četvrtak, 20.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:50

Svetske nestašice pogurale cenu maline

Drastičan pad proizvodnje u Čileu izazvao jagmu za ovim voćem, što je dovelo do poskupljenja i u Srbiji
Autor: Ivana Albunovićpetak, 17.01.2020. u 08:00
Наредна сезона могла би да буде профитабилнија за домаће произвођаче (Фото Д. Јевремовић)

Zbog loših vremenskih uslova i drastičnog pada prinosa maline u Čileu za ovim voćem trenutno vlada velika potražnja u svetu. To je dovelo do rasta otkupnih cena za oko 30 odsto na svim tržištima, pa tako u Srbiji.

Čile je, uz Srbiju, poslednjih decenija među najvećim proizvođačima i izvoznicima malina u svetu, pa se nestašica odražava na poskupljenje. Ako se taj trend nastavi, nezvanične su procene da bi naredna sezona mogla da bude profitabilnija i za domaće proizvođače.

U 2019. otkupna cena maline na domaćem tržištu bila je od 140 do 180 dinara, u zavisnosti od sorte. Procenjuje se da će ove godine, ako proizvodnja bude stabilna, otkupljivači za „miker” plaćati minimalno 220 dinara, a za „vilamet” od 190 do 200.

– Proizvođači malina u Čileu ovih dana se suočavaju sa veoma nepovoljnim vremenskim uslovima. Zbog toga će se nastaviti tendencija pada proizvodnje, što je već dovelo do porasta cena. Inače, njihova najzastupljenija sorta „heritidž” plaćana je u otkupu 1,5 dolara, što je znatno povećanje u odnosu na prošlogodišnju cenu od 1,2 dolara po kilogramu. Malina je u ovom trenutku veoma tražena, ali je na svim tržištima ima malo – izjavio je Aleksandar Leposavić, vodeći stručnjak za malinu u Srbiji.

Leposavić je istakao da je prošle godine u našoj zemlji proizvedeno oko 53.000 tona ovog voća i da je i kod nas zastupljen trend pada proizvodnje. Napomenuo je da će ova godina biti na neki način prelomna kad je reč o opstanku domaćih malinara. Ako se, kaže, nastavi dosadašnji odnos prema proizvođačima i najvećem broju hladnjačara, to neće biti dobro za očuvanje već poljuljane pozicije srpskog malinarstva. Međutim, dodaje, sadašnje prilike i kretanja na tržištu ukazuju da „za naše malinare dolaze bolja vremena i da treba intenzivirati ulaganja u ovu proizvodnju”.

– Slično je i u drugim državama. Recimo, Bosna i Hercegovina imale su prinos oko 9.000 tona, što je veliki pad naspram 22.000 tona, koliko su proizvodili ranije. Manju proizvodnju beleže i Ukrajinci. Kao i svi veći proizvođači, osim Meksika, koji i dalje proizvodi 112.000 tona, ali se malina iz te zemlje prodaje sveža, što znači da se naši izvoznici na svetskoj tržnici ne susreću sa njihovom robom – rekao je Leposavić za naš list.

Kako je prenela agencija Rina, Čileanci se do sada nisu susretali sa ovako drastičnim vremenskim prilikama, koje izazivaju naglo skraćenje perioda berbe i smanjuju prinos maline, ali i drugog voća. To predstavlja najveći problem proizvođačima koji nemaju dovoljno vode za zalivanje. Berba prvog roda najzastupljenije sorte u ovoj zemlji trajala je veoma kratko i ubrano je malo plodova. To je prouzrokovalo rast cena sirovine za 30 procenata po kilogramu. Ta agencija prenosi da je berba druge po zastupljenosti sorte „miker” takođe kratko trajala, zbog čega je i cena bila za 35 procenata viša.

Aleksandar Leposavić nedavno je na konferenciji Regionalnog saveta za jagodičasto voće upozorio da skupa radna snaga i niski prinosi po hektaru opterećuju proizvodnju maline kod najvećeg broja zemalja proizvođača. Prema podacima Svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline, proizvodnja u svetu se u prethodnih deset godina gotovo udvostručila – sa 310.000 tona u 2008. na 590.000 u 2017. godini. Srbija je 2016. proizvela 83.000 tona, a samo dve godine kasnije 56.000 tona maline.


Komentari14
85e32
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Оставите ви шта ће бити ОВЕ године, него шта ће бити са ценом ПРОШЛОГОДИШЊЕГ рода? Несташица је ВЕЋ наступила и цене су ВЕЋ скочиле, што ће искористити хладњачари. Неће бити ништа!!! Излаз за произвођаче и воћа и поврћа је удруживање и стварање Задруга, које би имале своје хладњаче, па и прераду, паковање и продају. Пример су Задруге у Италији, које су осниване 1950-их (и постоје и данас), кад је код нас пропао комунистички експеримент насилног утеривања у колхозе.
lala
Bilo bi korektno da svi hladnjačari koji su za 2019 godinu isplatili manje od 180 dinara dopate razliku do ove cene. To bi stimulisalo malinare a kupili bi i kvalitetnije đubrivo i preparate. Hladnjačari treba da odmah potpišu ugovore sa proizvođačima sa akontacionom cenom od 220 dinara
Beogradjanin Schwabenländle
Малине, опет малине, малине без краја. У Ваљевском округу , где је живео један део наше породице се гајила малина, била је одлична, јеча се само свежа, никаквих ту хладњачара, читај лопова није било. Иначе су још стари српски писци одавно у њиховима делила жигосали препродавце који су варали и пљачкали сељаке, чак касније и у комунизму, били су у спрези са влашћу. Ја за једем малину само у време када је зрела, исто тако и остало воће и поврће. Не једем ништа вештачко, што се данас углавном прода
Budimir Djokić
300 g malina u Maksiju 350 dinara. Ova cena se ne menja godinama.O čemu mi pričamo?
Poznavalac_prilika
@Dragan To je nemoguce uraditi jer cena se ne formira samo na osnovu nase ponude vec na osnovu celokupne ponude. Ako ponudimo previse visoke cene necemo uspeti brzo da ugovorimo nasu robu a rizikujemo da roba mozda ostane i neprodata sto se isto desavalo. Drugo morate da shvatite da nase najvece firme svoje kupce snadbevaju 365 dana u godini tako da jako mora da se vodi racuna da budemo konkurentni.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja