sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 21.01.2020. u 18:00 Danijela Davidov-Kesar
KONZILIJUM

Pre vantelesne oplodnje moraju biti izlečene sve infekcije

Velike studije potvrđuju da su deca rođena iz ovog postupka zdrava i normalno se razvijaju
(Фото Пиксабеј)

Oko 400.000 parova u Srbiji ima problem sa začećem, a jedna od metoda rešavanja neplodnosti jeste odlazak na vantelesnu oplodnju i to onda kada druge metode lečenja steriliteta nisu dale rezultate.

Dr Milan Milenković (Foto: Lična arhiva)

Kako ističe dr Milan Milenković, specijalista ginekologije i akušerstva iz Univerzitetske bolnice „Karolinska” u Stokholmu, parovi treba da potraže pomoć stručnjaka ukoliko do trudnoće ne dođe posle godinu dana pokušavanja da začnu bebu. On naglašava da kod lekara treba otići i ranije i to u slučaju kada je žena starija od 38 godina ili ima neuredne menstruacije, ukoliko je ranije imala neku operaciju na jajnicima ili muškarac na testisima, ako su preživeli malignu bolest i zbog toga lečeni citostaticima ili terapijom zračenjem.

– Ginekolog treba da uradi ginekološki pregled, vaginalni ultrazvuk i obavi razgovor s oba partnera. Vaginalnim ultrazvukom se izbroje takozvani antralni folikuli, u kojima se nalaze nezrele jajne ćelije i time se procenjuje rezerva jajnika. Uzima se najčešće i takozvani Antimilerov hormon, koji takođe pokazuje rezervu jajnika i korelira dobro s brojem antralnih folikula. Ako je ženi menstrualni ciklus regularan, to jest ukoliko ona ima ciklus na 26–30 dana, analize hormona su uglavnom normalne, mada se može uraditi analiza takozvanog folikulostimulirajućeg hormona (FSH), luteinizirajućeg hormona (LH) i estradiola (E2). To se radi drugog ili trećeg dana ciklusa. Kod neurednih i retkih menstrualnih ciklusa proverava se i hormon prolaktin – pojašnjava dr Milenković, koji redovno dolazi u Srbiju kako bi parovima koji imaju probleme sa sterilitetom pomogao da se ostvare u ulozi roditelja.

Naš sagovornik naglašava da je potrebno uraditi i bris grlića materice na hlamidiju, mikroorganizam za koji se zna da može da dovede do neplodnosti. Često se rade i brisevi na mikoplazmu i ureoplazmu, mada njihov eventualni uticaj na neplodnost još nije sasvim jasan. I bakterija gonokok dovodi do neplodnosti, ali je ta infekcija danas dosta retka. Potrebno je i ispitati prohodnost jajovoda.

– Proverava se i funkcija štitne žlezde. Kada žena ima bolne menstruacije, ili hronične bolove u stomaku i van menstruacije, sumnja se na postojanje endometrioze. To je stanje kada se sluzokoža iz materične duplje (endometrijum) nalazi na trbušnoj maramici, jajnicima ili nekom drugom organu. Endometrioza može da se dijagnostikuje ultrazvukom, magnetnom rezonancom i laparoskopijom (minimalno invazivna operacija kada se kroz mali rez na pupku ubaci kamera u stomak). Kod muškarca savetovanje počinje analizom semene tečnosti, i ako je ta analiza normalna, a muškarac zdrav, nije potrebno raditi dodatne pretrage – kaže dr Milenković.

U slučaju da kod žene postoji neka infekcija, ona mora da se zaleči pre početka tretmana. Tu je najvažnije lečiti hlamidiju i gonokok. Endometrioza može da se leči lekovima ili operativnim putem. Jako je bitno naglasiti da svaka operacija na jajnicima smanjuje njegovu funkciju i da treba biti veoma obazriv s operativnim lečenjem pre ostvarivanja potomstva. Naš sagovornik napominje da kod žena koje imaju sindrom policističnih jajnika može da se izazove ovulacija tabletama letrozola ili klomifena od trećeg do sedmog dana ciklusa. Podrazumeva se da je kod muškarca normalan nalaz spermograma i da su kod žene prohodni jajovodi. Ako ne dođe do trudnoće posle tri do šest takvih pokušaja, prelazi se na vantelesnu oplodnju.

– U toku jednog menstrualnog ciklusa oslobađa se jedna jajna ćelija, retko dve. Princip kod veštačke oplodnje jeste da se dobije više jajnih ćelija tako što stimulišemo jajnike gonadotropnim hormonima, koji se inače produkuju u centralnom nervnom sistemu. Pošto je jajna ćelija veličine 0,1 milimetara i ne možemo je videti na ultrazvučnom pregledu, pratimo rast folikula u kojima se nalazi tečnost i ona. Posle otprilike sedam do deset dana stimulacije, kad su barem dva-tri folikula dostigla veličinu od 18 milimetara, završavamo stimulaciju tako što pacijenti dobijaju injekciju hormona humanog horiogonadotropina (HCG), takozvanu stop injekciju. Posle 35-36 sati, aspiriraju se jajne ćelije iz folikula pod kontrolom vaginalnog ultrazvuka, što se radi u kratkotrajnoj opštoj anesteziji ili u lokalnoj anesteziji – napominje dr Milenković i dodaje da se tečnost koja se uzima iz folikula zajedno s jajnim ćelijama predaje embriologu koji određuje tačan broj ćelija. Istog dana partner daje uzorak sperme koja se priprema u laboratoriji i zatim se u posebnoj laboratoriji jajne ćelije oplode spermatozoidima partnera.

– Ne oplode se uvek sve jajne ćelije. One koje se oplode prate se dalje u fazi embriona, i onda se najčešće drugog, trećeg ili petog dana posle aspiracije vraćaju u matericu. Ta procedura se zove embrio transfer. Najbolje je vratiti jedan embrion, pošto vraćanjem dva embriona postoji šansa da 25–30 trudnoća budu blizanačke i imaju određene rizike, poput prevremenog porođaja. Preostali embrioni koji su dobri mogu da se zamrznu i iskoriste kasnije, samo što tada nije potrebna stimulacija jajnika. Posle aspiracije jajnih ćelija pacijentkinje dobijaju hormon progesteron. Oko dve nedelje posle transfera embriona radi se test na trudnoću, najčešće iz krvi, a može i iz urina. Velike studije su potvrdile da su deca rođena iz postupka vantelesne oplodnje zdrava i da imaju normalan razvoj – ističe dr Milenković.

Ukoliko ne uspe, postupak vantelesne oplodnje može se ponoviti najčešće posle dva-tri meseca.

Komеntari0
e1be5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja