ponedeljak, 24.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:18

Američki stručnjak tvrdi da „Australiji treba više požara”

nedelja, 19.01.2020. u 17:07
(Фото Бета/АП)

HAMBURG - Danas imamo previše loše, a premalo dobre vatre, kaže Stiven Pajn stručnjak za požare, koji smatra da se treba vratiti tradiciji Aboridžina koji su spaljivali šume ne bi li sprečili veće požare, za nedeljnik „Špigel”.

Ideja je jednostavna i odavno poznata čovečanstvu – kontrolisani požari mogu da uklone veće površine šuma i rastinja. Kada onda, u vreme suše, krenu divlji požari, oni neće imati prostora da se šire. U tekstu koji je preneo „Dojče vele” postavlja se pitanje da li je to rešenje za Australiju.

Jeste, tvrdi profesor Stiven Pajn, ugledni američki stručnjak za istoriju životne sredine i vatru. Profesor kaže da su Aboridžini redovno spaljivali šume i tako ih čuvali od većih požara.

„U predelu kojim su dominirali Aboridžini bilo je više ugljenisanih površina, ali su zato požari bili manje žestoki. Australiji treba više požara – ali onih prave sorte. Danas imamo previše loše, a premalo dobre vatre”, navodi Pajn.

Prema njegovim rečima, stari britanski kolonijalni sistem je onda bio rešen da strogo zabrani svaku vrstu požara. Posle Drugog svetskog rata su australijski stručnjaci za šume počeli da kontrolisano spaljuju ogromne površine po ugledu na Aboridžine. Ali onda je namerno spaljivanje izašlo na loš glas – nažalost”, kaže Pajn za nemački magazin „Špigel”, prenosi Tanjug.

Stiven Pajn, profesor emeritus Državnog univerziteta Arizone i autor više kapitalnih knjiga o požarima, kaže da su ljudi počeli da se više vode emocijama prema prirodi, kengurima i koalama, te da je tako zanemarena bezbednost. „Tako se Australija opet vratila kolonijalnoj filozofiji suzbijanja svakovrsnih požara. Vatrogasci sada koriste avione kao vidljivi simbol modernosti. To je sve politički teatar”, navodi on.

Stručnjak za ekologiju i požare naziva Australiju „vatrenim kontinentom” gde su požari tako prirodno stanje kao što je led u Sibiru.

„Australija je milionima godina izložena požarima tako da se njen životinjski i biljni svet prilagodio”, priča Pajn za „Špigel”.

Jedino su na tom kontinentu, dodaje, životinje i biljke naučile da koriste vatru. Recimo ptice grabljivice koje namerno nose zapaljene grane i šire požar kako bi isterale plen na čistac. Ili biljke čije seme biva učaureno u vosak – on se topi samo jakim plamenom i tada seme pada u zemlju, a biljka opstaje.

Pajn tvrdi da je otvoreni plamen praktično prognan iz ljudske civilizacije, u gradovima se vatra retko gde još može videti. Međutim, sveprisutno je ono što profesor naziva „industrijskom vatrom” koja nikada ne prestaje i nema granice.

„Kad sam bio mlad, u Finiksu smo redovno spaljivali travnjake. To traje pet minuta, nije velika stvar, sve komšije su to radile. Danas iznajmljujem mašinu za sakupljanje trave po koju odlazim automobilom koji ide na fosilna goriva, mašinu punim benzinom, onda ona sakupi pokošenu travu koju smo ranije palili. Zatim suvu travu pakujem u plastične džakove i po nju dolazi smetlarski kamion koji takođe ide na fosilna goriva.„

„Dakle, zabranjeno je direktno paljenje trave, ali prihvatamo bez problema svo to spaljivanje goriva? Zar to nije perverzno?”, pita se profesor Stiven Pajn.


Komentari14
48f0f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

John Rudich
„Кад сам био млад, у Финиксу смо редовно спаљивали травњаке. То траје пет минута, није велика ствар, све комшије су то радиле“. Тачно! Ја сам у прошлости спаљивао отсечене гране у задњем дворишту и правио роштиљ а сад имам гомиле дрвета које несмем да контролисано запалим него морам да платим другима да га покупе – и запале негде друго.
slamkamenac
Jeste to se zove poslovni reket, koji se krije iza politike i prakse zastrasivanja najgorim vestima. Slicno kao i mnoge druge visoke tehnologije koje toboz cuvaju od prekomernog CO2. Iza svih ovih kampanja stoji lobi onih koji su ulozili u te tehnologije i zele da im se vrati novac. Isti rezultat se moze postici i klasicnim tehnologijama, uz malo planiranja i mudrosti.
Preporučujem 0
Predrag
Bilo bi dobro izračunati koliko je drveća zasadjeno na goletima a koliko posećeno prilikom eksploatacije i koliko izgorelo u požarima ukupno do sada.
Леон Давидович
Не знам какве биљке расту у Аустралији ?Али знам наш биљни свет. Ако изгори шума већ следећег пролећа ничу разне траве и друге биљке у белогоричним шумама бројно шипражје тако да већ на јесен постоји под условом да буде више топлих дана идеална маса за горење сува трава, лишће, остаци спаљеног дрвећа од претходног пожара дакле још идеалније стање за пожар од претходног.Не знам како горе те шуме у Аустралији , али дрвеће не изгори сасвим већ остане и сувих стабала идеално за нови пожар.
niko to ne zna asamo Abordžini
Ili da poseku svo rastinje kao mi u Srbiji i zabetoniraju prirodu. Nema požara ali ima poplava, klizišta...
Владија Шарац
Стручњак из Аризоне прича бајке. Контролисани пожари су дуго били стандардан начин превентиве у Аустралији док зелени нису почели да спречавају ту праксу.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja