petak, 18.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 22.01.2020. u 11:28 Miloš Lazić
SEĆANjE NA BEOGRAD

Kafanska škola

(Фотодокументација „Политике”)

Slabije je poznato da je kafana „Grmeč” u Makedonskoj ulici, čuveno treće teme beogradskog „bermudskog trougla”, inače prokazana kao omiljeno svratište novinara „Politike”, ali i pesnika, slikara, glumaca, lokalnih zanatlija, dokonih taksista, ponekog akademika, ljupkih dama, prikrivenih pijandura i ostalog pristojnog sveta, dala nemerljiv doprinos obrazovanju! Ko zna ko je odlučio da se taj podatak skloni od oduvek čedne javnosti, ali došlo je vreme da se skine neprozirni veo „stroge poverljivosti”.

Kada je gosn Lazić u tadašnjoj Poenkareovoj ulici otvorio pivnicu „Kod Muse”, sredinom tridesetih godina prošlog veka, i dobronamerni su sumnjičavo vrteli glavama. U ulici su, naime, već stolovala 24 slična svratišta pa je njegov posao s kafanom svima ličio na samoubilačku avanturu. Srećom, prevarili su se. A zašto – sledi.

Kulturnom uzdizanju Musine pivnice najviše je doprineo sarkofag s pokojnikom, nekim rimskim centurionom, i sa očuvanim komadom sakralnog nakita, koji je iskopan iza zgrade tokom radova na preuređenju dvorišta u kafansku baštu, što je objavljeno u „Politici” sa pratećom ilustracijom.

Rečena pivnica je pregurala okupacijsko beznađe i u komadu dočekala oslobodioce, koji su joj u revolucionarnom zanosu promenili i „vlasničku strukturu” i naziv, pa je Musa postao golja, a kafana dobila ime „Grmeč”.

Uz ugledne a vesele goste, epska druženja i poneki skandal, to je bilo sve što se znalo o ovom svratištu. Onda je iz neprozirnih dubina izronilo nešto što su akteri tog slučaja, a reč je o učenicima Prve muške gimnazije, maturantima iz 1947. godine, pokušavali da zaborave ili makar da sakriju od znatiželjnih potomaka i zlobnog komšiluka.

Od 113 dečaka koji su se 1939. godine upisali u najstariju beogradsku gimnaziju, samo se njih 19 zateklo na obeležavanju šest decenija od mature – dok sedmu nisu ni zakazivali – a poslednji je otišao za vršnjacima nedavno pa i nema živih svedoka, ali preživela je njihova tajna. Da je bilo pravde, ne bi bilo ni misterije, a gosin Musa bi odavno dobio dve mermerne ploče: u pročelju kafane i u holu Prve beogradske gimnazije.

Posle kratkog Aprilskog rata oficiri Vermahta su za potrebe okupacione vojske i njihovih pratećih službi u Beogradu konfiskovali i ispraznili mnoga zdanja, a među njima i novu zgradu Prve muške gimnazije, tik uz podjednako novu Crkvu Svetog Aleksandra Nevskog, na Dorćolu, kako bi u njoj smestili kasarnu neke važne jedinice i njenu komandu.

Tako su se varoški dečaci silom prilika premetnuli u đake pešake. Seljakali su se od nemila do nedraga bez roptanja, jer moglo ih je zaskočiti isto zlo kakvo je zadesilo Beogradski univerzitet, da im okupaciona vlast ne samo otme, već i pozatvara sve gimnazije i zabrani školovanje. A sila boga ne moli... niti ga se plaši.

Prvo utočište našli su u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić”, odakle su prešli u prostorije Građanske škole u Drinčićevoj, pa u Petu mušku... da bi ceo peti razred 1944. godine pohađali u čuvenoj pivnici „Kod Muse”, za kafanskim stolovima umesto u skamijama.

Tako su pod moranjem primenili iskustvo „učenja kroz šetnju i razgovor” Aristotelove parapatetičke škole, ali sa policijskim časom, sa racijama i povremenim bombama. Uprkos tome, iz te generacije je poniklo mnoštvo uglednih ljudi, intelektualaca, pisaca, muzičara i sportista, a Bogan Smiljević je čak i penziju dočekao predajući đacima u „sopstvenoj” gimnaziji.

Zbog okupacijske bede s nestašicom hrane i ogreva školske godine su im trajale po šest meseci, a jedino je u Musinoj pivnici nastava potrajala nešto duže jer su ponekad, kad zagudi, mogli da se ogreju kraj peći bubnjare.

Kada je Pera Zakonović, jedan od maturanata te generacije, pre četvrt veka kročio u „Grmeč”, stigle su ga uspomene a izdala suza, pa je zabrinuto radoznalom sinu svog ispisnika i gimnazijskog druga za kafanskim stolom poverio ovu priču... ne sluteći da se dete odmetnulo u novinare, te da će je kad-tad objaviti.

Komentari1
430da
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Иван Пантелић
Хвала.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja