petak, 30.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 22.01.2020. u 22:00 Borka Golubović-Trebješanin

Tri premijere za mesec i po dana

Gluma pruža mogućnost da istražuješ, da bolje upoznaš sebe iznutra i osvetliš neke strane koje nikada ne bi osvetlio, kaže glumica Katarina Marković
Катарина Марковић (Фото: Владимир Јабланов)

Iza ljupke glumice Katarine Marković je i te kako zapažen radni period, iako ona uporno tvrdi da se nije umorila, već nadahnula pozitivnom energijom. Za mesec i po dana imala je čak tri premijere u različitim beogradskim pozorištima, u međuvremenu je snimala i igrala predstave sa redovnog repertoara. Paralelno je radila „Nemušti jezik” po delu Miodraga Stanisavljevića u režiji Milana Karadžića na sceni matičnog pozorišta „Boško Buha”, a na sceni Ateljea 212 predstavu „Beli bubrezi” Vedrane Klepice, u režiji Isidore Goncić. I taman kada je mislila da će joj se sa scene „osmehnuti” Čehovljeva Sonja u komadu „Ujka Vanja” o kojoj je maštala još od glumačkih početaka, reditelj Andrej Nosov video je u liku Jelene Andrejevne. Predstava je urađena u koprodukciji Hartefakta i vršačkog pozorišta „Sterija”.

– Za 45 dana imala sam tri premijere. Kako mi je pošlo za rukom? Uspevala sam, pokušavala da kanališem energiju jer mi je bila neophodna da bih sve postigla. „Nemušti jezik” doneo nam je divan arhaični jezik o odrastanju, a sve drugo je moderno. Trudili smo se da zadržimo taj divni stih, da ga poštujemo, ali u igri, kostimu, muzici, u Karadžićevoj režiji sve je jako moderno ili vanvremensko. Deca to vole, ulaze u svet čuda, tu sazrevaju, zaljubljuju se, prolaze kroz strahove i osvajaju srca princeza. Na tom putu smo mi likovi koje on sreće, u mom slučaju Vračara, Srcopuc, Broć... U predstavama za decu egzekucija je mnogo brža, nemate mnogo vremena za razlaganje, jer maloj publici lako opada pažnja, bude im užasno dosadno. Zato je ta dinamika važna za dečije predstave – priča Katarina Marković.

Rođena Kruševljanka, Katarina Marković je već u porodičnom okruženju pokazivala sklonost ka glumi. Lako je pamtila i recitovala pesmice i već u prvim razredima osnovne škole bila prava zvezda. Upravo je, kaže, ta vanvremenska igra i opredelila za glumu, mogućnost da se igraš, sa 20, isto kao sa 40 ili 60, odnosno ako imaš sreće i sa 80 godina.

– Mogućnost da istražuješ, da kroz svoj posao približiš sebe sebi, upoznaš se iznutra nekako bolje i osvetliš neke strane koje nikada ne bi osvetlio. Ne bih, naravno pravila nikakve izbore kada je u pitanju raspon uloga koja sam radila. Bilo je zgusnuto, bilo mi je važno da prođem te procese, da osvajam te slobode, koje u instituciji nekada nemaš mogućnost, jer ona podrazumeva, očekuje dobar rezultat. Mislim da smo mi malo rasterećeniji u tom smislu, da možemo slobodno da mislimo i da radimo, priča umetnica koja je diplomirala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi Vlade Jevtovića.

Protekle jeseni Katarina Marković završila je u Sarajevu nastavak serije „Lud zbunjen”, zapravo novih 36 epizoda, kao Mustafino izgubljeno dete, odnosno ćerka Jelena koja se iznenada pojavljuje. Privela je kraju i četvrtu sezonu serije „Vrata do vrata”...

– U Srbiji je trenutno takvo raspoloženje, kada je o serijama reč da glumci ne znaju za predah. Vlada prava hiperprodukcija, snima se mnogo, ima uloga za svako starosno doba, i glumačke kvalitete – primećuje naša sagovornica.

Budući da je stalni član ansambla „Boško Buha” Katarinu Marković najmlađa publika pamti po brojnim likovima (Maša, Beatriče, Vila Sivila, Severna Veštica, Mala Razbojnica)... Ipak, njen prvi susret sa „Buhinom” publikom nije bio u predstavi za decu, budući da je najpre radila za njihovu večernju scenu. Neposredno posle toga reditelj Milan Karadžić video je u liku Pepeljuge u istoimenoj predstavi za decu...

Danas jednostavno vlada nepisano pravilo da kad Karadžić radi novu predstavu u ekipi je neizbežna i Katarina Marković. Rad sa rediteljkom Tanjom Mandić Rigonat joj je takođe jako važan. I njihova saradnja počela je u „Buhi”, odnosno na predstavi „Gospođa ministarka” u kojoj Katarina tumači Raku. Tada se i desila ta hemija.

– Uzajamno poverenje, ljubav između reditelja i glumca i ta fascinacija je nužna da bi predstava bila dobra. Sve uloge koje sam uradila sa Tanjom Mandić Rigonat su mi bile značajne. „Leni” mi je bila važna zbog koncentracije da 15 minuta možete da govorite monolog sami ogoljeni na sceni. Ne bih izostavila ni „Šuplji kamen”, ali ni „Balkanskog špijuna” koji se igra na kartu više kako na matičnoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, tako i na brojnim gostovanjima. Dragoceno mi je i iskustvo sa kolegom Goranom Jevtićem Gondžom na predstavi „Kad je Niče plakao” i to osvajanje telesne slobode gradeći lik Lu Salome kao treće istorijske ličnosti koju sam ostvarila u svojoj glumačkoj karijeri – kaže Katarina Marković.

Komentari1
7695b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
"Расна" глумица, која улогу "врти око малог прста". Штета што није више присутна на телевизији и филму, који су, нажалост, преузели примат над позориштем.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja