subota, 24.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 22.01.2020. u 13:59 Miroslav Stefanović
NAŠI VELIKANI

Svilen konac je neponovljiv

Zato se barda srpskog melosa Vlastimira Pavlovića Carevca, violiniste, sećamo i posle pet i po decenija od odlaska
(Фотографије Стева Крагујевић – архива Удружења Адлигат)

Deset violinista išlo je za kovčegom. Prsti su im se ledili, hladnoća se uvlačila u svaki deo tela, ali su oni stameno koračali i svirali. Bio je 13. januar 1965.

Na večni počinak ispraćan je Vlastimir Pavlović Carevac, čuveni violinista, slavni muzičar, osnivač i šef orkestra Radio Beograda. Živeo je s violinom i pesmom. Često je umeo da kaže: „Kad umrem, recite samo da je Carevac odsvirao”.

Bio je pojam i mit, jedan od poslednjih romantika muzike koja je izvirala iz naroda i koju su on i plejada tadašnjih pevača umeli da osete i da prenesu tom istom narodu.

Potekao je iz sela Carevca, kod Velikog Gradišta, po kome je i dobio nadimak. Ostaće upamćen kao bard srpskog melosa.

– Carevac se ne može zaboraviti, „Svilen konac” je neponovljiv – izričit je u razgovoru za „Magazin” Žarko Živanović, dugogodišnji hroničar i novinar iz Velikog Gradišta. – Da bismo njegov lik i stvaralaštvo otrgli od zaborava, osnovali smo Festival „Carevčevi dani” koji traje četvrt veka i koji je ponos celog kraja.

Ljubav prema kafani

Da Carevac ima dar za pevanje i muziku uočio je, još u osnovnoj školi, učitelj Tasa Kostić, pokušavajući da njegovog oca Živojina nagovori da dečaka upiše u Bogosloviju. Ali, ovaj je imao drugačije planove. Želeo je da mu sin bude činovnik u Gradištu ili Požarevcu. Nije se mladi Vlastimir priklonio ni jednom, ni drugom, već je postao diplomirani pravnik, kasnije advokatski pripravnik, i ono najznačajnije – izrastao je u vanserijskog violinistu. Preciznije, u cara violine. Dok je u Gradištu radio kao advokatski pripravnik redovno se družio s kapelnikom Mujom Banovićem od koga je, kako je sam docnije priznao, najviše naučio.

– Vreme provedeno u Gradištu iskoristio je da stvori najlepše melodije na violini. Tako su nastali „Stižanka”, „Nova i Stara gradištanka”, „Duni vetre sa Karpata”, „Žikino kolo”, „Vinogradi suze liju”, „Vidino i Tutino kolo” i druge – podseća Živanović.

U kafani Žike Tutundžića, Carevac je provodio mnogo vremena, a s violinom i pesmom dočekivao i ispraćao dunavske lađe koje su tada obavezno pristajale i u Gradištu.

Bista Vlastimira Pavlovića Carevca u Velikom Gradištu (Fotografija iz arhive Ž. Živanovića)

Bio je talenat kakav se retko rađa. A, onda, 1942. hapse ga kao partizana koji se krio u rodnom mestu. Izbegao je streljanje, ali je završio najpre u logoru na Sajmištu, a potom i u Mathauzenu. Maja 1945. se vraća u Beograd.

– Veoma brzo po povratku u zemlju u Radio Beogradu osniva novi narodni orkestar koji je na repertoaru negovao prevashodno našu tradicionalnu narodnu muziku – prenosi deo svog istraživanja Živanović.– Proslavio ga je „Svilen konac”, mada je iz petnih žila nastojao da okupi, edukuje i stvori čitavu plejadu vrsnih i danas legendarnih pevača i instrumentalista. Među njima su bili Danica Obrenić, Radmila Dimić, Anđelija Milić, Vule Jeftić, Sava Jeremić, Boki Milošević, Branko Belobrk...

Nema ko nije uživao u njegovim bravurama na violini. Jedne je, kolom, umeo da razveseli, druge da rastuži. On nije bio samo gospodin, već profesionalac kakav se poželeti može. Sebe je smatrao čovekom iz naroda kome je bog podario talenat da bravurozno svira violinu.

Stižu novi talenti

Da se ovaj virtuoz nikad neće zaboraviti najbolji je primer festival njemu u čast koji se svake godine održava u Velikom Gradištu. Živanović je jedan od onih koji je, zajedno s drugim entuzijastima, uložio silne godine i mnogo truda da se smotra održi i da traje. Sada o tome priprema monografiju. Kad smo već kod pisanih tragova o Carevcu, greh bi bio ne pomenuti knjigu „Od zlata gudalo” koju su pripremili Nikola Rackov, Branko Belobrk i Ivo Cenerić. O njemu su svoj trag ostavili muzikolozi i poštovaoci njegovog dela koje će zanavek trajati.

Imao je istančan ukus za stilsku interpretaciju narodne pesme i kola. S orkestrom je gostovao širom ondašnje Jugoslavije i svuda su ga dočekivali ovacijama. Što je najvažnije, nije zaboravljen u svom rodnom mestu. Kulturni centar u Velikom Gradištu nosi njegovo ime, ima svoju ulicu, šetalište pored Dunava, spomenik, delo akademskog vajara Milivoja Bogosavljevića. Istina, bilo bi lepo kad bi i neka muzička škola ponela njegovo ime...

Lagano su pristizale nove generacije violinista koje su se, takođe, posvetile narodnoj muzici. Kad je Carevčeva violina zauvek zaćutala, na mestu šefa orkestra nasledio ga je takođe virtuoz na violini Miodrag Rade Jašarević.

Tvrdili su „da Carevac govori violinom”, da je najveći i neponovljiv. Bio je jedan od poslednjih, pravih beogradskih boema u kojem su se sudarali znanje pravnika, odnosno advokata i virtuoznost na violini. Ostao je upamćen kao pravnik koji je branio sirotinju i kao violinista koji je majstorski predvodio svoj orkestar, a pevačima davao podstrek da što uspešnije izvedu svoju numeru. Sve se to događalo u najplodnijim godinama ovog sjajnog violiniste. Kad bi on i njegov omiljeni instrument mirovali, voleo je da prijateljima ispriča kako je prvu violinu dobio zaslugom nastavnika muzike u požarevačkoj gimnaziji Vaclava Vedrala jer je smatrao da odličnu ocenu treba da ima samo đak koji muzičku nadarenost može da potvrdi sviranjem na nekom instrumentu.

Od tada, pa do smrti od violine i gudala se nikad nije razdvajao.

NAJLEPŠE SLIKE IZ „POLITIKE”

Vlastimir Pavlović Carevac nije voleo da se fotografiše. Neke od njegovih najuspešnijih slika s nastupa i koncerata načinio je legendarni foto-reporter „Politike” Stevan Kragujević. Fotografije koje objavljujemo uz ovu priču dobili smo zahvaljujući predusretljivoj Stevanovoj ćerki Tanji Kragujević, kao i Viktoru Laziću, predsedniku Udruženja Adligat u čijim se odajama odnedavno nalazi zbirka Stevana i Lepe Kragujević, u okviru legata njihove ćerke Tanje.

Advokat i fajront

Carevac je voleo Beograd, posebno njegove čađave kafane, najdraže su mu bile one na Čuburi. Kad su ga jednom pitali da li je to tačno, odgovorio je: „Jeste, zato što sam tamo svirao običnim ljudima, majstorima koji su imali malo para, ili gotovo da nisu imali, ali su im se na licu ocrtavali zadovoljstvo i radost”. Ko zna koliko je zora dočekao u „Sokolcu”, „Kičevcu”, „Savincu”. Ceo dan bi radio u advokatskoj kancelariji, a onda svirao do fajronta, uz podršku harmonikaša Rafajna Blama.

Komentari11
0fb87
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Rade Kostovski
Tacno, "Svilen konac" je neponovljiv. Kada slusam ovu kompoziciju vata me jeza i potsecame na davna vremena, kada kao Beogradski student putovao sam celu noc autobusom iz Ohrida i pristizao rano ujutro u Beograd. Jutarnji program RTB je pocinjao jutarnju emisiju "dobro jutro dragi slusaoci"sa ovom kompozicijom. Lepota jedna, odjednom zaboravljao sam nocni zamor od duge voznje. "Svilen konac" kao i "Mars na Drini" su nezaboravne Srpske himne i treba ih zastititi od najezde novokomponovane muzik
Dragomir Olujić Oluja
Vlastimir Pavlović Carevac je bio jedan od osnivača Komunistzičke partije Jugoslavije i sve do 1928. bio u njenom rukovodstvu!... U logorima na Banjaci i Dahau je bio kao komunista!...
deda Milan
Rastao sam uz tu muziku. Baš po tim kafanama (najčešće u Savincu) sam nalazio oca pijanduru. Žena se odlučila za mene najviše zato što sam Milan od Morave kao taj iz "svilenog konca". Ali kakve veze ima "monarhija" sa tim? "Svilen konac" je ljubavna pesma a ne poziv na oružje za odbranu "monarhije".
Stari Beogradjanin
Carevac je svirao uz podrsku harmonikasa koji se zvao Rafajlo Blam, a ne onako nemusto kako ga vi navodite. Ipak je sramota... I cemu objavljivati komentare koji nemaju veze sa sadrzajem clanka???
Dragan Pik-lon
Postovani@dr Slobodan Devic,Srbija i sve srpske zemlje imaju samo jedan put.Put u buducnost.To je Parlamentarna Monarhija.Mi imamo samo jednog naslednika prestola.Zato moramo sto pre da uspostavimo istorijski kontuinitet Ktaljevine Srbije.Nema vise tih Britanaca koji su drzali dizgine srpskom Kralju.Kakav je bio Cercil i njegova lazna kopija-Tito.Kralj Aleksandar(osloboditelj)je glavom platio svoje zablude.Vreme je da otvorimo novu stranicu istorije!Ziveo srpski Kralj!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja