nedelja, 01.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 22.01.2020. u 20:00 Marina Vulićević
POVODOM BURE OKO NINOVE NAGRADE

Nagrada koristi samo dobroj knjizi

Roman je, možda baš zahvaljujući ovom priznanju, sačuvao potencijal elitnog književnog žanra, ali je izgubio snagu, sugestivnost, mogućnost da kritički ili umetnički generiše trenutak ili vrednosni nivo književnosti, objašnjava Petar Arbutina
(Фото Пиксабеј)

Saša Ilić novi je dobitnik Ninove nagrade, a u vezi sa ovim izborom, i uopšte sa kriterijumima za koje se zalaže žiri, širi se odjek u medijima. Kao i svaki problem, i aktuelna „afera” koja je u vezi sa Ninovom nagradom kritike za roman godine može se posmatrati sa više stanovišta. Optimisti bi rekli da je svaki sukob mišljenja prilika da nikne neka nova vrednost, da jedino ukrštaj suprotnih sila stvara napredak u društvu, da je loše kad tog sukoba uopšte nema. Oni koji su kritički nastrojeni imaju još jednu priliku da primete da na kulturu previše utiču stvari izvan kulture, a oni koji ćute i posmatraju mogu da nastave to da čine.

Ipak, pisci koji su uoči dodele Ninove nagrade objavili svoje protestno pismo protiv nekompetentnosti žirija, čiji članovi, kako je rečeno, ne prate sistematski savremeni domaći roman, a važnost pridaju prevelikom uticaju „vanumetničkih kriterijuma”, gde se „poetička proizvoljnost promoviše kao idejni pluralizam, a jalova politička korektnost kao slobodoumlje”, prilično su prodrmali javnost. Oni su od svojih izdavača zatražili da njihova dela više ne prijavljuju za Ninovu nagradu zato što je, kako su kazali, izgubila svaki smisao. Među onim autorima koji su potpisali ovaj proglas nalaze se Miro Vuksanović i Vladimir Tabašević, koji su bili ovenčani ovim priznanjem, Emir Kusturica, Dejan Stojiljković, Vladimir Kecmanović, Sava Damjanov, Đorđe Pisarev, Igor Marojević, Ljubica Arsić, Slobodan Vladušić, Nikola Malović, Marko Krstić, Laura Barna, Franja Petrinović, i drugi.

Predsednik ovogodišnjeg Ninovog žirija Teofil Pančić na svečanosti proglašenja dobitnika izneo je stav da se bune oni koji gube, koji nagradu nisu ili neće dobiti i tako žiri proglašavaju nestručnim.

„Laguna” je izdavačka kuća koja objavljuje dela čak tri stotine domaćih pisaca, a na ovom spisku od osamnaest potpisnika ima ih desetak. Stav je ove kuće da ne komentariše kompetentnost Ninovog žirija, da to nikada nije činila u vezi sa bilo kojim žirijem, pa to neće činiti ni ovog puta. „Smatramo da Ninova nagrada ima svoju izuzetnu kulturološku važnost i da se sve mora uraditi da se ona i očuva. Kao i do sada, poštovaćemo odluke pisaca u pogledu sopstvenih dela, bilo da žele ili da ne žele da ona budu kandidovana za neku nagradu”, navode u „Laguni”.

Pisac Goran Milašinović, koji nije potpisnik pomenutog pisma, smatra da je Ninova nagrada za roman godine kao i Sajam knjiga – svi osećamo da tu nešto nije baš kako treba, a istovremeno bez tog događaja ne možemo.

– Ono što nije kako treba odnosi se na pisce i na žirije.

Trebalo bi nekih (u poslednje vreme mnogih) godina ne dodeliti nagradu zbog osrednjosti ponude. Javna tajna je da svi članovi žirija ne čitaju sve prispele romane i da su povodom nagrade često veoma evidentne bliske i neprofesionalne relacije: član žirija – nagrađeni pisac, član žirija – izdavač, član žirija – zainteresovane i cenjene javne ličnosti iz sveta kulture ili politike. Najteža je ocena ekspertize (poštenog) člana žirija, budući da je u igri književni ukus, a o ukusima se, znamo to, ne diskutuje, što čini nemogućim bilo kakvu kritiku kritike. Istovremeno, zbog baš te osobenosti procene savremene književnosti, redakcija „Nina” nije u obavezi da vodi mnogo računa koga će da izabere za predsednika ili člana žirija, i to je ono što nije kako treba – kaže za naš list Goran Milašinović.

Prema njegovim rečima, pokušaj da se defetišizuje Ninova nagrada uz pomoć neke druge nagrade, uporedivog novčanog iznosa, nije uspeo, što je pokazao primer Vitalove nagrade.

– Zbog toga, bojkot je pucanj u pogrešnu metu. Potrebni su nam izvrsni romani, jer nagrada koristi samo dobroj knjizi, a mnogi dobitnici nisu uspeli da dobace ni do trećeg izdanja nagrađenog romana, kao i moralni članovi žirija. Ako taj projekat nekom izgleda kao Sizifova kazna, eto još jednog razloga da u slavu liberalnog humanizma, u kom je svako sam sebi dovoljan i sveobuhvatan te mu nisu potrebni dobri pisci da ga „uče” životu, smrvimo još jedan od stubova naše ionako gracilne elite – zaključuje Milašinović.

Književni kritičar i izdavač Petar Arbutina naglašava da se nagradama i nagrađivanjem dela iz ovdašnje aktuelne književne produkcije bavio još pre 15 godina u seriji tekstova objavljenih u „Književnim novinama”, pod naslovom „Nagrade i komentari”. Kasnije je te tekstove objavio „neizmenjene naknadnom pameću”, pod istim naslovom, na svom blogu „Dnevnik nespokoja”.

– Nisam ponosan na svoju prozorljivost, jer sam svestan dugogodišnjeg procesa dekonstrukcije vrednosti u književnosti i stvaranja novih estetskih kriterijuma, koji kreiraju novog čitaoca i nove vrednosne sudove. Možda bismo sve mogli da obuhvatimo i objasnimo proširenom metaforom „demona političke korektnosti”, ali verujem da je problem mnogo dublji. Snižavanjem vrednosnih, stilskih i poetičkih kriterijuma jednog kompleksnog sinestezijskog žanra, a roman to svakako jeste, banalizujemo čitanje i doživljaj književnog teksta kao refleksiju kritičke svesti. Ulazimo u svet gotovih odgovora bez neophodnih pitanja, a zrelost čoveka se meri važnim pitanjima koja je u stanju da postavi sebi i okolini. Koja su to pitanja u svetlu poslednje decenije Ninove nagrade? I da li postoje izvan ideološki ili (para)politički objektivizovanih teza, nasilno nametnutih kao status i standard uspelosti jednog romana ili pogleda na svet? Ako mi ne verujete, pogledajte, ako neko to iskreno želi da kaže, koliki su tiraži bili nekadašnjih dobitnika Ninovih nagrada, a koliki su sada. Nije samo kupovna moć razlog tome. Roman je, možda baš zahvaljujući ovom priznanju, sačuvao potencijal elitnog književnog žanra, ali je izgubio snagu, sugestivnost, mogućnost da kritički ili umetnički generiše trenutak ili vrednosni nivo književnosti – objašnjava Arbutina, dodajući da ne može da komentariše knjigu ovogodišnjeg dobitnika, jer je nije čitao. Zatim poentira:

– Da li ću je čitati, to je moja stvar, jer ću je kupiti za svoj novac, kojim potpuno slobodno raspolažem. Stručnost žirija takođe ne želim da komentarišem, jer niti sam ih ja postavljao, niti me je neko pitao šta mislim o njihovom radu pre nego što ih je imenovao u žiri. Potpuno razumem i bunt pisaca protiv žirija. Međutim, takvi protesti treba da se dese pre nego što rad žirija počne, a ne između dva kruga glasanja. Samo tada imaju moralnu načelnost i principijelnost, a u ovakvoj situaciji mogu da budu tumačeni kao gest ličnog nezadovoljstva ili uskraćenosti. Pa kad smo već kod ličnog stava, evo i mog. Sedeo sam u mnogim književnim žirijima, ali nikada ne bih prihvatio da budem član Ninovog žirija, a istini za volju, niko me nije ni pitao.

Kritičarka Ana Stišović Milovanović smatra da od kada postoji, Ninova nagrada je uvek u stanju da učini nešto, što nijednoj drugoj ne polazi za rukom: da bar za koji dan u središte pažnje javnosti dovede literaturu, najčešće skrajnutu i gotovo nevidljivu. Zatim kaže:

– Sem toga, nagrada je bila (uprkos osporavanjima), istinski uzbudljiv događaj za književni svet. Kiš je priznanje vratio, iz poznatih razloga, konstatujući da se, nažalost, knjige najlakše valorizuju upravo nagradama. Ovo su potrebni i dovoljni razlozi da Ninova nagrada ne sme da izgubi ni važnost, ni kredibilitet, uprkos menama vremena i žalosnoj politizaciji. Ona treba da bude i ostane nagrada književne kritike koja se dodeljuje za najbolji roman. Barem zbog onih, kojima srpska književnost nije senzacionalistička vest u novinama.

Vasa Pavković (Foto A. Vasiljević)

Vasa Pavković: Reakcija 18 pisaca je vrh ledenog brega

Prema rečima književnog kritičara Vase Pavkovića osnovni razlog ovogodišnjih nesporazuma leži u kritičarskoj nekompetentnosti većine članova Ninovog žirija. I ove, pa i prošle godine.

– Oni, sem Teofila Pančića ne pišu kritiku ili to čine veoma retko i često ne baveći se srpskom književnošću. Niko sem njega nema nijednu jedinu kritičku knjigu! Zbog toga su osnovane sumnje da ne poznaju dovoljno srpsku književnost, ni srpski roman. Zato mogu sebi da „dozvole” velike previde, kakav je neuvršćivanje romana Ljubice Arsić, Miloša Latinovića, Saše Radonjića ili Srđana V. Tešina ni u najširi izbor. To maskiraju favorizovanjem mladih pisaca i njihovih prvih ili drugih romana, što nije loše, generalno, ali zamagljuje suštinu problema.

Reakcija 18 pisaca je sasvim prirodna i ona je vrh ledenog brega nezadovoljstva i pisaca i izdavača i velikog dela publike u poslednje tri godine. Naravno, ni tu stvari nisu crno-bele. Među potpisnicima su i odlični pisci najvažnijeg toka srpske beletristike (Arsićeva, Barna, Petrinović, Pisarev, Kecmanović...), ali i oni popularne književnosti, anonimusi, kao i pisci koji su dali sebi za pravo da Andrićevu nagradu nedavno daju Bori Čorbi. Što se novog dobitnika tiče, u vreme kad sam bio u žiriju, baš on je, bezrazložno, bojkotovao Ninovu nagradu, govorio o njoj sve najgore, a da ne govorim šta je pisao o meni i mojim kolegama, koji smo bili aktivni književni kritičari. Dakle, sve se menja i pokazuje i tragično i komično lice. Pobednički roman nisam čitao, ali sam s puno uživanja pročitao romane Slobodana Tišme, Draška Sikimića, Nebojše Milenkovića, Jovice Aćina – što pokazuje da je romaneskna produkcija bila vrlo dobra i da ni kvalifikovanijem žiriju od ovoga ne bi bilo lako – naglasio je Vasa Pavković.

Komentari7
f2c6d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan J.
Непотребна прича која ништа неће променити у земљи у којој књига више нема ни значаја ни утицаја. И ова награда је као и све у Србији деградирана и у власти је кланова. Знају то добро они што о томе одлучују али за њих је то нормално као и све што је у овој ријалити Србији. Коме је до књиге у земљи гладних. Граде се цркве, затварају школе, ко може да бежи одлази, а ми се још заваравамо са овим темама, а не чујемо: "Хлеба, хлеба, Господару..."
Dača
naši pisci su sapeti trenutnom podobnoscu globalno jačem igraču. samo slobodan duh stvara velika dela
bane
Pre će biti da dobra knjiga koristi nagradi.
EvGenije
"Romaneskna produkcija" u Srbiji već odavno nije ni osrednja a kamoli dobra. Mnogo buke ni oko čega iliti bura u čaši žabokrečine.
Nada
Gospodin Kukic ne pise kritike ali se bavi izdavastvom bar 40 godina sto je vise nego dovoljno da bude clan zirija NIN-ove nagrade.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja