četvrtak, 20.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:06
POSLANICI VLADAJUĆE KOALICIJE PREDLAŽU PROMENE IZBORNIH ZAKONA

Niži cenzus ne sme da poveća prirodni prag za manjine

Izmene se, po svemu sudeći, neće odnositi samo na spuštanje cenzusa nego će biti obuhvaćene i odredbe zakona koje se tiču učešća na izborima partija nacionalnih manjina
Autor: Biljana Baković - Mirjana Čekerevacpetak, 17.01.2020. u 22:55
Фото А.Васиљевић

Predlog izmena Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, kojima će se cenzus od pet odsto spustiti na tri odsto, podneće narodni poslanici, rekla je premijerka Ana Brnabić, navodeći da Vlada Srbije ne radi na tome. Prema saznanjima našeg lista, kao zvanični predlagač izmena zakona nastupiće najverovatnije poslanička grupa Srpske napredne stranke, od čijeg lidera je i potekla ova inicijativa za spuštanje cenzusa, a moguće je da se to učini i u ime vladajuće koalicije. U svakom slučaju, za očekivati je da će cela koalicija da stane iza ovog predloga, koji bi trebalo da se nađe pred poslanicima tokom februara na vanrednoj sednici koju mora da zatraži najmanje 84 poslanika.

A izmene se, po svemu sudeći, neće odnositi samo na spuštanje cenzusa nego će biti obuhvaćene i odredbe ovih zakona koje se tiču učešća na izborima partija nacionalnih manjina. Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i lider Srpske napredne stranke, naglasio je da će biti razmotren prirodni prag za manjinske stranke. Kategoričan u stavu da neće biti stepenastog cenzusa, koji bi, kako je rekao prekjuče u Novom Bečeju, išao kontra interesu „onih koji su manji”, dodao je da se, prilikom smanjivanja cenzusa, mora voditi računa da se ne pogorša status manjinskih grupa, odnosno da se njima ne poveća prirodni prag.

A to bi moglo da se dogodi ako zbog nižeg cenzusa više izbornih lista uđe u parlament (isto se odnosi i na lokalne skupštine). To znači da će biti manje rasutih glasova, koji inače ne ulaze u obračun mandata, odnosno više izbornih lista kojima Republička izborna komisija raspodeljuje mandate primenom sistema najvećeg količnika. Prema Zakona o izboru narodnih poslanika, „mandati se raspodeljuju tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do zaključno sa brojem 250”. U „svaku pojedinu izbornu listu” spadaju one koje su prešle cenzus i izborne liste koje su prijavile stranke nacionalnih manjina. Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini a u obzir se uzima 250 najvećih količnika. Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko tih količnika na nju otpada.

Sama formula za obračunavanje mandata, očigledno, nije jednostavna (reč je o tzv. D’Ontovom sistemu računanja mandata), a rezultat zavisi od više faktora – izlaznosti, broja važećih i broja rasutih glasova, od broja učesnika na izborima i broja onih koji su stekli uslov za raspodelu mandata. A najpre, naravno, od broja glasova za pojedinačne izborne liste. Ako uporedimo parlamentarne izbore 2012. (broj birača koji su glasali bio je oko 3,9 miliona), 2014. (3,6 miliona) i 2016. godine (3,8 miliona), videćemo da je broj rasutih glasova bio u prvom slučaju blizu 466.000, u drugom 699.000, a na poslednjim izborima oko 130.000 dobilo je osam lista koje nisu prešle cenzus.

Istovremeno, 2012. godine, Savez vojvođanskih Mađara osvojio je pet mandata sa dobijenih oko 68.000 glasova, 2014. šest mandata (oko 75.000 glasova), a 2016. četiri mandata (56.600 glasova). SDA Sandžaka pre osam godina imao je dva mandata sa 27.700 glasova, pre šest godina – tri mandata sa oko 35.000 glasova, a 2016. osvojio je dva mandata sa 30.000 glasova. Koalicija Albanaca preševske doline je 2012. dobila nešto više od 13.000 glasova i osvojila jedan mandat, a Partija za demokratsko delovanje je dve godine kasnije sa 24.000 glasova imala dva mandata, dok je 2016. sa 16.000 glasova dobila jedan mandat.

Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Jovanović rekao je ranije za Tanjug da je izborni sistem „kao paukova mreža i kada dodirnete jednu tačku onda to utiče i na ostale elemente izbornog sistema”. Na „prirodni prag” za manjine će očigledno uticati, naročito imajući u vidu da se u zakonu o izboru poslanika ne pominje konkretno ova vrsta pozitivne diskriminacije. U članu 81. kaže se samo da „političke stranke nacionalnih manjina i koalicije političkih stranaka nacionalnih manjina učestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile manje od pet odsto glasova od ukupnog broja birača koji su glasali”.

Kada su pre dve godine predstavnici hrvatske nacionalne manjine u Srbiji i države Hrvatske tražili obezbeđivanje garantovanih mesta u srpskom parlamentu, potpredsednik vlade i lider Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić podsetio je u izjavi za „Politiku” da je upravo on, prilikom izmena zakona 2004. predložio model „prirodnog praga” s kojim se najpre složio Jožef Kasa, tadašnji predsednik SVM-a, pa zatim i ostali u vladajućoj koaliciji koju je predvodio DSS Vojislava Koštunice. „Mi smo vagali sve moguće modele, tražeći najbolji, i ovo sadašnje je najbolje jer omogućava jednoj manjini koja ima 0,4 odsto glasova da uđe u parlament”, naveo je Ljajić i ukazao da je „nemoguće u zemlji koja ima 28 nacionalnih manjina i etničkih zajednica garantovati mesto svim tim zajednicama”.

 

Traže smanjenje broja potpisa za kandidovanje

Predsednik Stranke pravde i pomirenja (SPP) Muamer Zukorlić podržava inicijativu Romske partije da se smanji, odnosno prepolovi broj potrebnih potpisa birača za izborne liste nacionalnih manjina na svim nivoima, te da sa sadašnjih deset iznosi pet hiljada. Kako je rekao za Tanjug, sada postoji neravnoteža između prirodnog cenzusa koji je potreban za jednog poslanika manjinskih naroda za ulazak u parlament i 10.000 potpisa gde su, kaže Zukorlić, „manjinske stranke bile jednako uslovljene kao i druge koje predstavljaju većinski narod”.

I bugarska nacionalna zajednica podržava inicijativu Romske partije, izjavio je predsednik opštine Bosilegrad i član Saveta bugarske nacionalne manjine u Srbiji Vladimir Zaharijev. Zakonom o izboru narodnih poslanika bilo je najpre predviđeno da i stranke nacionalnih manjina prikupe najmanje 10.000 potpisa za kandidovanje na izborima, a 2007. je zakon izmenjen tako što je propisano da je strankama nacionalnih manjina neophodno 3.000 potpisa. Međutim, Ustavni sud je rekao da je ta odredba neustavna, pa je opet vraćena cifra od 10.000 potpisa.

 

Brok: Ne postoji jedinstveno evropsko pravilo

Za člana nemačke CDU i bivšeg evroparlamentarca Elmara Broka pitanje odluke o promeni izbornog cenzusa je unutrašnje pitanje Srbije, a ne pitanje evropskih principa. „Kod nas je cenzus pet odsto. U Velikoj Britaniji imate većinski sistem gde sa 40 odsto glasova možete da osvojite apsolutnu većinu. Reč je o različitim izbornim sistemima.

Španija na primer nema cenzus. Ne postoji evropsko pravilo kojeg treba da se pridržavamo. Spuštanje na tri odsto može da ima različite efekte. Može da kreira različitiju skupštinsku sliku, ali takođe nekada može da predstavlja i poteškoću za formiranje vlade”, objasnio je on juče za Tanjug. Podsetio je da u Nemačkoj ne postoji izborni cenzus za ulazak stranaka u Evropski parlament, ali da je sada EU donela odluku da cenzus za evropske izbore bude minimum tri odsto.

 


Komentari1
2fda7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

OrlovaSloboda
D'Ontov metod je jedan od najjednostavnijih, i najboljih, metoda za preračunavanje glasova u mandate. Satoji se od samo jedne matematičke radnje - delenja. Inače, smanjenje izbornog (zakonskog) prava ne utiče na broj poslanika koji osvajaju liste stranaka nacionalnih manjina. Pa tako ni eventualno smanjenje sa pet na tri posto. Na broj manjinskih poslanika, pored broja osvojenih glasova, utice ukupna izlaznost na izbore.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja