četvrtak, 27.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:50

Istomišljenici odbili da se rukuju

Pred prve partijske izbore na kojima se bira kandidat za mesto šefa Bele kuće, u Demokratskoj stranci se međusobno napadaju i oni nominovani koji su se dosad podržavali
Autor: Jelena Stevanovićčetvrtak, 16.01.2020. u 19:19
Ели­за­бет Во­рен није хтела да пру­жи ру­ку Бер­ни­ју Сан­дер­су (Фото Бета/АП)

Da li žena može da pobedi Donalda Trampa, pitanje je koje je obeležilo poslednju debatu demokratskih predsedničkih kandidata, pokazavši da su stranački izbori pred vratima i da više ne važe „sporazumi o nenapadanju”.

Iako se Berni Sanders i Elizabet Voren, dvoje najprogresivnijih kandidata u Demokratskoj stranci, dosad nisu međusobno kritikovali, preksinoć su krenuli jedno protiv drugog. Sukob je nastao zbog toga što je senatorka iz Masačusetsa optužila kolegu da joj je u privatnom razgovoru 2018. rekao da žena ne može da pobedi na ovogodišnjim predsedničkim izborima.

Poslednje suočavanje pred prve partijske izbore, u Ajovi, održano je u glavnom gradu ove države, Demojnu, u organizaciji Si-En-Ena i lista „Demojn redžister”. Učestvovali su i bivši potpredsednik Džo Bajden, senatorka iz Minesote Ejmi Klobučar, bivši gradonačelnik Saut Benda u Indijani Pit Butidžidž i biznismen Tom Stajer. Na pitanje šta misli o navodnom Sandersovom stavu, Elizabet Voren je podsetila su samo ona i senatorka Klobučar od svih ljudi na podijumu uvek pobeđivale republikanske rivale. Sanders je negirao da je imao takav komentar i podsetio da je pre četiri godine podržao Hilari Klinton. Posle debate, Elizabet Voren je odbila da se sa njim rukuje.

Kako uglavnom dele stavove prema svemu – na primer, jedini su demokratski kandidati koji podržavaju uvođenje državnog zdravstvenog osiguranja – Elizabet Voren i Berni Sanders se dosad nisu napadali. Da se to menja, prvi je ove nedelje javio „Politiko”, saznajući da će Sandersov izborni štab ubuduće kritikovati nekadašnju profesorku prava na Harvardu kao kandidatkinju koja može da dopre samo do visoko obrazovanih i bogatih (iako liberalnih) Amerikanaca, dok senator privlači i siromašnije građane. Prema oceni analitičara, kandidati sa krajnjeg levog krila stranke shvataju da uživaju približno istu podršku u biračkom telu i da pred izbore u Ajovi početkom sledećeg meseca moraju da istaknu i razlike.

Iako su svi pretendenti na demokratsku nominaciju osudili ubistvo iranskog generala Kasema Solejmanija, njihovi suprotstavljeni spoljnopolitički stavovi su izbili na videlo kad je Sanders podsetio da je Bajden podržavao rat u Iraku, „najveću spoljnopolitičku grešku u istoriji zemlje”.

Samo su se Elizabet Voren i Berni Sanders založili da se američka vojska povuče sa Bliskog istoka, dok su ostali kandidati istakli da deo trupa treba da ostane tamo.

„Moramo da promenimo stav da na svetska žarišta odgovaramo tako što šaljemo američke vojnike”, istakla je Elizabet Voren.

Bajden je priznao da je napravio grešku kad je glasao za invaziju, ali je istakao da se američka vojska povukla iz Iraka u vreme dok je on bio druga najvažnija ličnost u Beloj kući. Prema oceni medija, najjači kandidat za demokratsku nominaciju najbolje je prošao u Demojnu jer su se ostala dva najsnažnija pretendenta, Elizabet Voren i Berni Sanders, okrenuli jedno protiv drugog umesto protiv njega. Obamin potpredsednik ima najveći rejting na nacionalnom nivou, ali u državama gde se održavaju prvi izbori, Ajovi i Nju Hempširu, nije u vođstvu ili je njegovo vođstvo minimalno. Iako ne donose mnogo glasova, Ajova i Nju Hempšir imaju veliki uticaj na izbore jer su prva mesta na kojima kandidati odmeravaju snage.

Nekadašnji gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg je preskočio debatu, a preskače i izbore u malim državama, nadajući se da će zaostajanje u glasovima nadoknaditi pobedama u Kaliforniji ili Teksasu. Njujorški milijarder je tek u novembru objavio kandidaturu, ali je u kampanji već potrošio 200 miliona dolara ličnog novca, odbijajući donacije. Istraživanja pokazuju da je zasad na petom mestu.


Komentari0
c66dc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja