sreda, 28.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 19.01.2020. u 23:30 Jovana Rabrenović

Srpski izvoz bez Srba

Naša zemlja danas nema industrijski proizvod po kojem se prepoznaje, a nekada je imala automobile, traktore, televizore...
Железара у Смедереву (Фото Танјуг)

Izvoz je perjanica srpskog privrednog rasta i dostigao je učešće od 51 odsto u bruto domaćem proizvodu (BDP) u 2018. godini. Poređenja radi, pre 12 godina činio je 30 odsto BDP-a. Dobar rezultat ima i svoju tamnu stranu, a to je što su za rast zaslužne firme sa stranim kapitalom, a ne one s domaćim. Na ovaj problem osvrće se i Svetska banka u svojoj studiji „Nova agenda za privredni rast Srbije”. Navode da polovina srpskog izvoza potiče od firmi u stranom vlasništvu, koje imaju malo dobavljača u zemlji.

– Firme s učešćem stranih direktnih investicija nabavljaju mali deo sirovina u Srbiji. Domaći inputi, s izuzetkom radne snage i energije, čine samo devet odsto troškova inputa u 2019. godini. S druge strane, gotovo 30 odsto povećanja izvoza uključuje uvoz robe na preradu u Srbiju nakon čega se izvozi u zemlju porekla. Zbog toga su male mogućnosti za prelivanje pozitivnih efekata i učešće lokalnih preduzeća u globalnim lancima vrednosti. Na primer, „Fijat” iz Kragujevca, koji je značajna strana direktna investicija, nije bio pokretač industrije delova jer većinu uvozi – navode stručnjaci Svetske banke u pomenutoj analizi.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da statistički viša stopa rasta srpskog izvoza, kada se analizira, pokazuje da u srpski izvoz Srbi nisu uključeni. Po njegovim rečima, mi imamo dve realnosti: jednu statističku, u kojoj je sve dobro, i drugu realnu. Jedna dimenzija rasta je kvantitativno povećanje, a druga razvoj, odnosno kvalitativno povećanje.

– Motiv za dolazak stranih investitora jesu niske zarade, minimalac plus 20 odsto, što čini platu od 300 evra, koliko se kod njih dobija. Stranci ne „vuku” domaća mala i srednja preduzeća. „Zastava” iz Kragujevca, kakva god da je bila, predstavljala je motor privrede. Imala je 450 kooperanata za 2.000 proizvodnih pozicija, zapošljavala 30.000 ljudi i tri puta toliko kooperanata. Sada ima 2.400 zaposlenih koji malo rade, malo ne rade. Njihov automobil nije naš proizvod i zato što nije, što nema minimum 50 domaćih komponenti, a nema ni 20 odsto, ne može da se izvozi u Rusiju kao srpski proizvod bez carina – kaže Savić.

Dodaje da Srbija danas nema industrijski proizvod po kojem se prepoznaje, a nekada je imala automobile, traktore, radio-prijemnike, televizore, imala je za ono vreme neuporedivo viši tehničko-tehnološki nivo industrije nego što ima danas. A ono što danas ima su jeftina energija i radna snaga. Izvozi smrznute maline, namotane kablove, sedišta za automobile.

Na izvoz smrznutih malina osvrnuli su se i savetnici za naš privredni rast u Svetskoj banci. Srbija jeste jedan od svetskih lidera u proizvodnji smrznute maline, ali baš zato što se sve maline izvoze smrznute, taj posao ostvaruje relativno malu dodatu vrednost u poređenju sa izvozom svežih malina. To treba da se promeni uvođenjem sorti za direktnu potrošnju, novim tehnologijama za preradu, uz pakovanja spremna za maloprodaju, promociju izvoza...

S druge strane, iako je Srbija duplirala izvoz, stranim tržištima je ponudila samo 47 novih izvoznih proizvoda, a složenost izvoza nije se povećavala. U isto vreme, u Hrvatskoj se pojavio 201 novi izvozni proizvod, u Litvaniji 312. U proizvodnju vrlo malog broja srpskih proizvoda ugrađen je visok nivo veština i tehnološkog sadržaja. Istovremeno, opada izvoz složenijih proizvoda, a raste izvoz sirovina i proizvoda niže dodate vrednosti, kao što su izolovana žica, čelik, bakar, kukuruz, pšenica, duvan, jabuke. Sve ovo loše utiče na našu međunarodnu konkurentnost i ukazuju na ograničene mogućnosti za povećanje izvoza.

Svetska banka navodi da uklanjanje ograničenja za učešće u globalnim lancima vrednosti može podstaći privredni rast. Za to je potrebno da se učestvuje u naprednim i inovativnim mrežama dobavljača u sektorima prerađivačke industrije i usluga.

Srbija treba da poveća izvoz na 80 procenata BDP-a, koliki imaju ostale male evropske ekonomije u tranziciji i tek bi tada izvoz predstavljao podsticajan izvor rasta.

Komentari16
3936b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

shule
Stvarno vam se divim koliko "prosipate" negativnosi , a ni sami ne znate zašto. Niko Srbinu ne brani da uđe u kredite ; subvencije i "nepoznanicu" kapitalnog ophođenja. Dugo smo živeli u legodnosti soc-države i sada smo na livadi - zbunjeni. Država je dužna da ti OMOGUĆI staranje kapitala , a tvoja je ideja ; krediti ; papiri ; tržište ... , a to je za Srbina "golema rabota" i ... kuka i beži kod onoga ko za to ima ... Posebna stavka poslovanja Srba je ... obogatiti se "na brzaka" .
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Какве негативности? Ово су бројке, а бројке су ЧИЊЕНИЦЕ! Једна реченица говори све: наша "матушка" (и поред најбоље воље) неће да увози "наше" аутомобиле без царине, јер у њима нема ни 20% наших компоненти! КРАЈ! А да видите још један злонамерни коментар у виду питања: шта је са индијским произвођачем трактора, који је купио ИМТ?
Dule Los Angeles
Dobar i osmisljen proizvod ce naci mesto na Svetsoj pijaci. Potrebni su pamet, znanje i ideje da se napravi uspesna i prestizna firma. Takva ce naci nacin da osmili i uoblici proizvod koji je po izgledu lep, po ceni pristupacan i koji je stranom kupcu potreban. A, gde su nam pamet i znanje!? Izvezli smo ih po ceni "samo da nisu ovde"! Ostali su zaposleni "kod Drzave", i oni koji cekaju posao kod "kupljenih investitora"! I zasto maline u bloku!? Zasto ne po 100-200 grama, za 5-6 puta visu cenu!
Deka
Zbog ovoga je nama potrebna Svetska Banka. Da stranci dignu ruke od Srbije ona bi se za mesec dana vratila u kameno doba. Ni domace tzv insitucije ni tzv intelektalci ne umeju ni da uocene problem, vec pumpaju jedan matriks "ne treba nam dvocifreni rast bdpa". Koliko tzv malih/srednjih preduzeca je opstalo 10 i vise godina?
električar
To je rezultat oslanjanja na strane "investitore". Očigledan dokaz davno poznate činjenice da na taj način ne može zemlja kvalitetno da se razvija. Država bi morala mnogo više impulsa da daje razvoju domaće industrije, ali za to su potrebni pravi mozgovi, a naravno, i odobrenje zapada. Pošto od toga nema ništa, jasno je šta smo dobili politikom borbe za lopovsku privatizaciju i prodaju (čitaj: poklanjanje lopovima) društvene imovine. Sada imamo samo "objašnjenja" i robove na svakom koraku !!!
Боба
Браво за реалан приказ практично неоколонијалне економије која се спроводи код нас. Неко помену да је ово "капитализам" - није већ колонијализам заоденут у глобалистичко рухо. Стране корпорације и домаће елите имају договор да користе ресурсе за сопствени профит и то је то. Нема ту ни развоја ни среће, само лажне статистике која све покрива пропагандом о "инвестицијама". Излаз је као у Кини мешавина државних и приватних инвестиција, само за то треба стручњака и воље а не партијских послушника.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja