koštunici. ,,Šta će on ovde?” – upire Čanak prstom i na Dušana Mihajlovića. Stišavam buru, mirim ih i molim da svako svakome oprosti sve.

Kad je, napokon, posle pet sati žučne rasprave, razgovor priveden kraju i usaglašena svaka reč ,,Sporazuma o zajedničkoj strategiji borbe za vanredne demokratske izbore”, zapelo je oko samih potpisa.

– Lideri koji se nisu međusobno podnosili, a odbili su i da se na sastanku rukuju i pomire, nisu hteli ni da im potpisi budu zajedno ispod teksta dogovorenog Sporazuma. Rešio sam to predlogom da se potpišu tri Sporazuma i da ih ja, naknadno, spojim spajalicom. Jedino general Momčilo Perišić nije hteo ni sa kim, a Vojislav Koštunica je, da bi potpisao, zatražio saglasnost svog Glavnog odbora! Duže od dvadeset minuta, umoljavao sam Koštunicu, gotovo ga i preklinjao. Ostali su čekali i gunđali. Tek krštenom DOS-u, pretila je opasnost da izdahne pri porođaju njegovih majki. Koštunica je popustio i potpisao – priseća se Vuk.

Tog 10. januara 2000. godine, ljudi čije potpise je Drašković spajao spajalicom, postali su, a da to tada nisu mogli ni pomisliti, nova vlast u državi, a Vojislav Koštunica je, potpisom ispod Sporazuma, potpisao zapravo odluku o svom izboru za predsednika Jugoslavije.

U isti mah, tog 10. januara, Vuk Drašković je potpisao presudu o političkom ubistvu i svoje partije i sebe. Tako je ispalo.

Uz stalne čarke i mačevanje liderskih sujeta, nova i ,,totalna koalicija”, kako su je zvali, održavana je u životu. Vukovi saveznici gubili su sećanje na Ibarsku magistralu, pa je on bio jedini od lidera DOS-a koji je, 14. aprila, na Trgu slobode, na najmasovnijem mitingu ikada održanom u Srbiji, govorio o tom zločinu.

– Milošević je uzvratio upadom policije u prostorije ,,Studija B” i najbrutalnijim premlaćivanjem ljudi koji su demonstrirali protiv okupacije poslednjeg elektronskog glasila slobode. Hiljade ljudi, na Ravnoj Gori, kliče ,,Ustanak, ustanak!”, a taj poziv odjekuje i u centru Beograda, na novom mitingu DOS-a, nekoliko dana kasnije – priča Vuk.

Lider SPO mi otkriva da Zoran Đinđić, Vojislav Koštunica i on potom lete u Moskvu, na susret sa ministrom spoljnih poslova Igorom Ivanovim. Nije ih primio.

– Nas trojica osećali smo se jadno, a ja i dodatno zabrinuto. Svi momci iz mog novog obezbeđenja, koje sam odabrao posle ubistva Zvonka, Gage i Vučka, pohapšeni su na beogradskom aerodromu, pri mom povratku iz Moskve i strpani u zatvor zbog ,,nedozvoljenog nošenja oružja”. Kažem ,,pri mom povratku”, jer su se Koštunica i Đinđić vratili dan ranije. Bio sam ogoljen, bez ikakve zaštite. Dobih anonimnu poruku. Posle sahrane Boška Peroševića u Novom Sadu, Mira Marković i Slobodan Milošević pili su kafu sa šefom Službe Radomirom Markovićem. Čovek koji ih je posluživao, upravo im je unosio piće, kada je ona kazala da ,,bradato čudovište mora biti hitno likvidirano”! Konobar je procenio da se to odnosilo na mene i javio ,,nekome” ko će naći načina da budem upozoren. U strahu, sklonio sam se u Budvu i ne sluteći da idem na susret sa cevi prvog strelca Crvenih beretki – seća se šef SPO-a.

Nekoliko minuta pre ponoći, 15 juna bio je u svom stanu u Budvi, sam.

– Branko Berček, onaj isti koji će kasnije na Fruškoj Gori pucati u potiljak Ivanu Stamboliću i gurnuti ga u raku, prišunjao se na terasu i odande, kroz žaluzine na roletnama, pucao osam puta. Šest puta je promašio i dva puta pogodio. I oba puta u glavu. Preživeo sam te pucnje ali ne i pucnje prijatelja sa kojima sam osnovao DOS. Pustili su priču da atentata nije ni bilo, nego da sam pucao sam u sebe da bih podigao politički rejting u okviru DOS-a i za SPO prigrabio još više poslaničkih mandata. Tu morbidnu priču sa radošću je prihvatila režimska propaganda. Za kratko vreme, počelo je masovno osipanje SPO. Nisam mogao da dođem u Srbiju, a Srbija je verovala u te priče, pa je nekoliko stotina hiljada tradicionalnih birača prešlo u DOS iz koga su izbacili SPO. Pustiće i lažnu priču da oni nisu izbacili SPO iz DOS-a posle budvanskog atentata, nego da je to bila moja odluka – da napustim koaliciju koju sam osnovao. U knjizi Vilijema Montgomerija, objavljenoj posle 5. oktobra, možete naći njegovo svedočenje da je u Budvi, posle atentata na mene, razgovarao i sa mnom i sa Đinđićem i da sam ja pristao da povučem kandidaturu Voje Mihajlovića za predsednika Srbije i da podržim zajedničkog kandidata DOS-a Vojislava Koštunicu. I da je Mongomeri, posle razgovora sa mnom, otišao do hotela „Avala” i rekao: „Dogovoreno, Vuk pristaje”. Đinđić je odgovorio: „Mi Vuka u DOS-u ne želimo!”.

Čestitajući građanima Srbije Novu, 2001. godinu, Đinđić je doslovce rekao: „Ne znam šta je naš veći istorijski trijumf. Da li pad Slobodana Miloševića ili slom SPO”.

Niko iz DOS-a nije posetio Vuka posle budvanskog atentata, čak ga je samo jedan nazvao telefonom. Bio je to Žarko Korać.

Dok se vraćam u redakciju sa eksluzivnim materijalom, razmišljam da li je Vuk u pravu kada mi je rekao da je priča o DOS-u, srpska metafora o Sfingi i Edipu.

Sfinga je bacala u provaliju svakog ko nije znao odgovore na njena pitanja. Kad je Edip tačno odgovorio, Sfinga je skočila u provaliju.

Uspon i pad Vuka Draškovića nameću pitanje: ko je u Srbiji Edip, a ko sfinga? Najtačniji odgovor bio bi da srpska Sfinga u provaliju baca Edipe, zbog zločina što daju tačne odgovore.

Pad Slobodana Miloševića 5. oktobra, kruna je desetogodišnje borbe i žrtava SPO, kaže Vuk. Ta kruna pala je, kao usud, na pobednika. SPO nije preskočio izborni cenzus i našao se izvan republičkog parlamenta postmiloševićevske Srbije.

Komentari57
76649
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vjeko
Jedino pitanje koje se može postaviti je dal smo svesni šta je se desilo 5 okt i dal zbog toga nije izvršena lustracija otvaranjem arhive i koliko to utiče na stanje danas. Na ovo moramo odgovoriti da bi znali šta raditi i kuda ići. Znači moramo odrediti ciljeve a Srbija od 2000 ne zna koji su ciljevi. A kad se odrede ciljevi onda neka svako po na osob se odredi prema njima i podrži ih ili odbije. Ovako nema se šta odbiti ni podržati kad ne znamo ni gde idemo ni gde smo.
Ташко Васиљев
И, да потсетим Вука да је наводни атентатор (Берчек) другачије крвне групе од оне утврђене на месту злочина, а није му направљена нити ДНК анализа (у новије време обавезан 99-постотни доказ), што баца сумњу на пресуду.
Rale
Svedok sam tog vremena, i pamtim kakve su sve laži protiv Vuka i SPO-a, plasirali, liderčići, krnjeg DOS-a, i Miloševićeva, Državna bezbednost!
Ненад Рајковић
Ма хај'те молим вас. Са којим је доказима дотични поткрепио своје сведочење. ЦИА снајка. Апсолутна је истина да је Господин (нвс) Вук Драшковић сарађивао са страним службама, а са којим, то ја као слободни аналитичар никада нећу сазнати. Будите свесни да је данас сваки политичар на државној функцији под индиректном или директним дејством разних служби.
Rade
Dobar pisac, recit govornik!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja