sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43

Glavni grad planira prodaju Apoteke „Beograd”

Šta bi novi vlasnik ovakvog sistema doneo zaposlenima, ali i pacijentima koji su navikli da lekove kupuju baš u njihovim objektima, još nije sasvim jasno
Autor: Danijela Davidov-Kesarčetvrtak, 16.01.2020. u 21:00
(Фото Д. Јевремовић)

Posle prodaje Centra „Sava” i „Beograđanke”, grad planira da proda Apoteku „Beograd”, najavio je juče Goran Vesić, zamenik gradonačelnika.

– Prodaćemo u budućnosti apotekarske ustanove jer bi glavni grad, kao i svi moderni gradovi, trebalo da se bavi onim što pruža građanima, a to je komunalni sistem i nema potrebe da se bavi poslovima koji nisu komunalna delatnost – rekao je Vesić.

S mrežom od 124 apoteke na teritoriji 17 beogradskih opština, Apoteka „Beograd” je jedinstvena zdravstvena ustanova takve vrste na Balkanu i jugoistočnoj Evropi uopšte. Na njihovom sajtu se navodi da zapošljavaju 1.035 radnika, 480 diplomiranih farmaceuta, 331 farmaceutskog tehničara i 224 radnika drugih profila neophodnih za nesmetan radni proces u velikom sistemu, kao i da imaju 69 specijalista iz raznih oblasti, dva magistra i jednog doktora farmaceutskih nauka.

Šta prodaja ovakvog konglomerata znači za zaposlene, ali i za kupce koji su navikli da lekove kupuju baš u njihovom objektima, još nije sasvim jasno. Jasminka Bjeletić, direktorka Apoteka „Beograd”, kaže za „Politiku” da ne zna ništa o prodaji ove ustanove, kao i da je grad Beograd njihov osnivač koji ima pravo da odlučuje o sudbini apoteka.

S druge strane, Dragutin Rajevac, iz Saveza privatnih apotekara Srbije, smatra da će takva odluka doneti dosta promena u radu državnih apoteka i da će mnogi, posle nekog vremena verovatno dobiti otkaz.

– Niko neće da drži u popodnevnoj smeni u jednom objektu, kada nema mnogo posla, šestoro ljudi, kazaće da im se ne isplati. Verovatno će novi vlasnik neke objekte zbog dobrih lokacija da pretvori, na primer, u kafiće. Onaj ko razmišlja da kupi državne apoteke sigurno zna da je ta ustanova predimenzionirana i ako želi da nastavi celokupnu delatnost, moraće ozbiljno da se pozabavi reorganizacijom. Možda se dogovori da dve godine ne bude otpuštanja, ali kasnije će sigurno do toga doći – smatra Rajevac.

Naš sagovornik ističe da ipak državne apoteke drže balans, ali da ogroman broj nema stručni kadar, da ne postoji adekvatna kontrola jer njih nikad ne kažnjavaju za propuste za razliku od privatnih farmaceutskih radnji.

– Ko god je došao u Srbiji do nekog novca, ima želju da otvori apoteku jer misli da ona donosi veliku dobit. Kada se upusti u to i vidi da to nije baš tako, onda odustaje. Ali onome ko bude želeo da kupi državne apoteke biće najvažnije lokacije i dobri lokali u kojima se one nalaze. A država verovatno želi da se rastereti gubitaša – dodaje Rajevac.

Doktor Draško Karađinović, iz Udruženja „Doktori protiv korupcije”, smatra da je prevaziđen model rada po kojem funkcionišu državne apoteke, ali da podržava nameru države da se stvari u ovom sektoru raščišćavaju. Međutim, po njegovom mišljenju, nema sumnje da će biti problem na koji će način biti izvedena privatizacija.

– Apotekari su zdravstveni radnici, a ne trgovački putnici. Logično je da svaka apotekarska jedinica bude data u zakup ljudima koji već tu rade, to jest da se njima najpre ponudi da se nekako udruže i ostanu tu gde jesu. Druga mogućnost je da sve objekte kupi neka veledrogerija, što nije u redu jer će tako stvoriti monopol – naglašava dr Karađinović.

Vesićeva najava nije jedina koja se čula o promeni vlasništva srpskih apoteka. U nekim gradovima apoteke koje su poslovale s velikim gubicima izdate su u zakup na vremenski period do 15 godina. Do koncesije je došlo u Novom Sadu, Zrenjaninu, Šapcu, Sremskoj Mitrovici… U nekim objektima je zadržana delatnost, ali ima slučajeva da su na mestu apoteka otvarane banke, turističke organizacije… Do toga je moralo da dođe, kako je svojevremeno objašnjavano, zbog velikih dugova državnih apoteka u Srbiji, koji nadmašuje 12 milijardi dinara. Veliki broj farmaceuta i tehničara je morao da ode, uz otpremninu.

U Ministarstvu zdravlja za „Politiku” kažu da podržavaju način rešavanja problema apoteka s nagomilanim dugovima tako da se one izdaju u zakup privatnim apotekama jer nesumnjivo imaju ogromne probleme u radu.

– Njima su rukovodile lokalne samouprave, stvorili su se veliki dugovi. Nama je važno da apoteke zadrže funkcionalnost i da budu u službi građana – dodaju u Ministarstvu zdravlja.

Podsećanja radi, prva državna apoteka u Srbiji otvorena je u Kragujevcu 1836. godine, po nalogu Državnog sovjeta, a osnovao ju je magistar farmacije Pavle Ilić. Apoteka je dva puta preseljavana u Beograd: prvi put 1839, gde je bila samo osam meseci, a drugi put 1841. godine.


Komentari26
5916d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tanja
U društvenom samoupravljanju SFRJ, osnovač Apotekarske Ustanove Beograd šezdesetih godina prošloga veka je državni sistem od Republike preko nadležnog Mistarstva i opština. Samoupravno pravo građana, na zdravstvenu zaštitu u dostupnosti lekova, uvećava postojeću mrežu apoteka. Odlučivanjem u planskoj proizvodnji i raspodeli sredstava stečenih radom, zaposleni raspodeljuju na prostorni zakup, opremanje itd. AUBeograd sa oko 140 apoteka, postojećih tada i danas, u restituciji kap
Ariel
Da pojasnim nesto.Drzavne apoteke koje rade nisu propale.One rade u nelojalnoj konkurenciji gde im je nametnuta javna nabvka koju privatne apoteke nemaju.Sva marza od lekova izdatih na recept ide fondu dok je privatniku i to zarada.Iako pripadaju opstinama plate zaradju sami i sami ih isplacuju-ne daju se iz opstinskog budzeta pa samim tim nisu opstinama na teretu. U drzavnim apoteka svi farmaceuti su sa Beogradskog univerziteta za razliku od privatnih gde je sve vise farmaceuta koji zavrsavaju
Trifun
Dezurne kriticare,koji prolevaju "krokodilske suze" zbog prodaje Apoteke "Beograd",treba podsetiti da je komunizam u svetu propao padom "Berlisnskog zida",a u Srbiji rusenjem Brozove YU/socijalist.samoupravljanja..Srbija se,kao i ogromna vecina sveta,opredelila za kapitalizam..Kao sto devojka ne moze biti "malo trudna",tako ni drzava ne moze biti "malo u kapitalizmu,malo u soc.samoupravljanju"..Posao drzave nije da se bavi komerc.poslovima,nego da stvari uslova da se komerc.firme njime bave..
Tanja
Apoteke su zdravstvene ustanove u sistemu zdravstvene zaštite. Primer Švedske pokazuje da kapitalizam ne mora biti i zločinački, kada se obuzdaju najniži nagoni kapitalizma. U celokupnom zdravstvenom sistemu, država je u Švedskoj zadužena i za apoteke. Samo državna kompanija Apoteket, može da distribuira lekove pacijentima i bolnicama. Takođe, cenu lekova određuje država.
Preporučujem 1
Danilo
Upoređivati farmaciju, sa komercijalnim moze samo neko ko ne zna da je apoteka zdravstvena ustanova, a ne prodavnica.
Preporučujem 17
liber esto
Samo da se zna: apoteka je zdravstvena ustanova, od javnozdravstvenog značaja. I svako opštinsko sjedište mora imati javnu apoteku kojoj profit ne smije biti prioritet. Ne mora svaka posjeta apoteci završiti lijekom; to nekad može biti savjet za dobro zdravlje. S druge strane većina vlasnika privatnih apoteka, ne dozvoljava da iko izađe iz apoteke praznih ruku, čak i ako se bez recepta traže antibiotik ili psihofarmak. A zna se koliki je to javnozdravstveni rizik. Ne činite to ljudi, aman!
ycamrahp
Upravo tako. Prodavaće se lekovi kao što se prodaju krompiri, cigare... jer pacijent iz privatne apoteke ne sme da izađe praznih ruku. Gazda motri! Koga briga za struku. Bitan je profit. A i naši lideri, samozvani eksperti, su polupismeni. Kakav narod, takvi i lideri.
Preporučujem 30
Logika "slobodnog tržišta"ima i efekte
Nekada u "zlom komunističkom sistemu " ( iako komunizam nigde i nikada nije ostvaren nego samo postavljen kao veoma daleki cilj slično" ulasku u EU")na nivoima opština se planiralo koliko će biti potrebno samoposluga , bioskopa, apoteka ili i ambulanti... ) Ako se pojavi potreba kupca apoteka da mu te nepokretnosti donose više novca kao samoposluge određenog lanca ili mesta za " džek pot " broj apoteka će se rapidno smanjiti .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja