četvrtak, 27.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:50
Predsednik Srbije pitao premijerku

Je l’ živ Goran Trivan?

Zagađen vazduh nije novost, ali je dobra vest u smislu podizanja ekološke svesti, smatra prvi čovek ekologije Goran Trivan dok žitelji većine gradova u Srbiji teško dišu, traže pomoć lekara i nastoje da što manje vremena provode napolju
Autor: Višnja Aranđelovićčetvrtak, 16.01.2020. u 10:46
Чекајући кошаву: Београд (Фото EPA-EFE/Andrej Cukic)

„Je li ti živ ministar koji je zadužen za životnu sredinu?” Ovo pitanje nisu postavili juče premijerki Ani Brnabić protivnici izgradnje malih hidroelektrana koji čekaju davno obećane izmene zakona, ovo je reakcija predsednika Aleksandra Vučića na vest da je sazvan hitan sastanak vlade zbog zagađenja vazduha. O kritikama predsednika Srbije Trivan je saznao kada smo ga zamolili za komentar. Međutim, prozivka ga je zatekla nespremnog jer je rekao da je sve vreme bio na sastancima.

Zabrinutost građana zbog alarma koji ovih dana upozorava na opasnosti koje vrebaju iz vazduha skoro da je prerasla u histeriju – ne veruju podacima nacionalne agencije koja kaže da stanje nije alarmantno, a iz domena ekologije ovaj problem se preselio u političku arenu. Opozicija sve češće loš kvalitet vazduha pripisuje nesposobnosti vlasti, pa poznavaoci javnog mnjenja upozoravaju da ova priča može da naškodi vladajućoj stranci više nego stvarne i fabrikovane afere.

Za ministra ekologije Gorana Trivana zagađen vazduh nije novost i on zabrinutost građana posmatra kao dobru vest u smislu podizanja ekološke svesti. Primećuje li ministar maglu?

– Javnost je sada osetljivija na probleme iz životne sredine, što je i bio cilj ovog ministarstva – kazao je za „Politiku” Trivan, ponavljajući ocenu Vučića da kvalitet vazduha opada s povećanjem standarda.

Ipak, i predsednika i ministra demantuju podaci prema kojima je Srbija prvak po emisijama zagađujućih materija u vazduhu upravo uzimajući u obzir naš BDP i broj stanovnika.

Prvi čovek ekologije odbacuje i napade da njegovo ministarstvo ne radi dovoljno na prevazilaženju ovog problema i zamerke da prečesto lopticu prebacuje u tuđe, odnosno u dvorište lokalnih samouprava.

– Ministarstvo je uradilo sve što je u našoj moći i našoj nadležnosti. Razgovarali smo s lokalnim upravama, upozoravali da su u obavezi prema Zakonu o zaštiti vazduha da donesu planove... Od njih 145, samo je 65 odgovorilo da ima taj dokument. I to će proveriti naša inspekcija – objašnjava Trivan.

Kao rešenje ministar navodi da se nada zabrani uvoza evro 3 vozila do 2021. godine. Kako kaže, ministarstvo podizanju kvaliteta vazduha može da doprinese samo još „pošumljavanjem, ostalo je uglavnom u domenu Ministarstva energetike”.

Rešenje ovog problema je novac – čist vazduh u evrima nas košta oko 2,4 milijarde. Toliko je potrebno uložiti da se isprave posledice koje je na životnu sredinu ostavila produžena tranzicija privrede, loše poslovanje državnih preduzeća i nizak nivo svesti. A najviše ulaganja se očuje od države jer su najveći zagađivači preduzeća u državnom vlasništvu – EPS, RTB „Bor”, „Azotara”, „Petrohemija”, gradske toplane...

Gde je Srbija na listi zagađenih država? Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga da li verujete nacionalnoj agenciji ili aplikacijama. Dok nadležni smatraju da je ispravno ono što kaže Agencija za zaštitu životne sredine, treba imati na umu ipak da ni oni nisu sasvim precizni. Naime, Srbija raspolaže s tridesetak mernih stanica i više od 200 opština i gradova. Drugim rečima, dok znamo šta udišu Valjevci, Beograđani, Smederevci, nepoznanica je kakva je situacija, recimo, u Novom Pazaru ili Leskovcu. Osim što u nekim ne postoje, u pojedinim gradovima merenja se još obavljaju i manuelnim mernim stanicama. Takođe, nije retkost da se prati samo deo spektra zagađujućih supstanci zbog nedostatka novca. Ogromna ulaganja su razlog i što je nabavka modernih, automatskih mernih stanica za gradske zavode, kojima je povereno da prate kvalitet vazduha, skoro pa nemoguća misija. Tako se otvara pitanje i spremnosti lokalnih samouprava da istinski pomognu u poboljšanju kontrole kvaliteta vazduha. Zašto? Možda zato što zakon nalaže da čim se oglasi alarm moraju da prave i plan i otklanjaju zagađenje.

Iako nevidljiv, zagađen vazduh je opasno oružje. Prema statistici Svetske zdravstvene organizacije, godišnje odnese više od 6.000 života.

Gas-maske, zatvaranje u stanove, kupovina prečišćivača vazduha, šta je rešenje u ovim danima? Pulmolog dr Branimir Nestorović ima jednostavno rešenje – vuneni šal.

– Najbolje je i za decu i za odrasle da se zamotaju u vuneni šal, zato što gram vune zadržava oko gram vode, a ona je odličan prečišćivač. Takozvane nano-maske nisu najpogodnije jer su teške, kada se izmokre nisu više dobre za upotrebu – pojašnjava dr Nestorović.

Ukoliko ne možete da izdvojite oko 100 evra za prečišćivanje vazduha, ništa ne košta da počnete da primenjujete savete lekara – stanove nikako ne provetravati rano ujutru ili uveče jer su tada najveća aerozagađenja. Takođe, poželjno je umiti se po ulasku u kuću jer se otrovne čestice lepe za kožu, a odatle dospevaju u krvotok.

– Statistički podaci ukazuju da zagađen vazduh može biti i uzročnik moždanog udara. Kada su u Tokiju bila velika zagađenja, infarkti su bili češći od četiri do šest puta – dodaje dr Nestorović.


Komentari57
aecb9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Velimir Nestorovic Magistar Ekologije i zastite na radu
Imam pitanje za mog uvazenog prezimenjaka? A koje boje sal preporucuje? A ja mislio da samo HEPA filteri zadrzavaju cestice od 3 nikrona u kolicini do 9.99 mikrona po kubnom metru u trajanu od 24 sati rada, kada ono i vuna..pa dobro imamo bar dosta ovaca za sisanje ako mogu i ovnovi krenuo bih od Gorana Trivana.
Siniša Stojčić
Evo ga u Kladovu
Петар Петровић
Држава је успела да доведе гас али није способна да запосли своје људе и индустрију за милион гасних прикључака и пећи на гас. Шалу на страну: Сунце, ветар, Кошава, Триван... Цео свет се гуши од загађења. Пенсилванији је загађенија од Моравске долине, исто од термоелектрана. Немачка избацује термоелектране до 2030. За смањење загађења, поред свих осталих фактора, ГАС је најважнији као и наша способност да га што више искористимо.
Ненад Рајковић
035 , сама чињеница да се зове генератор значи да он генерише дакле производи струју. Нисам сигуран али мислим да нема дугме за самостално окретање.
035
Од свих функција ветропаркова најмање је важна производња струје . Најважнија је да се покажу као потенцијална алтернатива фосилним горивима , како би се могло кренути у трговину угљендиоксидом . Са даљим затирањем флоре доћи ће и до трговине кисеоником , чим његов удео у ваздуху падне за који промил . То је у ствари она стаклена башта у којој ће живети човечанство , а на свим импутима ће бити инсталирани мерачи : вода , Сунце , ђубриво , семе , угљендиоксид , кисеоник , ветар ...
Preporučujem 4
Dr Slobodan Devic
Resenje je u unapredjenju tehnologija za koriscenje sunceve energije. Ali, avaj, sta bi onda radili ... (naveo bih ko, al onda komentar ne bi objavili)

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja