subota, 28.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:17

(Ne)ispunjeni zahtevi Strategije obrazovanja do 2020. godine

Tvrdnju ministra prosvete Mladena Šarčevića o uspešno sprovedenim svim ciljevima ovog dokumenta oštro kritikuje prof. dr Ivan Ivić, napominjući da ne samo da to nije ostvareno nego da se radilo čak i suprotno od predviđenog
Autor: Milenija Simić-Miladinovićsubota, 18.01.2020. u 11:35
Планови у области образовања представљени су прекјуче новинарима (Фото Министарство просвете)

Ministar prosvete Mladen Šarčević prekjuče  je istakao da je tim koji radi s njim uspeo da u potpunosti izvrši zahteve Strategije razvoja obrazovanja do 2020. godine, koja je još uvek aktuelna.

– Mi smo negde krajem 2019. godine od Evropske komisije, odnosno Komesarijata za obrazovanje, dobili ocenu da je njena realizacija sto odsto. Bilo je teško to raditi jer nije postojao akcioni plan kako to treba da izgleda. Na izradi nove strategije radi se više od osam meseci, i to u velikim timovima koji su obuhvatili stručnjake iz visokog obrazovanja, akademske zajednice, instituta, zavoda, osnovnih i srednjih škola. Tu su i ljudi iz Evropske komisije koji nam pomažu da strategija dobije izgled kakav treba da ima – rekao je ministar u uvodnom izlaganju na konferenciji za novinare kojom je zvanično započeta procedura predstavljanja buduće strategije za obrazovanje i nauku do 2030. godine.

Ova ohrabrujuća priča ministra Šarčevića, međutim, ne prolazi na ispitu kod prof. dr Ivana Ivića, jednog od glavnih koordinatora u izradi Strategije obrazovanja do 2020. godine, inače prvog strateškog dokumenta naše države kojim je obuhvaćeno kompletno obrazovanje od jaslica do doktorskih studija.

– Apsolutno je netačno da je ispunjeno ono što je strategijom predviđeno, kao i da nije postojao akcioni plan za sprovođenje strategije razvoja obrazovanja. Postojao je. Vlada ga je usvojila i – zaboravila. Nema nikakvog dokumenta Evropske unije koji potvrđuje da je strategija ispunjena, postoji njihov interni dokument o tome gde oni tvrde da je ostvarena sto odsto što, ponavljam, nije istina. Kao jedan od dva glavna koordinatora u izradi Strategije razvoja obrazovanja do 2020. tvrdim da ne samo da nije ostvarena nego je veliki broj mera koje je sadašnje ministarstvo donelo u suprotnosti sa strategijom koju smo uradili – negodovao je profesor Ivić.

Na naše pitanje da tvrdnje potkrepi primerima, on navodi da se u aktuelnoj strategiji, recimo, ne spominje dualno obrazovanje, koje je ovoj vlasti udarna tačka, iako je suprotno osnovnim intencijama strategije gde je naglasak na višim nivoima i kvalitetu obrazovanja. Prema poslednjim zvaničnim podacima, više od 80 odsto učenika trogodišnjih srednjih stručnih škola na PISA testiranju ne dostiže osnovni nivo pismenosti, podseća Ivić u nameri da ilustruje u kojoj se meri insistira na kvalitetu obrazovanja.

– Ako vam treba još jedna ilustracija, izvršena je velika centralizacija. Sve je stavljeno u ruke ministra, što je opet protivno intencijama strategije koja je zagovarala autonomiju institucija i pedagošku autonomiju nastave – navodi naš sagovornik.

Ivić zamera što se nova strategija radi u tajnosti jer o tome nema opširnih zvaničnih informacija u javnosti.

– Za dve godine dok smo mi radili strategiju, imam čitavu stranicu kakve mere smo preduzimali, koliko ljudi i koliko javnih mehanizama je bilo angažovano da se to uradi što kvalitetnije moguće. Sad to u potaji rade ljudi koji teško da imaju ijedan naučni rad iz oblasti obrazovanja. Kada smo mi radili strategiju, sve je bilo otvoreno i dostupno javnosti uz strogu kontrolu ovdašnjih i stranih recenzenata. Kao glavni kontrolni mehanizam postojao je savet za izradu strategije koji su činili ministar, državni sekretari i članovi svih nacionalnih saveta za obrazovanje – ukazuje profesor Ivić.

Šta donosi strategija obrazovanja do 2030. godine biće predstavljeno u više segmenata da bi se u to uključila šira javnost, kako je najavio ministar Šarčević. Početkom februara biće predstavljen deo koji se odnosi na predškolsko i osnovno obrazovanje, u martu srednje obrazovanje, u aprilu učenički i studentski standard i investicije. U maju slede nauka i tehnološki razvoj i u junu visoko obrazovanje.

– Za visoko smo ostavili poslednji termin zato što je još dosta poslova u toku. U međuvremenu svi će moći, i stručna i opšta javnost, da pogledaju, kritikuju, daju primedbe i sugestije. Nama je moto kvalitet obrazovanja. U preduniverzitetskom sistemu ispred kvaliteta je vaspitna funkcija ustanove, koju ćemo vratiti na velika vrata. Društvo zasnovano na znanju kome težimo podrazumeva da imamo mnogo više kvalitetno visokoobrazovanih ljudi. Nije cilj da imamo više ljudi s papirom o stečenom visokom obrazovanju već nam je glavni zadatak da ono što se radilo ispod radara vratimo u zonu kvaliteta. Cilj strategije do 2030. jeste da bude više od 40 odsto gimnazijalaca jer iz dobre gimnazije dosta dece će otići na studije. To je osnov priče – pojasnio je Šarčević.

Za početak bez priče o novcu

U prvih pet-šest predstavljanja nove strategije obrazovanja, ministar Šarčević unapred kaže da javnost neće čuti „koliko će čega biti u finansijskom delu jer to bi odvuklo pažnju javnosti s onog bitnog dela”. O nekadašnjim, trenutnim i budućim izdvajanjima za obrazovanje i nauku govoriće se tek u septembru.

Trinaest tipova gimnazija

Šta konkretno donosi buduća strategija za svaki segment obrazovnog sistema biće predočeno u predstojećem periodu, za sada je istaknuto tek da će biti redizajniran obavezan predškolski program koji pohađa 98 odsto predškolaca, a nijednom nije evaluiran. Rečeno je i da bi do 2022. godine zadaci za malu maturu mogli da se rade po ugledu na one sa PISA testiranja kao i da bi moglo da se promeni bodovanje tako da na završnom ispitu i na osnovu uspeha iz osmoletke deca mogu da zavrede po 50 bodova. U srednjem obrazovanju se očekuje čak 13 tipova gimnazija, kao i da će državna matura biti jedina ulaznica za fakultete. Namera je i da što više osnovnih i srednjih škola radi u jednoj smeni, ali i da se uredi mreža škola.


Komentari3
369de
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

бата
А основне рачунске операције?У првом разреду средње школе кад се раде пропорције деца лепо поставе задатак,али без калулатора многи не умеју да израчунају.(На пр 320 пута 15)
Чакмак
Проверити све ученике осмих разреда како су савладали читање. Све ће после тога бити јасније. Али да та провера буде екстерна и објективна. Погледајмо се у огледало.
Nina Mikluš
Proveriti učenike završnih razreda srednjih škola!
Preporučujem 7

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja