nedelja, 01.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 21.01.2020. u 14:26 Jelica Antelj

Uskoro plaćanje robe telefonom

Skeniranjem kju-ar koda sa proizvoda širi se mreža usluga instant plaćanja
(Фото Пиксабеј)

Građani Srbije uskoro će moći – među prvima u Evropi – da u svakoj prodavnici u zemlji plate robu skenirajući svojim telefonom kju-ar kod (QR code) sa proizvoda. Reč je o nastavku širenja mreže usluga instant plaćanja, što je posebno važno za trgovce, koji će na ovaj način istog trenutka dobiti novac za prodatu robu, umesto da čekaju po nekoliko dana, kakav je slučaj kada se plaćanje obavlja karticama, rekli su za Tanjug u Narodnoj banci Srbije.

S druge strane, širenjem novih usluga u oblasti e-plaćanja smanjuje se količina gotovine u opticaju, što je praksa u brojnim razvijenim zemljama sveta.

Za lidera, kad je reč o tome, smatra se Švedska, koja planira da do 2023. godine postane društvo bez gotovine. U Narodnoj banci Srbije kažu za Tanjug da je pri kraju postupak „instalacije” plaćanja skeniranjem kju-ar koda.

– Reč je o nečemu što je i za Evropsku uniju praktično tek u planu, dok naša zemlja na ovom sistemu plaćanja uveliko radi – ističe viceguverner NBS Dragana Stanić.

Narodna banka Srbije je 2018. godine uvela mogućnost instant plaćanja u Srbiji, pa se transferi novca mogu obavljati tokom 24 časa, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini, i to za sekundu ili dve. U Srbiji se svakog meseca izda najmanje 15 miliona računa, za struju, telefon, infostan i druge usluge koje građani plaćaju.

Plaćanje telefonom, odnosno skeniranjem kju-ar koda, samo je jedan od načina da se izbegne dugo stajanje u redovima ispred šaltera, ukazuje Vladimir Vasić generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS). Kad je reč o sigurnosti ovog tipa plaćanja, Vasić kaže da su UBS i NBS zajedno ustanovili pravila šta tačno treba da sadrži ovaj kod, te da se ceo sistem oslanja na iskustva, praksu, domaće i međunarodne zakone.

Kako je ranije „Politika” objavila, svi proizvodi u maloprodaji od 31. januara moraće da imaju bar-kod ili kju-ar kod, što je do sada bila samo mogućnost, kažu u Ministarstvu trgovine. To je utvrđeno odredbom Zakona o trgovini koja se odnosi na deklaraciju, a čija primena počinje 31. januara. Načelnik Odeljenja za trgovinu i razvoj konkurencije u Ministarstvu trgovine Željko Rakić rekao je da tu nema drastičnih promena.

– Od 31. januara postoji obaveza, ranije je bila mogućnost da pored osnovnih podataka na deklaraciji, kao što su naziv proizvoda, vrsta proizvoda, proizvođač i slično, bude navedena i neka mašinski čitljiva oznaka, kao što je, recimo, bar-kod ili kju-ar kod – rekao je Rakić.

Zakon o trgovini počeo je da se primenjuje pre šest meseci, a Rakić objašnjava da je ostavljen prelazni period samo za početak primene odredbe o deklaraciji koja se odnosi na obavezu da roba bude označena mašinski čitljivom oznakom.

– Ostavili smo prelazni period samo za ovu odredbu od nekih šest meseci kako bi proizvođači, odnosno trgovci, mogli da se pripreme za ovu novinu – pojasnio je Rakić.

Objasnio je da su mašinski čitljive oznake vrlo zgodne kao sredstvo da se prati roba i da se njome manipuliše, jer se smanjuju troškovi manipulacije, a ujedno je i lakša sledljivost same robe.

– Možete kao potrošač i sami da instalirate aplikaciju na svom pametnom telefonu, da skenirate bar-kod i vidite odakle je taj proizvod, da nađete osnovne podatke o tom proizvodu ili neku drugu mašinski čitljivu oznaku kao što je kju-ar kod – kaže Rakić.

Prema Zakonu o trgovini, deklaracija mora da sadrži naziv proizvoda, vrstu, model, tip, količinu, u zavisnosti od prirode robe.

Komentari44
e7ce0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanin Schwabenländle
Опет Србија лидер у региону ! Докле бре ? То овде одавно постоји, нормално и нико не прича о томе.
T-Jov.
Ne usrećuje me ova vest, jer smatram da je uvertira u nešto mnogo zlokobnije po čovečanstvo nego što na prvi pogled deluje. Sutra će ukinuti gotov novac i onda? Generacija sam milenijalaca, ali baratam samo gotovinom; nikakva elektronska plaćanja niti bankarstva i bakrači; rađe čekam u redu na šalteru i ne želim nikakva posla sa bankomatima, te mene kao potrošača ne dotiče ova vest.
Gotovina je roba bez premca
Super je sve to, ali šta ako se desi neka havarija ili prirodna nepogoda pa nema struje i mobilne telefonije pet dana? Ili ako padne sistem banke ili se pokvari mobilni. Kako će onda Šveđani da plaćaju? Dođu u prodavnicu i kažu: Imam elektronske pare u banci, majke mi. I ja sam se više puta našao u situaciji da imam pare u banci a da ne mogu da dođem do njih, ne svojom krivicom. Bezgotovinsko plaćanje je krenulo iz Amerike, ali je tamo nastala i izreka: In God We Trust, All Others Pay Cash.
Zasto jednostavno kad moze komplikovano
Prvi slucaj: osoba A da osobi B 100 dinara u gotovom. Trajanje transakcije: oko 2 sekunde. Troskovi: 0 dinara. Broj ucesnika u transakciji: 2. Drugi slucaj: osoba A uplati osobi B 100 dinara na racun elektronski. Trajanje transakcije: od pet minuta do sat vremena. Troskovi: najmanje 5 dinara. Broj ucesnika u transakciji: nemoguce utvrditi. Nemam ja nista protiv bezgotovinskog placanja, ali to je negde korisno a negde nije. Ne idete ni kod lekara svaki put kad se ogrebete, nego zalepite flaster.
Braca
I šta kažu Švedi? Odem na pijacu, skeniram vezu peršuna, pa uplatim 30 dinara seljanki na račun? Da, to je brže i bezbednije. A kako su zamislili da dam detetu od sedam godina pare za užinu ili džeparac u tom njihovom društvu bez gotovine? I šta radim ako treba da dam supruzi neke pare? Uplatim joj na račun, a banka mi uzme proviziju? Sestri na svadbu nosim telefon u koverti, zar ne? Na deset stvari gde bi nam to olakšalo život, na drugih sto bi nam ga iskomplikovalo.
Pare nisu problem, para nema
Ako se ukine gotovina, Svedjani ce izmedju sebe trgovati u drugim valutama. Zivi bili pa videli. Dirnut sam brigom pretsednika udruzenja banaka da gradjani ne stoje u redovima. Racune nikad nije bilo lakse i brze platiti nego danas jer skoro svaka menjacnica ima platni promet. Jeftinije su nego poste i banke i sve se zavrsava ekspres. Placanje robe telefonom mora ici preko banke kao posrednika, a banka tu stedi na radnoj snazi i na opremi, a ugradjuje se u cenu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja