četvrtak, 28.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 15.01.2020. u 16:00 Dragana Jokić-Stamenković

Po­ri­blja­va­nje ugro­ža­va pa­strm­ku u na­šim po­to­ci­ma

Ne­pri­hva­tlji­vo je da po­sle dva­de­set go­di­na is­tra­ži­va­nja pa­strm­skog fon­da u Sr­bi­ji i su­sed­nim ze­mlja­ma na be­o­grad­skom Bi­o­lo­škom fa­kul­te­tu i da­lje bar pet de­ce­ni­ja za­o­sta­je­mo za sve­tom u oču­va­nju ove ri­blje po­pu­la­ci­je, ka­že prof. Pre­drag Si­mo­no­vić
По­точ­на па­стрм­ка из ду­нав­ског сли­ва (са Црног Тимока) (Фо­то При­ват­на ар­хи­ва)

Po­ri­blja­va­nje je ši­rom sve­ta pre­po­zna­to kao ugro­ža­va­nje jer iza­zi­va gu­bi­tak ori­gi­nal­ne bi­o­lo­ške ra­zno­vr­sno­sti po­toč­ne pa­strm­ke, što se u po­sled­njih de­se­tak go­di­na vi­di i kod nas, tvr­di dr Pre­drag Si­mo­no­vić, re­dov­ni pro­fe­sor Bi­o­lo­škog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du i na­uč­ni sa­vet­nik In­sti­tu­ta za bi­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja „Si­ni­ša Stan­ko­vić”. Ape­lu­ju­ći da se za­u­sta­vi ta prak­sa, ko­ju u po­sled­nje vre­me pro­mo­vi­šu „Sr­bi­ja­šu­me”, on is­ti­če da su od 2000. go­di­ne u mno­gim ov­da­šnjim re­ka­ma, čak i onim ko­je ni­su in­te­re­sant­ne ri­bo­lov­ci­ma, na­đe­ne no­ve po­ri­blja­va­njem une­te va­ri­jan­te po­toč­ne pa­strm­ke. Upr­kos sve­mu to­me, ka­že, ni­je bi­lo re­a­go­va­nja nad­le­žnih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja na ta­kvo po­gre­šno po­stu­pa­nje, bez ob­zi­ra i na svet­sku te­o­ri­ju i is­ku­stve­nu prak­su. Pro­fe­sor Si­mo­no­vić is­ti­če da je po­ri­blja­va­nje pa­strm­skih vo­da Sr­bi­je pre­ma tre­nut­no va­že­ćim Pro­gra­mi­ma upra­vlja­nja ri­bar­skim pod­ruč­ji­ma, o ko­me je ne­dav­no pi­sa­no u na­šem li­stu, za­sta­re­lo i na­uč­no do­ka­za­no lo­še.

– Teh­no­lo­gi­ja pro­iz­vod­nje mla­đi po­toč­ne pa­strm­ke u uz­goj­nim po­to­ci­ma, ko­jom su u „Sr­bi­ja­šu­ma­ma” tek sad ovla­da­li, po­zna­ta je još od 1748, kad je pr­vi put pri­me­nje­na u Vest­fa­li­ji. Ne­pri­hva­tlji­vo je da po­sle dva­de­set go­di­na na­ših is­tra­ži­va­nja pa­strm­skog fon­da Sr­bi­je i su­sed­nih obla­sti i da­lje bar pe­de­set go­di­na za­o­sta­je­mo za sve­tom u nje­go­vom oču­va­nju. Bi­lo bi ko­rekt­no po­nu­di­ti či­ta­o­ci­ma i dru­ga­či­je gle­di­šte u od­no­su na prak­su ko­ju po­me­nu­to pred­u­ze­će tre­nut­no spro­vo­di na re­ka­ma Sta­re pla­ni­ne, Zla­ti­bo­ra i Go­li­je – is­ti­če pro­fe­sor Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du i do­da­je da iza nje­go­vih tvrd­nji sto­je is­tra­ži­va­nja ko­ja od 2000. go­di­ne spro­vo­di tim Cen­tra za ge­no­ti­pi­za­ci­ju ri­bo­lov­nih re­sur­sa Bi­o­lo­škog fa­kul­te­ta.

Po­toč­na pa­strm­ka (Foto P. Simonović)

Oni od ta­da, ni­zom po­stu­pa­ka, pra­ve po­pis svih po­pu­la­ci­ja po­toč­ne pa­strm­ke Sr­bi­je, struč­no re­če­no, spro­vo­de nji­ho­vu in­ven­ta­ri­za­ci­ju.

Isto ra­de i u Cr­noj Go­ri i Hr­vat­skoj, u sa­rad­nji s ta­mo­šnjim ko­le­ga­ma. Sve­do­ci su da se na na­ve­de­nim pod­ruč­ji­ma na­glo sma­nju­je autoh­to­nost po­pu­la­ci­ja po­toč­ne pa­strm­ke, iako su pre­ma po­seb­no­sti ge­ne­ti­ke one zna­čaj­ne u svet­skim raz­me­ra­ma. Pro­fe­sor is­ti­če da je ne­po­bi­tan uzrok tog na­ru­še­nja po­ri­blja­va­nje po­to­ka i re­či­ca pa­strm­kom iz mre­sti­li­šta, a da ta­kva štet­na prak­sa pro­is­ti­če iz za­sta­re­log na­či­na upra­vlja­nja tim pod­ruč­ji­ma, na šta do­sad ni nad­le­žno Mi­ni­star­stvo za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne, ni­ti Za­vod za za­šti­tu pri­ro­de Sr­bi­je ni­su ima­li ni­ka­kve pri­med­be.

– Sum­nja­mo i da su na­ša mre­sti­li­šta pred­sta­vlja­la pri­hvat­ne sta­ni­ce jef­ti­ni­je pa­strm­ske mla­đi iz mre­sti­li­šta iz okru­že­nja, Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, na pri­mer. Zbog ne­po­sto­ja­nja do­ku­men­ta­ci­je, to je ne­mo­gu­će do­ka­za­ti. Me­đu­tim, is­tra­ži­va­nji­ma smo pro­na­šli mo­le­ku­lar­ne mar­ke­re ko­ji na to s ve­li­kom ve­ro­vat­no­ćom uka­zu­ju. Mo­ti­va­ci­ja for­si­ra­nja po­ri­blja­va­nja je vi­še­sloj­na, ali je u nje­noj osno­vi ma­te­ri­jal­ni in­te­res. Sto­ga je de­kla­ra­ci­ja o ne­ko­mer­ci­jal­nom ka­rak­te­ru pro­jek­ta „Sr­bi­ja­šu­ma” upit­na, po­seb­no po­sle oče­ki­va­nja da ga dr­ža­va sub­ven­ci­o­ni­še. Ona pred­sta­vlja po­pu­li­zam, a iza to­ga uvek sto­je pri­kri­ve­ni ma­te­ri­jal­ni in­te­re­si. Sve to ana­li­zi­ra­no je i ob­ja­vlje­no 2017. go­di­ne u SAD – na­gla­ša­va pro­fe­sor Si­mo­no­vić i uka­zu­je i na po­gub­ne efek­te de­ri­va­ci­o­nih ma­lih hi­dro­e­lek­tra­na po pa­strm­ski fond i neo­dr­ži­vo na­sto­ja­nje da se oni uma­nje pro­mo­vi­sa­nim po­ri­blja­va­nji­ma.

Lomnica kod Kruševca, na Jastrepcu (Foto Pre­drag Si­mo­no­vić)

Pri­rod­ni mrest je je­di­no re­še­nje

Iako su ra­ni­je ve­štač­ki mrest i po­ri­blja­va­nje ra­di po­bolj­ša­nja sta­nja pa­strm­skog fon­da sma­tra­ni na­pret­kom, u no­vi­je vre­me ja­sno su na­gla­še­ni ne­ga­tiv­ni efek­ti po­ri­blja­va­nja mla­đi iz ve­štač­kog mre­sta, ma­kar ona bi­la do­bi­je­na od ro­di­telj­skih ma­ti­ca uze­tih iz pri­ro­de. Gru­pa emi­nent­nih evrop­skih bi­o­lo­ga da­la je 2010. go­di­ne osnov­ne pre­po­ru­ke za oču­va­nje autoh­to­no­sti pa­strm­skih fon­do­va i na­gla­si­la opa­snost od po­ja­ča­nog ukr­šta­nja pa­strm­ke u srod­stvu, ne­mi­nov­nog sma­nje­nja vi­tal­no­sti ta­kvih po­pu­la­ci­ja i opa­da­nja nje­ne broj­no­sti.

– To vo­di na­me­ta­nju stal­ne oba­ve­ze na­stav­ka po­ri­blja­va­nja ra­di za­dr­ža­va­nja broj­no­sti i ri­bo­lov­ne atrak­tiv­no­sti, ali i ne­iz­be­žnom gu­bit­ku autoh­to­nog ka­rak­te­ra ta­kvih po­pu­la­ci­ja. A kad jed­nom, iz bi­lo kog raz­lo­ga, pre­sta­ne mo­guć­nost da­ljeg po­ri­blja­va­nja, ta­kve po­pu­la­ci­je po­toč­nih pa­strm­ki pot­pu­no pro­pa­da­ju ili du­go „bo­lu­ju” i opo­ra­vlja­ju se. Ume­sto po­gub­nog po­ri­blja­va­nja, neo­p­hod­no je obez­be­di­ti ne­sme­tan pri­rod­ni mrest po­toč­nih pa­strm­ki u na­šim vo­da­ma, ri­bo­ču­va­re ko­ji će bri­nu­ti o njoj, nje­nom na­pret­ku i oču­va­nju, od­no­sno me­ra­ma za­šti­te ko­je tre­ba pri­me­nji­va­ti. Pri­rod­ni mrest je naj­vi­še ugro­žen kri­vo­lo­vom u tom pe­ri­o­du ka­da je pa­strm­ke naj­lak­še vi­de­ti i ulo­vi­ti – ape­lu­je pro­fe­sor Bi­o­lo­škog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du.

Komentari5
d9769
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mirjana
Hvala autoru na odličnom tekstu, a i Politici na objavljivanju. Potočne pastrmke su samo model po kome se urušava ne samo živi svet u prirodi nego i socijalni odnosi u ljudskom društvu. U zamenu dobijamo privid originala- hibridne i GMO sorte biljaka i životinja, uskoro i klonirane ljude, a socijalni odnosi više nisu ni pokušaj imitacije prirodnog
Branislav
Незнам коме прије да се захвалим за овај прекрасан текст, Политици или проф. Пре­драгу Си­мо­но­вићу. Мишљења сам да наши научници имају још доста других примера од користи. Остаје само питање, како се одбранити од жељеног профита поједица. Бојим се да ако се овоме, и не само овоме, не приђе у решавање што пре, наредне генерације (јер ја сам времешан човјек) ће то скупо да кошта. Оваке грешке се тешко исправљају.
Nikola Vuković
Сјајан чланак захваљујући посвећеном раду професора Симоновића, који је личним ангажовањем убризгао своја знања у природу домовине. Редак пример инжењерског ангажовања науке за опште добро. Једини пут нашег опоравка у сваком смислу је слушање струке и поступање по томе без сувишних коментара. Све што је написано је потпуно тачно и једном за свагда шумари морају научити да су лужњаци и сомови, борови и пастрмке непоновљиви елементи екосистема где год да су, а не економска категорија.
Marinko
Lepo, samo što su te reke i ti potoci kod nas uništeni, Male Hidroelektrane su u trendu, ko koga pita uopšte za pastrmke!
zoran
Dobra tema i dobar tekst..respect

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja