četvrtak, 27.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:50

Nemačka zazire od ogorčenja rudara

Gašenje elektrana na ugalj, koji zemlji daju oko trećine energije, ekonomski je, ali i socijalni i politički izazov, jer bi se otpušteni radnici mogli okrenuti radikalnim opcijama
Autor: Vladimir Vukasovićnedelja, 19.01.2020. u 19:19
Постројење компаније РВЕ у Бергхајму (Фото EPA-EFE/Sascha Steinbach)

Najveća ekonomska i politička sila Evropske unije dala je sebi rok dvostruko duži od polovine članica te zajednice da zatvori elektrane na ugalj – onu vrstu pogona koja spada u najveće zagađivače životne sredine. Nakon višemesečnih i mukotrpnih pregovora vlade i tog ogranka energetske industrije, Nemačka je objavila da će ove elektrane ugasiti do kraja 2030-ih, trošeći 40 milijardi evra na ublažavanje ekonomskih i socijalnih posledica koje će zbog toga pretrpeti rudarske oblasti.

Budući da se polovina država EU obavezala da stavi katanac na svoje energetske pogone na ugalj do 2030. godine, nemački proces deluje odveć dugosagorevajućim za ekološke aktiviste, koji su se nadali kraćem roku. Nemački problem je, međutim, u tome što ona negde između 30 i 40 procenata svojih energetskih potreba podmiruje ugljem. Toga se zemlja, i da joj trenutno ne preti recesija i da „ugljarski lobi” nema nikakvog uticaja, ne bi mogla odreći previše brzo ni kada u tome ne bi postojala i još jedna opasnost: da se rudarski krajevi okrenu radikalnim političkim opcijama, poput Alternative za Nemačku. Nešto slično tome se već desilo u SAD na predsedničkim izborima 2016. godine, kada se ogorčenje zbog gubitka radnih mesta u postrojenjima na ugalj pretvorilo u podršku rudarskih saveznih država Donaldu Trampu i pomoglo mu da osvoji Belu kuću.

S obzirom na sve to, Nemačkoj bi najlakše bilo da ne provocira rudarski bes samo da je na to ne primoravaju dve nužde. Prvo, osim toga što mnoge fabrike održavaju u pogonu, elektrane na ugalj, ispuštajući štetne gasove u vazduh, proizvode „gorivo” i za ubrzavanje klimatskih promena. Protiv njih su Nemačka i EU obećali da će se boriti kako bi se stalo na put njihovim razornim posledicama i po životnu sredinu i, takođe, po socijalnu i ekonomsku sliku sveta, budući da globalno zagrevanje ponajviše pogađa siromašnije stanovnike i države. Ali, skupo staje i one bogate: nemačka Agencija za životnu sredinu je procenila da su gasovi iz elektrana na ugalj lane naneli toj zemlji dugoročnu štetu od 150 milijardi evra.

Drugi razlog iz kojeg Nemačka nema izbora sem da zatvara elektrane na ugalj jeste to što se, malo zbog straha od klimatskih promena, delom usled inovacija u energetskoj industriji, privreda već prestrojava ka upotrebi ekološki prihvatljivijih i sve jeftinijih goriva. Čak i kada se u obzir ne uzmu troškovi za otklanjanje ekoloških, ekonomskih, socijalnih, zdravstvenih i ostalih njegovih posledica na duge staze, ugalj je po ceni proizvodnje najskuplji izvor energije u Nemačkoj.

Posmatrano i na nivou te zemlje i globalno, rudari koji iznose ugalj iz jama i kopova svakako polako ostaju bez posla pod pritiskom tržišta. Samo na iskopavanju lignita, koji Nemačkoj daje polovinu energije proizvedene ugljem, 1960. godine je radilo 150.000 ljudi, piše „Dojče vele”, dok ih je danas tek 15.000. Nasuprot tome, oko 280.000 radnika sada zapošljava sektor obnovljivih, odnosno više ekoloških izvora energije, tako da vlada u Berlinu, htela – ne htela, mora početi da se priprema za novu, „zeleniju” ekonomiju, kao što ni Tramp, uprkos svim svojim obećanjima, nije sprečio bankrotiranje mnogih energetskih kompanija usredsređenih na ugalj i ostajanje rudara bez posla.

Smanjuje se i udeo električne energije proizvedene pomoću uglja. Njen obim u Nemačkoj je u prvoj polovini 2019. pao za 20 odsto, piše u studiji koju je objavio „Karbon brif”, dok se u trećem kvartalu srozao za 37 procenata, navodi se u podacima nemačkog Federalnog statističkog zavoda, koje je krajem prošle godine prenela Sinhua. Nasuprot tome, u istom tom kvartalu su Nemci od vetrogeneratora, gasnih postrojenja i drugi obnovljivih izvora dobili 42,4 odsto električne energije, više nego od uglja, koji je 2018. davao oko 38 procenata, kako je izvestio „Dojče vele”. Za vetar se procenjuje da će uskoro i zasebno premašiti ugalj, koji zasad ostaje, pojedinačno posmatrano, najveći izvor energije u Nemačkoj.

Razlozi za zatvaranje elektrana na ugalj se množe, ali ne brišu one za njihovo preživljavanje: udar koji će od toga pretrpeti pojedine kompanije i njihovi zaposleni. Otud i državni paket pomoći od 40 milijardi evra, što je, opet, za 20 milijardi manje od onoga što su pre dve godine tražile vlasti nemačkih saveznih država u kojima je centar rudarske industrije. Samo će RVE, najveći elektrosnabdevač Nemačke – što je prestižna titula koja, nažalost, podrazumeva i to da je, uz sve mere kojima sumpor dioksid i ostale opasne nuzprodukte drži u propisanim granicama, ipak posredi jedan od najvećih emitera štetnih gasova u Evropi – dobiti 2,6 milijardi evra nadoknade za narednih 15 godina. Istina, to je za gotovo jednu milijardu manje od njihove procene štete s kojom će morati da izađu na kraj. RVE je, prenosi Rojters, najavio da će do 2030. godine morati da otpusti trećinu svoje radne snage, to jest 6.000 ljudi.

Mada je Nemačka, izgleda, konačno prelomila, postupno gašenje elektrana na ugalj ne znači da barem još jedna neće biti otvorena. Jesenas, u vreme kada je jedna državna komisija već iznela stav da se s ovim postrojenjima mora završiti do 2038. godine, „Uniper” je dobio dozvolu da počne rad u svojoj novoj elektrani na ugalj, uz obrazloženje da će ona ispuštati srazmerno malo štetnih gasova, tako da ima smisla da ona bude u pogonu dok se prvo zaključavaju starije elektrane sa slabijim sistemima filtera.


Komentari5
406ce
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

marko marković
Zato Njemačka unatoč sankcijama dovodi ruski plin... a nama zabranjuju grijanje na drva i lož-ulje, kako bi uvozili njihovu tehnologiju alternativnih energija (da bi oni proizvodili 30% energije na ugljen). Odričemo se ruskih plinovoda, koje prihvaća čak i Ukrajina, zarađujući tranzitom 1,5 MILIJARDI EURA GODIŠNJE.
Beogradjanin Schwabenländle
Цена за транзит руског гаса кроз Украјину су 3.0 милијарде долара.
Preporučujem 0
Mita
Ne ulazeci u problematiku članka, treba obratiti paznju na drugi fakat. Kako Nemacka lepo odlucuje u svoju korist ne sledeci slepo ko corav svog psa uputstva EU i odluke Brisela. Oni su sebi dali rok koji im odgovara i tacka! Tako rade uvek.Tako radi svaka normalna zemlja. Samo mi se povinujemo ko neka kolonija. Ako evropljani kazu da treba gace da se nose na glavi mi cemo poceti jer "to su preporuke i EU" ...
stanislav sr
Energetski sistem mora imati "bazne elektrane" - hidro, termo ili nuklearne. Ne može počivati na vetru, solarnim elektranama ili bio masi.
zaliv.net
Elektrane na gas, solarni sistemi, vetar, biomasa....moze moze, treba samo vise ulagati!
Preporučujem 6

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja