utorak, 25.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48

Jesmo li čudovišta

Autor: Marina Vulićevićpetak, 17.01.2020. u 20:00
(Илустрација са насловне стране књиге)

Ako hoćeš nekoga do kraja da poniziš, pronađi način kako da probudiš njegov strah, piše Filip David u novoj knjizi esejaCitatom „Uvek će biti pokvarenih svinja. Čudovišta su oni koji stoje i gledaju”, italijanskog pisca Prima Levija, koji je preživeo Aušvic i ovo logorsko iskustvo opisao u svom književnom delu, a zatim tragično završio svoj život, počinje nova knjiga eseja Filipa Davida „Jesmo li čudovišta”, u izdanju „Službenog glasnika”.

Tri su teme koje grupišu ove duboko promišljene tekstove. Po prvoj je izdanje dobilo naslov, a druge dve govore o ogledanju u devedesetim godinama 20. veka i o jevrejskim temama.

Kada piše o problemima savremenih populističkih društava, Filip David precizno ukazuje na uzroke i posledice moralne i materijalne bede, primitivizma koji trijumfuje, falsifikovanja i mržnje prema činjenicama, masovne psihologije fašizma, a pre svega straha. Analizira vezu politike, moći i zla; prikazuje načine na koje se zlo uvećava i preobražava po potrebi, uzimajući i oblik navodne čistote; secira skrivene metafizičke veze zločinca i žrtve, koji postaju „deo iste priče”.

„Strah se ugrađuje u mržnju. Strah od drugoga i drugačijeg, plodna je podloga za različite vrste predrasuda. Strah izobličuje ljudsku prirodu. Rat je najveći proizvođač straha. Unezverena ljudska lica, lica koja izražavaju strepnju, užas, strah, zaštitni su znak svake ljudske klanice. Strah je skriven i tavori duboko u tami ljudske svesti. Skriven iza mnogo naslaga civilizacije, kulture, vaspitanja, ali probuđen skače i razdire utrobu poput najgoreg zlotvora. Razotkriva pravu prirodu čovekovu, uvećava slabost karaktera, do nebesa uzdiže jad i kukavičluk. Ako hoćeš nekoga do kraja da poniziš, pronađi način kako da probudiš njegov strah”, piše Filip David.

U dnevniku vođenom tokom devedesetih godina 20. veka, Filip David je ukazao i na odgovornost intelektualaca, koji su navodno radili za domovinu, a zapravo sebe stavili u službu vladajućih političkih interesa i strasti. Filip David govori i o tragediji onih intelektualaca koji su se suprotstavili sistemu mržnje i nasilja, kao i onih mislilaca koji su pribegli unutrašnjem egzilu. „Jedna od važnih i glavnih tema preispitivanja naše bliske istorije biće upravo tema ’izdaje intelektualaca’, napuštanje i odbacivanje univerzalnih vrednosti zarad uskih nacionalističkih i političkih interesa, kao i strašne, katastrofalne, posledice te izdaje”, zapaža u jednom od eseja Filip David, koji postavlja pitanje o tome da li će biti pouka iz velike i nepotrebne tragedije nekadašnje Jugoslavije, dajući odgovor da svetska zajednica nije uspela da odbrani najosnovnije ljudsko pravo na goli život, na prostorima ove bivše zemlje.

„Nije jezovito što se nepravda zbiva, nego da se sme vršiti i da je dopuštena”, Filip David citira mađarskog pisca i filozofa Belu Hamvaša kada govori o prirodi zla i njegovom udelu u ratovima i Holokaustu. Pri tom, on navodi i stavove Prima Levija, koji je smatrao da je gotovo nemoguće razumeti tako grandiozni zločin sistematskog mučenja i ubijanja ljudi u logorima, jer bi razumevanje u neku ruku značilo i prihvatanje.

Razmišlja i o idejama Hane Arent, koja je suočena sa užasom sveobuhvatnosti metafizičkog i radikalnog zla u svetu, pribegla formulaciji banalnosti zla, kao isključivo ljudske tvorevine i jednog totalitarnog političkog i ideološkog sistema. Zatim, Filip David zaključuje da živimo u vremenu koje neprestano aktuelizuje ova bolna pitanja, sa „svim tragičnim posledicama starog i novog varvarstva”, i da upravo zbog toga treba čitati knjige koje nas neće uljuljkati u lažni mir i letargiju, već će nas podstaknuti da tragamo za istinom, za uzrocima povezanosti zločina i politike, zločina i patologije, neraskidivom vezom zločinca i žrtve.


Komentari10
fe46a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Gorostasni
Ponižavanje drugoga je ponižavanje sobstvenog bića! Niti koga možeš obmanuti, zastrašiti, uništiti! Svaki pojedinac snosi odgovornost za ono što čini, misli i radi, razumeo ili ne , to samo sebe obmanjuje! Sopstvo je samo postojanje, nedodirljivo. Ljudi se prljaju u kolotečini pogrešnih sagledavanja i totalnog nerazumevanja izraza u postojanju. Posrtanje ljudskog postojanja. Srećno!
Јово Шкомац
"Ако хоћеш некога до краја да понизиш, пронађи начин како да пробудиш његов страх, пише Филип Давид у новој књизи есеја...". Није ми јасно зашто ФД жели неког до краја да понизи. Ја никог не желим да понизим, чак ни мало, а камоли до краја.
Илија Живановић
Не желиш или, мислиш да не желиш?
Preporučujem 1
Goran
Strah je stvorio civilizacije.
Миодраг Стојковић
Хвала Богу Срби су одавно оперисани од страха ,јел да га имамо одавно нас неби било, тако да ово не важи за нас. Страх ,самим тим и сама жртва је постала навика без које Срби неби могли у лепом и мирном животу бити . Тако агресор ипак уз Божију вољу буде кажњен кад тад, на разне начине рачунајући и природне непогоде.Није мржња и жеља за осветом, али је тако.
Radmila Mišić
Kakav pohvalan članak, takoreći panegirik za osobu koja je : 1.Napala Petera Handkea jer nije verovao CNNu i napala Švedsku akademiju što je tom Handkeu dodelila Nobelovu nagradu (za književno a ne političko dalo) 2.Potpisala proglas koji opravdava otimanje imovine Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja