utorak, 25.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48

Novinarstvo mi je suđeno

Moje želje su išle u jednom smeru, a onda je sudbina umešala prste i navela me na put na kojem sam danas srećna. I donela sam pravu odluku. Jer, obožavam svoj posao, kaže Aleksandra Makarić, novinarka TV Prva
Autor: Isidora Masnikovićčetvrtak, 16.01.2020. u 21:00
Александра Макарић (Фото: Марко Тодоровић)

Ona je mlada, lepa, pozitivna, vesela... Uvek spremna za nove radne zadatke... Ne odustaje i ne miruje... Voli da uči, napreduje... Kaže da je štreber i da nikada neće prestati da se obrazuje. Iako joj je tek 24, već je zamenik urednika emisije „Ekskluziv”, pohađa master studije iz komunikologije, a u maju će reći i sudbonosno „da” svom momku Nikoli, ljubavi iz fakultetski dana.

Nije nam bilo teško da se probijemo kroz saobraćajni kolaps i nađemo na prednovogodišnjoj kafi. Već na početku razgovora ruši onaj stereotip– da je novinarstvom želela da se bavi još od detinjstva, kako obično svi tvrde. Zapravo, želela je da se bavi medicinom. Do treće godine gimnazije nije bilo dileme. Alternativa joj je bila biologija budući da je išla na takmičenja iz ovog predmeta. Međutim, mama je, po nekom sopstvenom osećaju, a možda i zbog svojih davnašnjih želja da se bavi novinarstvom, prijavljuje na konkurs Prve televizije.

– Sećam se tog trenutka kada smo sedeli na plaži u Crnoj Gori i kada su mami javili da dođem na audiciju. Tada sam probala upravo za emisiju „Ekskluziv”. Dopalo im se kako radim i primljena sam na praksu u emisiji „Žene”. U ovu televiziju sam se odmah zaljubila. Jednog dana sam samo došla kući i mojima saopštila da želim da upišem novinarstvo i odmah počela da se pripremam za prijemni ispit. Pošto sam veliki tremaroš, u prvom trenutku nisam videla svoje ime na spisku primljenih studenata. Bila sam tužna. Ponovo iščitavam listu i – ugledam svoje ime na sedmom mestu. Umalo mi srce nije iskočilo od sreće – priseća se.

Ta euforija se nastavila i na fakultetu. Prestala je da ide na televiziju, posvetila se učenju. Bilo joj je veoma važno da diplomira sa dobrim prosekom. I tako je i bilo. Završila je FPN u roku, sa prosekom 9.55.

– Na trećoj godini studija moj momak je čuo da se traže nova lica za „Ekskluziv“. Otišla sam na televiziju, sela u park ispred zgrade TV Prva da porazgovaram sa urednicom Danijelom Buzurović. Energije su nam se odmah poklopile. Kao da se obrnuo krug. Posle četiri godine dolazim u istu emisiju u kojoj sam počela i zbog koje sam upisala fakultet. U tom trenutku mi je i na Fejsbuku „iskočila” uspomena – ja u studiju TV Prva, pre tačno četiri godine. Ova televizija i ova emisija su mi bile suđene – uzbuđeno priča.

I ne samo ova televizija, već novinarski posao. Pokazuje nam fotografiju iz albuma kada je kao dete na nekom događaju dala izjavu za tadašnji Ju info kanal.

Već dve i po godine je deo redakcije „Ekskluziva”. Uspela je da okonča fakultet zahvaljujući velikoj podršci urednice koja joj je izlazila u susret sa smenama, ali i postavila uslov – mora da završi studije ako želi da nastavi da radi.

Diplomirala je jutro nakon što se vratila sa najvažnijeg zadatka u karijeri – Venecijanskog festivala. Priseća se kako se po povratku za Beograd u kolima preslišavala jer je strahovala da neće stići na diplomski zbog brojnih radova na putevima. Ujutro je otišla da polaže ispit kod Sanje Domazet na onlajn novinarstvu i izašla iz zgrade kao diplomirani novinar. Njenoj sreći nije bilo kraja.

– Moje želje su išle u jednom smeru koji sam sebi zacrtala, a onda je sudbina umešala prste i navela me na put na kojem sam danas srećna. I mislim da sam donela pravu odluku. Jednostavno, obožavam svoj posao – kaže naša sagovornica.

Posebno će pamtiti olujnu noć u Parizu kada su naši odbojkaši osvojili zlatnu medalju. Aleksandra je tada bila u gradu svetlosti sa ekipom, ali drugim povodom, na Nedelji mode. Dobija iz redakcije novi zadatak – da sačeka naše zlatne momke ispred njihovog hotela.

– Jurili smo po nevremenu sa teškom opremom na leđima. Trebalo je da nađemo hotel. Probijali smo se kroz metro i nekako uspeli da dođemo do njega. Znali smo da su velika očekivanja u Srbiji i da su sve oči uprte u nas. Bilo je jako hladno, čizme su mi bile natopljene od kiše... Prošlo je deset uveče, sedeli smo na klupici ispred hotela na kiši, čekali, razmišljajući o tome da li će naši odbojkaši uopšte doći... Tada su još uvek bili protesti u Parizu. U jednom trenutku prolaze neki mladići, iz marice istrčava dvadesetak policajaca, opkoljavaju ih i privode, kao u akcionom filmu. I to pred našim očima, na mestu gde za koji minut treba da snimamo. Tada sam se uplašila da ćemo izgubiti priču. Međutim, sekunde su bile u pitanju. Čim su policijska kola otišla, pristigao je autobus sa našim sportistima. Laknulo mi je. Samo sam rekla – „Ivane, pali kameru!” Snimila sam sjajnu reportažu na koju sam veoma ponosna – uzbuđeno priča.

Opisuje nam rad sa kolegama i to da se svi lepo slažu i druže. Uživaju u proslavama rođendana. Običaj je da slavljenik legne na redakcijski sto sa tortom i poklonom i da se zajednički fotografišu. Priča nam kako je njenoj koleginici Isidori i njoj istog dana rođendan, tako da su im kolege kupile identične pidžame... To su ti njihovi neprocenjivi trenuci.

Najteže joj je bilo na samim počecima kada je bila najmlađa u redakciji i snimanja koja su podrazumevala duga čekanja napolju...

– Sećam se jednog od mojih prvih zadataka – slava koju su obeležavali i Novak Đoković i Boba Živojinović. Iako me je snimatelj podsetio da treba da se toplo obučem, kao svaka devojka, to nisam uradila. Smrzavala sam se, nisam ništa posebno uspela da snimim, pa sam se pitala da li sam uopšte za ovaj posao. Takve situacije su mi teško padale dok sam shvatila da je to priroda posla. Ali sam naučila trik – da na teren uvek ponesem voće, šaku badema, debele čarape – priča dok joj osmeh ne silazi sa lica.

Volela bi da za 20 godina iza sebe ima album kvalitetnih priča, da ima čime da se pohvali svojoj deci i da nema mrlju u karijeri. Takođe joj je želja da jednoga dana i sama osmišljava sadržaj, da sedi u režiji i utiče na stvaranje programa.

Svakoga dana zahvaljuje onom gore što je pronašla ljubav svog života. Zbog Nikole se preselila u Novu Pazovu. BG vozom ide na posao, ali je napravila mali „štek” za kupovinu kola. Za brak se odlučila pre svega zbog toga što su Nikola i ona najbolji prijatelji, što se mnogo smeju kad su zajedno, vole iste stvari i imaju zajedničke teme. I velika joj je podrška. On se ne bavi novinarstvom iako ga je diplomirao, a pored redovnog posla, noću svira gitaru i peva po klubovima.

Naša sagovornica ima malo slobodnog vremena. Uvek nešto uči. Prvo je to bila vožnja, pa španski jezik, a sada master studije... Voli da ide u teretanu, da pročita dobru knjigu. Više voli da sa prijateljima popije kafu nego da noću izlazi.

Tata Aleksandar, enterijerista, oduvek joj je govorio da znanje niko ne može da joj uzme. A deka Tihomir Tajhterović radio je na prelomu štampe u „Politici”. Tako da ništa nije slučajno… Istorija se ponavlja.

Aleksandra ima pet godine starijeg brata, ali i još petoro braće i sestara.

– Moj tata se tri puta ženio i ima sedmoro dece. Naša kuća je uvek bila puna dece, svi se lepo slažemo... Mi smo zaista neobična porodica. Od tate sam možda najviše i naučila o ljubavi. Iz razvoda mojih roditelja sam zaključila šta je ljubav i šta treba da tražiš u partneru. Moji su u jednom trenutku prestali da se razumeju, i zahvalna sam im što su se razišli nego da sam odrastala u svađi. S druge strane, da nije bilo tako, nikada ne bih imala moju sestricu Anđeliju koja mi je najbliža od svih. Trudim se da iz svake životne situacije izvučem nešto lepo – zaključuje Aleksandra Makarić.


Komentari1
ca004
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Саша Јовановић
Новинарство на Првој? У служби партије? Тешко да ту може бити и "н" од новинарстава.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja