nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 22.01.2020. u 10:00 Miroljub Filipović Filimir

In memoriam: Dobrica Kamperelić (1947–2020)

(Фото: Породична архива)

Multimedijalni umetnik Dobrica Kamperelić preminuo je 17. januara u Beogradu, a kremacija je bila 21. januara. Rođen je u Beogradu 1947. godine, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i najpre radio kao pravnik u izdavačkom preduzeću „Nolit”. Šezdesetih je bio bubnjar ritam i bluz benda „Nemogućih pet”. Iz letargije se probudio 1968. godine kada je počeo da piše satiru (aforizme, satiričnu poeziju i eseje) i da se izražava kroz crteže i vinjete. Kasnih sedamdesetih počinje da sarađuje sa međunarodnom asocijacijom za vizuelnu i konkretnu poeziju Vesist, a kasnije učestvuje u neoavangardnim umetničkim pokretima signalizam i klokotrizam. U to vreme postepeno postaje mejl artista.

Imao je dvanaest samostalnih izložbi u bivšoj Jugoslaviji (Beograd, Novi Sad, Priboj, Prijepolje, Gornji Milanovac, Bar, Zagreb), u SAD (Dalas i San Francisko), Južnoj Koreji u Seulu, u Italiji, Milanu i u Holandiji u Tilburgu.

Autor je više od trideset međunarodnih multimedijalnih umetničkih projekata i mejl art izložbi, takođe je realizovao projekte kao što su jugoslovenski avangardni pokret uz pomoć Cezara Espinoze, grupe Kolektivo 3 (Meksiko Siti) ili ARS kao IDEA (Ponte Nosa, Italija)...

Širom sveta realizovao je više od 70 interaktivnih projekata, performansa, hepeninga i procesualnih javnih protesta i dao svoj doprinos u 637 međunarodnih umetničkih i mejl art projekata (eksperimentalna poezija, video-umetnost, fotografija, slikanje i crtanje, konceptualizam, mejl art). Takođe je imao udela u perfo-grupi KVART na 50. Bijenalu u Veneciji 2003. kao i na nekim festivalima i netvorking kongresima u Mindenu u Nemačkoj, a sarađivao je i sa novom perfo-grupom ULTIMA OCCASIO u Briselu.

Međunarodni centar za prevođenje i istraživanja poezije u Kini proglasio ga je „Najboljim pesnikom sveta” 2004. godine. Autor je četiri knjige: Umetnost kao komunikacija (1992), Otvoreni svet – Otvorena svest (1996), Prečicom misli/Dijagonalom predosećanja (2001) i Sletanje u novu eru planetarne umetnosti (2002). Bio je član mnogih stranih i domaćih umetničkih asocijacija.

Komentari2
a8326
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragoljub
U Srbiji nema mesta za zasluzne poput ovog Dobrice iliti drugog Dobrice al su napravili mesta dovoljno za zasluzne za propast Srbije i tu su u pravu,zasto bo ovaj Dobrica lezao pored takvih koji su unakazili Srbiju i nemaju nameru uopste da stanu,doduse Jovo Kapicic i tu odbi al ziv voljase ogromnu boracku.
Ован ултра тиера
Е мој добри Добрице, нека ти је добар вечни мир.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja