četvrtak, 27.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:50

Država će u ovoj godini štampati sabrana dela Handkea

Novim zakonom obezbediće se utvrđivanje arhivskog fonda Srbije kao dela nacionalnog i svetskog kulturnog nasleđa, kaže resorni ministar Vladan Vukosavljević
Autor: Mirjana Čekerevacsreda, 22.01.2020. u 10:49
Хандке на додели Нобелове награде (Фото EPA-EFE/Jonas Ekstroemer)

Preciziranje uslova za izbor direktora ustanova kulture i nova ograničenja koja će sprečiti zloupotrebu vršilaca dužnosti ovih ustanova i izbegavanje javnih konkursa za izbor direktora, jedna je od novina predloženih izmenama Zakona o kulturi, rekao je juče resorni ministar Vladan Vukosavljević predstavljajući ovaj akt u Skupštini Srbije. Poslanici vladajuće koalicije najavili su podršku, dok opozicionari zameraju, kako su isticali, centralizaciju, ali i način na koji se finansiraju projekti.

Obrazlažući predložena rešenja ministar Vukosavljević je naveo da se dodaje delatnost umetničke fotografije i upotreba informacione i komunikacione tehnologije u kulturnoj delatnosti. Naveo je da se izmenama prvi put stvaraju uslovi za sistemsko regulisanje specifičnosti umetničke igre, da se utvrđuje obaveza vođenja registra reprezentativnih udruženja i lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti kulture, te da se preciziraju postupci finansiranja i sufinansiranja programa i projekata u kulturi. Prema njegovim rečima, uvodi se i inspekcijski nadzor, jer je „to najvažnija mera Ministarstva kulture za obezbeđivanje pune primene ovog zakona u celoj državi”.

Govoreći o Predlogu zakona o arhivima, ministar Vukosavljević je istakao da je „Srbija jedna od retkih zemalja u svetu koja nema zakon kojim se sveobuhvatno uređuje zaštita arhivske građe” i dodao: „Donošenjem ovog zakona stvaraju se okviri koji će obezbediti potpunu zaštitu i očuvanje arhivske građe, bez obzira na oblik u kojem nastaje i gde se nalazi. Obezbediće se utvrđivanje arhivskog fonda Srbije kao dela nacionalnog i svetskog kulturnog nasleđa, kao i dopuna dokumentima koji predstavljaju delo kulturnog nasleđa Srbije, a nalaze se van njene teritorije, i dokumentima i kopijama dokumenata stranih izvora koji se odnose na istoriju Srbije i srpskog naroda. Uređuju se rokovi dostupnosti, uslovi i način korišćenja arhivske građe, jasno se definišu obaveze osnivača arhiva i matične funkcije arhiva.”

Poslanici su u raspravi većim delom govorili o zakonu o arhivima navodeći mnogobrojne primere o stanju naše arhivske građe i njenom tretmanu. Nada Lazić (LSV) govorila je o arhivima Vojvodine, njihovom istorijatu i zamerila što se „ovim zakonom nadležnosti prenose na republiku, nisu se poštovale nadležnosti AP Vojvodine u oblasti kulture, osim kod osnivačkih prava prema Arhivu Vojvodine. Samo je Arhiv Vojvodine ostao u nadležnosti AP, a svi ostali su prešli u nadležnost republike”. Pitala je: „Da li je ova vrsta centralizacije adekvatna da odgovori zahtevima koje zakon postavlja u pogledu digitalizacije i mikrofilmovanja i da li postoji plan Republike Srbije za osposobljavanje zaposlenih s obzirom na to da je postavljen rok od 10 godina za mikrofilmovanje celokupne arhivske građe?”

Odgovarajući Lazićevoj, ministar Vukosavljević je rekao da ona nije do kraja citirala članove iz zakona i naveo: „Javne arhive osniva, odnosno osnivačka prava vrši Republika Srbija, što je nesumnjivo tačno, međutim, zarez, osim arhiva Vojvodine i Istorijskog arhiva Beograda, čiji su osnivači AP Vojvodina i grad Beograd. Što se tiče prostora, osnivači su, osim obaveze lokalne samouprave, dužni da obezbede sredstva u svom budžetu za finansiranje objekata, odnosno prostora za prijem i čuvanje arhivske građe.”

Mirjana Dragaš (SPS) pohvalila je Ministarstvo kulture što je prepoznalo arhive kao nacionalno blago, „ovaj zakon je dokaz kako se odnosimo prema istorijskim dokumentima koji su svedočanstvo o našem radu i jednom vremenu”. I Marko Atlagić (SNS) istakao je da „većina arhiva obavlja delatnost u veoma teškim uslovima” i dodao da je zakon važan i zbog rešavanja ovih problema, ali i zbog utvrđivanja arhivskog fonda prvi put u Srbiji, kao nacionalnog i svetskog kulturnog nasleđa.

Aleksandar Šešelj (SRS) govorio je više o stanju u našoj kulturi, navodeći da se novac u kulturi troši na nevladine organizacije koje „deluju antisrpski, dobijaju sredstva i na konkursima državnih organa, finansirani su antisrpski filmovi ’Turneja’, ’Parada’, imali smo priliku da vidimo histeriju nevladinog sektora kad je Peter Handke dobio Nobelovu nagradu , samo zato što je srpski prijatelj”. Istakao je da SRS nije dobio odgovor na svoju inicijativu da vlada objavi sabrana dela Handkea. Ministar Vukosavljević mu je odgovorio: „Čekao sam da potpišemo ugovor, pa da to objavimo, a dobra vest je da je Ministarstvo kulture i informisanja obezbedilo sredstva i postiglo dogovor sa jednim našim uglednim izdavačem za štampanje sabranih dela Petera Handkea. Biće odštampana ove godine i, bože zdravlja, pojaviće se na sajmu knjiga u Beogradu”.


Komentari30
01953
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Видовдан
Мислим да Србија и српска влада на све начине треба да се одуже Петеру Хандкеу, великом писцу (што је и западни свет, њему не наклоњен, признао доделивши му Нобелову награду за књижевност), великом човеку и великом и осведоченом пријатељу Србије. Подржавам све позитивне иницијативе, а као неко ко радо и са уживањем чита дела Хандкеа, подржавам и иницијативу да се штампају његова сабрана дела. Метража и боја ме не интересују јер немам намеру да их уклапам са величином и бојом регала и зидова.
Nenaklonjen
@Видовдан Nenaklonjen se pise sastavljeno, u pitanju je pridjev, a ne glagol. To bi neko ko je nacitan morao da zna. Pozdrav od ljubitelja knjiga i stripova (zaista, sta fali stripovima?).
Preporučujem 18
Видовдан
Наравно да у Србији, поред неписмених, полуписмених и оних који искључиво читају стрипове, има и писмених људи који читају књига из задовољства и да би проширили своје личне и културне хоризонте. Да ли ће неко да купи метар сабраних дела чија боја мора да се уклопи са бојом зидова или тапета, је ствар афинитете и културе дотичне особе и никако ми није јасно зашто неки овде мисле да у то треба да се мешају?! Зашто да не поштујемо и право на слободу избора оних који купују књиге као део намештаја?
aleksandar
Za citanje hadkeovih dela potrebna je koncencentracija nisu za ljubitelje krimica Meni se knjige Petera Handkea dopadaju neke cita m po dva puta
Beogradjanin Schwabenländle
Одакле српској држави тапија да штампа и продаје књиге и тиме чини конкуренцију издавачким предузећима. Оћете у Јевропу, то код нас нема!
Православље
Ма да, како да не. У вашој Швабској све функционисе по праву, правди, прописима, демократским правилима игре на политичком, војном, економском плану... Кога брига за то што они мамо-мало па почињу Светске ратове, отварају логоре за истребљење народа које сматрају нижом расом од аријевске? Кога брига што, било ко и било где да започне неки рат, они предано ускачу да "припомогну" као што су то радили и у случају Србије...Ма, маните се, човече! Не упоређујте Србију са Швабском и са Швабама! Никада!
Preporučujem 2
Bob Dylan
Handke je osvjedoceni prijatelj Srba. To stoji. Ali, da li je to kriterijum da se stampaju sabrana djela? Hoce li se to vise kupovati nego sada? Zasto ne stampati i druge knjige? Zasto ne stampati Hemingveja? Zasto ne stampati Mirka i Slavka, Titu i Kardelja, Zagora i Teksa Vilera? Meni su i dalje najdrazi Andric i Kis. I Zagor i Teks Viler.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja